Loading
GSS Media

Category Archive for: Srbija

Home / Category: Srbija

Iako ukidanje rada nedeljom ne bi išlo na ruku ni poslodavcima, a ni građanima kojima su dani vikenda najčešći termin za šoping, Srbija je dobila i drugu zvaničnu inicijativu kojom se traži zabrana rada nedeljom. Nakon što su pre godinu dva reprezentativna sindikata u Srbiji (ASNS i SSSS) od države zatražili podršku za ovakvu meru, pre dva dana inicijativa je stigla i iz Kragujevca. Socijalno-ekonomski savet u ovom gradu zvanično je zatražio zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima na kojima je to neophodno, poput apoteka i benzinskih stanica.

 

 

Kakav će na kraju biti ishod i da li će i u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, doći praksa na čije samo pominjanje prvo nerado reaguju građani, zavisi od resornog Ministarstva trgovine , ali i procene više upućenih strana o tome koliko bi zabrana rada nedeljom bila štetnija nego korisna .

Za crnogorske radnike već dvadesetak dana važi novi propis koji im je doneo neradnu nedelju. Slične najave čuju se i iz susedne Hrvatske, gde se već duže vreme vodi diskusija na ovu temu. Ipak, čini se da je Srbija još uvek daleko od ovakve odluke koja bi na “prvu loptu”, kako navode upućeni, donela i otkaze i manje plate u trgovini, ali i manje zadovoljstvo širokih masa.

Poslodavci u Srbiji, koji u trgovini zapošljavaju ukupno 200.000 radnika, smatraju da je ideja o zabrani rada nedeljom još uvek u povoju. Zbog toga nerado zvanično daju izjave, ali nezvanično tvrde da bi im takav potez značajno smanjio i promet i profit, što bi na kraju moglo da znači i manje plate i otkaze.

 

Izvor: BLIC.rs

Continue Reading

Državni sekretar u ministarstvu privrede Dragan Stevanović kaže za RTS da će država dati sve od sebe da “Folksvagen” investira u Srbiji. Stevanović je rekao da bi ta investicija bila od velikog značaja i za državu, i za generacije koje dolaze.

 

 

Dragan Stevanović je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da bi voleo da se i čelnici “Folksvagena” rukovode istim odlukama kao i MTU i “Brose”.  “Predsednik je rekao da nas očekuje ozbiljna borba i težak posao. Ja bih vezano za Folksvagen bio vrlo oprezan i pažljiv u izjavama. Kažem da ćemo kao država učiniti i više nego što možemo kako bismo ovu investiciju locirali u Srbiji. Ona bi bila od velikog značaja i za državu, i za generacije koje dolaze i dodatno bi učvrstila sliku stabilne i predvidive zemlje kakva Srbija jeste. Gde država nije takva, Folksvagen ne razmišlja o ulaganju”, naveo je Stevanović.

U trku za investiciju “Folksvagena”se pored Bugarske i Rumunije, uključila i Hrvatska. Stevanović napominje da tu kompaniju može da privuče sve ono što bi bilo interesantno za poslovanje – da poslovanje bude jednostavno, da imaju dobar poslovni ambijent.

“Sve ono što Srbija danas ima. Ali, i to je tržište, i investicije su neki vid ttržišta. Da nemamo to što okolne zemlje nemaju ne bismo bili zemljla na Zapadnom Balkanu koja je privukla 50 odsto svih investicija na Balkanu. Mi imamo političku stabilnost, predvidiv poreski sistem, predvidivu i stabilnu fiskalnu politiku, kvalifikovanu i dobru radnu snagu. I to je ono što mi se čini i najdominantnija karakteristika Srbije – to što imamo dobar potencijal radne snage, podsticaje koji su adekvatni i koji se više nego vraćaju republici Srbiji. Verujem da ćemo da ponudimo više, brže i bolje od ostalih”, naglasio je Stevanović.

Velike investicije strukturno menjaju ekonomiju

Prema njegovim rečima, u Srbiji će do kraja godine prosečna plata biti 500 evra ili nešto preko toga.

