Osmog marta je na društvenim mrežama plasirana fotografija na kojoj su se feministkinje tokom protesta tobože popele na jednu kulu Kremlja i raširile transparent. Ispostavilo se da je fotografija montirana, što nije ni čudo, s obzirom da radnu rezidenciju predsednika dobro čuvaju specijalne službe i poseban armijski puk, tako da običan čovek ne može prodreti u tu zonu.
Na ugaonoj Arsenalskoj kuli Moskovskog kremlja visi transparent “Nacionalna ideja je feminizam”, a raširile su ga dve devojke sa zapaljenim bakljama u rukama. To je sadržaj fotografije koja je plasirana u društvenim mrežama 8. marta na Dan žena i postala “hit” akcije feministkinja i njihovog protesta protiv patrijarhata. Takvu drskost ranije sebi niko nije mogao da priušti.
Međutim, već sutradan se ispostavilo da nisu to priuštile sebi ni feministkinje. Fotografija je, naime, montirana u fotošopu. Kako su priznale same aktivistkinje koje su protestovale u Kremlju i Aleksandrovskom parku, njihove neodgovorne koleginice su u zajednički arhiv preuzele montirane fotografije, za koje su mislile da su prave. Ta fotomontaža je pokvarila utisak o čitavoj akciji, ali je i dokazala da je nemoguće tek tako popeti se na kremaljsku kulu.
Kamere, senzori i rešetke
Među prvima je u autentičnost fotografije na kuli Kremlja posumnjao fotograf i bloger Ilja Varlamov.
– Sve je puno senzora i kamera – ističe Varlamov, i potkrepljuje svoje reči fotografijom na kojoj se zaista vidi da su kamere na zidinama Kremlja postavljene na svakih nekoliko metara. Pored toga, prolazi kroz zidove su pregrađeni rešetkama i ogradama, tako da se ne može tek tako izaći na zidine i prošetati, da i ne govorimo o pentranju na kulu.
Obezbeđenje Kremlja
Varlamov takođe piše da “na svakom koraku (na zidinama Kremlja) stoje agenti Federalne službe bezbednosti (FSO), koji bi odmah neutralisali svakog prekršioca”. FSO je specijalna služba koja se brine o bezbednosti najvišeg rukovodstva zemlje, a Kremlj, kao radna rezidencija predsednika Rusije spada u zonu njihove odgovornosti.
Struktura FSO obuhvata garnizon Kremlja, tj. Kremaljski ili predsednički puk. Kako je za izdanje The Village navodno rekao jedan od pripadnika tog puka koji je poželeo da ostane anoniman, u puku služi 500 ljudi. Puk se sastoji od 5 bataljona, od kojih su dva zadužena neposredno za obezbeđenje tvrđave. Takođe postoje čete počasne straže koja dežura na posebno važnim mestima – ispred Večnog ognja i Mauzoleja, i učestvuje u paradama.
Po rečima izvora izdanja The Village, ukoliko bi na Kremlj bio izvršen napad ili bi se pojavila opasnost po ljude koji su u njemu, FSO ima koga da pozove u pomoć. To je četa operativne rezerve (“lokala specijalna jedinica”) i još jedna motorizovana četa sa tenkovima i oklopnom tehnikom koja je bazirana u Podmoskovlju.
Posebna specijalna služba
Struktura FSO koja obezbeđuje Kremlj ne svodi se na jedan puk. Ona obuhvata i agente koji neposredno odgovaraju za bezbednost najviših državnika, kao i stranih gostiju za vreme njihovih poseta Kremlju. Ti ljudi su specijalno obučeni. Prema filmu “Kako funkcioniše obezbeđenje”, oni redovno treniraju borilačke veštine i vežbaju gađanje, i to u uslovima kada se pretpostavljeni cilj nalazi u gomili i teško ga je pogoditi. Pored toga, specijalna služba detaljno proučava sve slučajeve atentata na svetske lidere, analizirajući ponašanje stranih kolega i simulirajući slične situacije.
Uoči zvaničnih poseta Kremlju, agenti FSO posebnu pažnju obraćaju na bezbednost predsedničke rezidencije. Nekoliko dana pre posete broj ekskurzija u Kremaljski muzej se smanjuje, specijalne službe sa psima nekoliko puta pretražuju sale Velikog kremaljskog dvorca sagrađenog 1849. godine, gde se obično održavaju susreti, tražeći eksploziv. A ponekad FSO organizuje na teritoriji Kremlja prave vojne vežbe. Na primer, 17. novembra 2016. godine ova specijalna služba je zajedno sa policijom i Rosgvardijom nekoliko časova uvežbavala scenario prodora diverzanata u Kremlj, zbog čega je ulazak posetiocima u to vreme bio zabranjen.
Zabranjena zona
U Kremlju nije ograničen samo pristup kulama i zidinama. Zabranjeni su i svi letovi iznad Kremlja, pa i letovi kvadrokoptera, zbog čega se ponekad turisti hapse i kažnjavaju. Na primer, 2015. godine je Federalna služba bezbednosti zadržala nemačkog snimatelja Holgera Fričea, koji je pokušao da snimi Kremlj iz drona. Morao je da plati novčanu kaznu.
Kako mnogi pretpostavljaju, upravo je za borbu protiv dronova vezana anomalija sa signalima GPS i GLONASS, koji se gube blizu Kremlja, a navigatori pokazuju da se njihov vlasnik nalazi na jednom moskovskom aerodromu. Doduše, predstavnici FSO zvanično negiraju da namerno guše te signale.
IZvor: Blic.rs
