Gotovo je nemoguće da ste posetili Beograd, a da niste videli ili čuli za popularnu “Beograđanku”, Kulu Geneks, “Sava centar”, ili da niste prošli pored Palate “Albanija” ili Galerije “Progres”. To su samo neke od mnogobrojnih poznatih objekata u prestonici koji su skoro kultni, a čija je prodaja već oglašena ili se o njoj ozbiljno razmišlja.

Podsetimo, prethodnih godina još nekoliko poznatih zgrada je dobilo svoje vlasnike, počev od zgrade bivše “Beobanke” na Zelenom vencu, preko “Jugoeksporta” na Trgu republike koji je pretvoren u hotel, zgrade “Rada” na uglu Kosovske i Majke Jevrosime koju je kupila država, a nedavno i atraktivan ali nedovršen objekat u Bloku 23, jedini koji u prestonici ima helidrom na svom krovu.

“Beograđanka”

Podignuta je 1974. godine za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, a po projektu njegovog imenjaka i prezimenjaka, arhitekte Branka Pešića, nalazi se pod prethodnom zaštitom tako da novi kupac ne bi smeo da je ruši, već samo da je rekonstruiše.

Visoka 101 metar, sa 23 sprata, Palata “Beograd” je i posle četiri i po decenije jedna od najprepoznatljivijih, ali i najviših zgrada u prestonici, uz Geneks kulu i Ušće.

Kada je sagrađena 1974. godine “Beograđanka” je bila najviša zgrada ne samo u Beogradu, nego i u celoj tadašnjoj Jugoslaviji, ali i celom Balkanu. Sa vidikovcem smeštenim na 22. spratu sa kojeg se pružao do tada neviđen pogled na prestonicu, dnevno je znala da ugosti hiljade i hiljade posetilaca, u to vreme je bila i pravo tehnološko čudo, pa je mnogi smatraju prvom pametnom zgradom u Beogradu.

Grad Beograd je nedavno odlučio da proda jedan od simbola prestonice, a novog gazdu Palata “Beograd” trebalo bi da dobije narednih godina. Kako je ranije rekao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, njenu prodaju oglasiće do kraja januara.

Galerija “Progres”

Ova galerija je jedan od reprezentativnih izložbenih prostora u centralnom delu prestonice. Osnovana je 1996. godine od strane akcionarskog društva “Progres”, kompanije koja se više od pola veka uspešno bavi spoljnotrgovinskim i unutrašnjim prometom, finansijskim posredovanjem.

Galerija poseduje visok nivo tehničke opremljenosti, što joj pruža brojne mogućnosti za organizovanja izložbenih programa, kulturnih i privrednih okupljanja i koncertnih aktivnosti.

Stavljena je pod za štitu države i Zavoda za zaštitu spomenika odlukom Vlade Srbije od 1. avgusta prošle godine.
Krajem prošle godine kompanija “Progres” oglasila je četvrtu prodaju nepokretne imovine Palate “Progres” putem javnog nadmetanja, a najvredniji objekat upravo je galerija čija početna cena iznosi oko 5,27 miliona evra. Javno nadmetanje zakazano je za 27. januar.
U više navrata zamenik gradonačelnika Goran Vesić je upozorio potencijalne kupce “da je ovaj prostor namenjen za kulturu, a ne za neku kockarnicu”.

Geneks kula

Ovaj simbol Beograda izgrađen je još 1980. a poslednjih godina pominje se uglavnom kada liftovi ne rade. Na jednoj od prvih pametnih zgrada na Balkanu, na napuštenoj kuli, radi još samo sat, a ona sama je deo stečajne mase koja se sada prodaje. Nekada moćna kompanija “Geneks eksport”, sagradila je, u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći, tada najvišu zgradu od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac.

Iako je i to bilo predviđeno, restoran se nikad nije zavrteo dok je sa sunovratom “Geneksa” počelo i propadanje poslovne zgrade.

Bez obzira na to što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, do sada nije bilo zainteresovanih za njenu kupovinu, iako je od uvođenja stečaja nuđena na prodaju.

“Sava centar”

Najveći kongresni, kulturni i poslovni centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u region, “Sava centar” izgrađen je 1977. godine. Njegova delatnost obuhvata organizaciju kongresnih i svih vrsta umetničkih skupova i manifestacija. U proteklim decenijama bio je mesto održavanja najvećih međunaradnih kongresnih skupova, uključujući Generalnu skupštinu Svetske banke i MMF, svetske kongrese rudara, ortopeda, stomatologa, hirurga i drugih.

U “Sava centru” su gostovala i najveća imena svetske umetničke scene, a u njemu se već godinama održavaju značajne kulturne manifestacije kao što su FEST, BEMUS, BITEF i druge.
Grad Beograd će narednih dana oglasiti prodaju ovog kompleksa i za njega će tražiti najmanje 25 miliona evra, a novi vlasnik će u narednih pet godina morati u obnovu da uloži dodatnih 50 miliona evra i da priloži bankarsku garanciju koja će se aktivirati ako ne ispuni taj uslov.

Palata “Albanija”

Prvi beogradski oblakoder, i u vreme građenja, od 16. jula 1938. do 20. oktobra 1939. godine, bila je najviša zgrada u ovom delu Evrope. Zgrada je smeštena na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra, a ukupna površina joj je 8.000 kvadrata. Proglašena je za spomenik kulture 1984. godine, a stariji stanovnici prestonice pamte i da se u lokalu u prizemlju nalazila “Jugoslovenska knjiga”, jedna od retkih knjižara u kojoj su mogli da se nađu naslovi na stranim jezicima.

Danas se, međutim, u prizemlju nalaze razni butici i prodavnice, a na jednom od ulaza table govore da su unutra advokatska kancelarija, kancelarija jedne političke stranke i Agencija za osiguranje depozita.
Zgrada nije rekonstruisana od svog nastanka, a prema ranijim najavama fasada Palate “Albanija”, trebalo bi da bude obnovljena do 2021. godine. Obnova će biti finansirana od strane Grada Beograda iako nije u njegovom, već vlasništvu Republike.
Prvi oblakoder u prestonici nije na prodaju, kao njegove “palate sugrađanke”, a hoće li i Palata “Albanija” imati njihovu sudbinu, ostaje nam da vidimo.

Izvor: BLIC.rs