“Ovakve investicije su i dobar poziv za ostale investitore, da po dubini i strukturno menjaju našu ekonomiju. To bi bila garancija da se rast prosečnih zarada u Srbiji ubrzao. Brose će imati prosečnu platu od 1.700 evra. Čienjica da su na severu Srbije plat nešto veće nego na jugu Srbije”.

Postojale su spekulacije da bi “Folksvagen” otvorio fabriku u Srbiji, ukoliko bi Srbija priznala nezavisnost Kosova. Međutim, predsednik Nemačke privredne komore u Srbiji, Ronald Zeliger rekao je da otvaranje te fabrike nema veze sa politikom.

“I predsednik Vučić je juče rekao da je to rekao – da će to biti isključivo poslovna odluka kompnajie Folksvagen, i ja verujem da ništa drugo neće uticati na njihovu odluku. Pitanje Kosova i Metohije je drugo i otvoreno pitanje i u ovom kontekstu niko u Srbiji nije spreman da sa tim trguje. Mi ćemo ponuditi sve ono što okruženje ne može da ponudi, ali ćemo nastaviti sveobuhvatnu borbu za KiM”, naglasio je Stevanović.

Većina nemačkih investitora želi da ponovi ulaže

Što se nemačkih investitora tiče, velika većina njih želi da reinvestira u Srbiji.

“Ono što je vžno je da oni donose svoju posleovnu praksu i poslovne manire. Kada vam u zemlju dođe kompanija kao Brose, vi ne možete da budete dobavljač, kooperant, a da ne ispunjavate standarde koji su suvojeni u poslovanju takve kompanije. Ovo su ozbiljne kompanije. Brose je u prethodnoj godini napravio promet od 6,5 milijardi evra i zapošljava 23.000 ljudi. Prosek plate u Srbiji 1700 evra, nešto manje u MTU”, istkao je Stevanović.

Od 2006. godine do danas Srbija je kroz sistem subvencija za otvaranje novih radnih mesta dala 500 miliona evra.

“Domaći investitori su apsolutno ravnopravni sa stranim investitorima. Ovde niko nije diskriminisan. Ali, privreda srpska nema taj potencijal kao i nemačka kompanija. Nije se javila domaća kompanija koja bi mogla da u paketu zaposli dve ili tri hiljade ljudi. Morate u istu ravan da stavite svakog investitora”, rekao je Stevanović.

Prema Stevanovićevim rečima, kada se realizuje u potpunosti zaposlenost u kompaniji “Brose”, dvogodišnje bruto zarade biće 70 miliona evra.

“Mi smo opredelili 23 miliona evra podsticaja za tu kompaniju. Za dve godine od poreza i doprinosa u državnu kasu će se sliti oko 70 miliona evra, a u petoj godini to će biti 150 ili 160 miliona evra. To je školski primer kako se u petoj godini od realizacije projekta pet puta više novca samo od poreza i doprinosa vrati u državnu kasu. Tako da sve ovo daje veliki efekat na ekonomiju Srbije”, zaključio je Stevanović.

 

Izvor: RTS.rs

Continue Reading

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da je uspostavljena prva železnička linija između Srbije i Kine, odnosno da je prvi teretni voz krenuo ka našoj zemlji. Prvi teretni voz krenuo je u utorak iz kineskog grada Đinana u provinciji Šangdong za Srbiju.

 

 

“U ovoj kompoziciji nalazi se oprema koju kineske kompanije CRBC i CCCC koriste za izgradnju brze pruge od Beograda do Budimpešte. Ovim je Srbija dobila železničku kargo liniju sa Kinom”, izjavila je Zorana Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva.

Razdaljina između Đinana i Beograda je oko 10.500 kilometara i vožnja će trajati 25 dana. Voz prolazi kroz Kinu, Kazahstan, Rusiju, Ukrajinu, Slovačku i Mađarsku, odakle dolazi u Srbiju.

“Otvaranje ove železničke kargo linije između Kine i Srbije stvara mogućnosti i za sve privrednike iz Srbije, ali i regiona, da mogu svoju robu da izvoze na kinesko tržište, kao i da uvoze potrebnu robu iz Kine, jer je železnički transport mnogo isplativiji od vazdušnog i pomorskog saobraćaja”, istakla je Mihajlović.

Železnički saobraćaj jedan je od centralnih vidova saobraćaja kineske globalne ekonomske inicijative “Pojas i put”, a brza železnička pruga od Beograda do Budimpešte sastavni je deo ovog projekta.

 

Izvor: RTS.rs

Continue Reading

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavio je danas dvodnevnu posetu Budimpešti učešćem na Trećem demografskom samitu, gde je govorio o demografskim izazovima Srbije. Na početku izlaganja Vučić je govorio o brojkama sa kojima se zemlja suočava, istakavši da je 2018. godine izgubila jedan grad veličine Kikinde. On je naveo da je prošle godine umrlo više od 100.000 ljudi, a rodilo se 63.175, što znači da je demografski minus za godinu dana – 37.680 ljudi.

– To znači da je Srbija izgubila grad veličine Kikinde, u kojoj sada živi oko 38.605 stanovnika – rekao je Vučić, dodavši da srpki narod ima specifičan izraz za pad nataliteta – bela kuga.

 

 

Naveo je i da je rad na ovom polju izuzetno neizvestan jer kakve god mere posticaja država da uvede. Kazao je i da iste probleme kao Srbja ima čitava Evropa.  Takođe, rekao je da je prosečna starost u Srbiji 43,2 godine, dok je 20,2 odsto populacije starije od 65 godina. Kako je rekao, nijedna generacija onih koji su rođeni posle Drugog svetskog rata nije omogućila prostu reprodukciju.

– To nam govori mnogo o suštini problema – rekao je Vučić.

On je naveo da je Srbija u poslednjih 75 godina imala padove i uspone, periode mira i rata, prosperiteta i ekonomske stagnacije i pada, ali da je natalitet od pedesetih godina dvadesetog veka ispod nivoa potrebnog za “obnovu populacije”.

– To znači da, da bi nas sledeće godine bio isti broj kao danas, broj dece po ženi bi trebalo da bude 2,1, a u Srbiji je 1,48 – rekao je Vučić.

Kazao je i da je u Mađarskoj stopa nataliteta 1,49, skoro ista kao u Srbiji, ali da su mere Viktora Orbana dale rezultate. Vučić kaže da su negativni trendovi prisutni i u bogatim i u siromašnim zemaljama, pa da tako u Srbiji najbogatiji delovi zemlje, najbogatije opštine u Beogradu, imaju najmanje stope nataliteta. Tako su, kaže, i mere koje su preduzete dale rezultata u najsiromašnijim delovima zemlje.

– Niko ne može da garantuje, šta god da uradite, ne znate da li ćete dobiti pozitivne rezultate. Tako su mere u jednoj zemlji, koje su dovele do poboljšanja, nisu uspele u nekoj drugoj – rekao je Vučić.

On je naveo da sve zemlje, zbog budućnosti svoje, ali i budućnosti Evrope, treba da rade zajedno na tom problemu. Na početku skupa na kome se razgovaralo o demografiji, Vučić je rekao da je predsednik Mađarske Viktor Orban zaslužan za odnose Srbije i Mađarske koji su, istakao je, najbolji u savremenoj istoriji.

– Hvala na posvećenom radu na odnosima Srbije i Mađarske – rekao je Vučić, istakavši da će Srbija ostati posvećena dobrim odnosima sa tom zemljom. Kazao je i da nije došao u Budimpeštu da drži bilo kome lekcije, već da uči o tome kako bi se mogla rešavati situacija, koja postaje kritična i zahteva momentalnu reakciju svih država.

Kako je rekao, svakodnevno putuje po Srbiji, razgovara sa mladim ljudima o tome kako da ostanu u Srbiji, da ostanu u svojima, planiraju porodicu…

– Pre četiri, pet godina smo započeli ozbiljne ekonomske reforme, i sada smo na dobrom putu – rekao je Vučić.

Skup je počeo blagoslovom kardinala Petera Erdoa, nadbiskupa Nadbiskupije Estergom, kao i obraćanjem nekoliko predstavnika hrišćanskih i jevrejske zajednice o značaju povećanja nataliteta. Prisutnima će se, između ostalih, obratiti, premijeri Češke i Slovačke Andrej Babiš i Peter Pelegrini, bivđi premijer Australije Toni Ebot, a pozdraviće ih domaćin skupa, mađarski premijer Viktor Orban. Pedsednik Vučić će kasnije danas obići Srpsko zabavište, osnovnu školu, gimnaziju i kolegijum “Nikola Tesla”, gde će razgovarati sa učenicima. Vučić se juče sastao sa Orbanom, nakon čega je sa predsednicima vlada Češke i Slovačke Babišem i Pelegrinijem prisustvovao večeri koju je u njihovu čast priredio mađarski premijer.

 

Izvor: BLIC.rs

 

Continue Reading

Novi cenovnik putarina u Srbiji, kojim će vožnja autoputem biti skuplja za 12 odsto, trebalo bi da stupi na snagu u prvim danima avgusta, najavio je Zoran Drobnjak, direktor JP “Putevi Srbije”. On očekuje da će, nakon što je Skupština Srbije nedavno usvojila izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, u četvrtak i vlada usvojiti povećanje cene putarine, što bi zatim trebalo da bude objavljeno u Službenom glasniku. Osam dana od tog trenutka zakon stupa na snagu, što znači 2. ili 3. avgusta, rekao je Drobnjak. On je naveo da je poskupljenje putarina predloženo jer Putevi Srbije finansijski “ne stoje kako treba”, a potrebna su sredstva za održavanje puteva.

 

 

Automobili

Putarina od Beograda do Novog Sada sada će koštati oko 235 dinara umesto dosadašnjih 210.

Za deonicu od Beograda do Subotice vozači automobila platiće oko 630 dinara, umesto 560, a od Beograda do Niša putarina će biti oko 900 dinara, umesto trenutnih 800.

Cena vožnje do Aleksinca biće skoro 820 dinara, a do sada je koštala 730 dinara, dok će se od Beograda do Vrbasa stizati za 360 umesto 320 dinara.

Ako krenete na zapad, ka Hrvatskoj, putarinu od Beograda do Šida platićete nešto više od 410 dinara, umesto sadašnjih 370 dinara.

Na deonici Ljig-Preljina cena će sa 140 porasti na skoro 160 dinara.

 

Od Beograda do Preševa 1.500 dinara.

Oni koji kreću na letovanje u Grčku od 1. jula već plaćaju veći iznos, pošto je nakon otvaranja južnog dela Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru u ovom sektoru počela naplata putarine po zatvorenom sistemu.Tako se za deonicu od Niša (naplatna stanica Doljevac) do Preševa plaća 540 dinara, što znači da trenutno vozači za putarinu od Beograda do Preševa moraju da izdvoje 1.340 dinara. Posle poskupljenja cena će porasti na 1.500 dinara. Vozači koji se upute ka Bugarskoj za korišćenje autoputa do Dimitrovgrada spremiti oko 120 dinara više nego ranije, jer će putarina sa 990 dinara poskupeti na 1.110 dinara.

 

Kamioni

Najteži kamioni, odnosno vozila sa četiri i više osovina i nosivošću preko 3,5 tona, putarinu od Beograda do Novog Sada plaćaće sada 150 dinara više – 1.400 umesto 1.250.

Do Subotice će prevoz kamionima biti 400 dinara skuplji, pa će putarina koštati 3.740 dinara, umesto dosadašnjih 3.340.

Od Beograda do Niša kamiondžije će platiti 5.400 dinara, a dosadašnja cena bila je 4.830 dinara.

Za transport na zapad, kamioni će putarinu od Beograda do Šida platiti 2.530 dinara, umesto sadašnjih 2.260. Na deonici Ljig-Preljina cena će sa 880 porasti na 985 dinara.

Ako svoju robu voze na jug Srbije, teškaši će za deonicu od Beograda do Preševa morati da izdvoje oko 9.040 dinara, umesto 8.070, dok će vozači koji se upute ka Bugarskoj za korišćenje autoputa do Dimitrovgrada spremiti oko 700 dinara više nego ranije, jer će putarina sa 5.950 dinara poskupeti na 6.660 dinara.

 

Motocikli

S druge strane, avanturisti koji krenu na put motociklom platiće put od Beograda do Niša oko 450 dinara, umesto dosadašnjih 400, dok će za relaciju do Subotice izdvojiti nešto više od 310 dinara, što je tridesetak dinara skuplje nego sada.

 

Prihodi veći skoro 2 milijarde dinara

Prema novom cenovniku, naknada za putarinu iznosiće 4,0728 dinara po kilometru za I kategoriju vozila (automobili i kombi do 3,5 tone), odnosno 2,0364 dinara po kilometru za I-A kategoriju (motocikli). Motorna vozila sa prikolicom do 3,5 tone (II kategorija) plaćaće 6,1091 dinara po kilometru, a kamioni 12,2183 dinara, odnosno 24,4366 dinara po kilometru, u zavisnosti od toga da li pripadaju III ili IV kategoriji.

Povećanjem prihoda od putarine obezbediće se veća sredstva za finansiranje održavanja i razvoja putne mreže, a u obrazloženju stoji procena da će predloženim povećanjem od 12 odsto u 2019. godini prihod od naplate putarine biti veći za 1,9 milijardi dinara, odnosno da će ukupan prihod iznositi 27,6 milijardi dinara.

 

 

 

 

Continue Reading

zgubljeni deo vrednog rukopisa biće vraćen u Srbiju na Dan oslobođenja Beograda. Posle 173 godine u tuđini, rukopis pod okriljem Narodnog muzeja

 

 

JEDINA stranica Miroslavljevog jevanđelja koja nedostaje, kako nezvanično saznajemo, biće vraćena u Srbiju 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Ovaj gest, koji će biti upriličen na dan kada su crvenoarmejci i partizani umarširali u našu prestonicu, još jedan je simbol neraskidivih veza ruskog i srpskog naroda

Najstariji sačuvani ćirilički rukopis na staroslovenskom jeziku i jedan od najvrednijih primera rukopisne građe nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a istrgnuti list trenutno je u biblioteci u Sankt Peterburgu. O vraćanju 166. stranice među svoje korice dogovorili su se predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin tokom poslednje posete ruskog predsednika. Reč je o stranici koju je ruski monah Porfirije Uspenski isekao i poneo sa sobom tokom boravka na Hilandaru, jer je bio fasciniran izgledom tog rukopisa.

– Radujemo se što će posle 173 godine u tuđini biti vraćena 166. stranica. S nestrpljenjem iščekujemo da kompletan dragoceni rukopis bude pod okriljem Narodnog muzeja. Još nismo obavešteni kada će to biti, ali spremni smo i čekamo – rekla nam je Lidija Ham, zadužena za odnose s javnošću u Narodnom muzeju u Beogradu.

zgubljeni list na kom je napisano čitanje za praznik Svetog Jovana Krstitelja, samo je jedanput bio u Srbiji. Tokom proleća 2015. bio je izložen u Vukovom i Dositejevom muzeju. O njegovom povratku razgovarano je još dok je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić, a planirano je bilo da naša zemlja vrati Rusiji ikonu Bogorodice Vladimirske iz 17. veka, koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. U Srbiju, međutim, tada nije stigao orginalni deo Jevanđelja, već samo njegova verna kopija, a ni ikona Bogorodice Bladimirske nije otputovala u Rusiju.

Inače, istrgnuta stranica Miroslavljevog jevanđelja ima zanimljivu istoriju, koja je počela u zimu 1846, kada za praznik posvećen Svetom Jovanu, Porfirije Uspenski odvaja list iz Miroslavljevog jevanđelja posvećen praznovanju ovog sveca i odnosi ga u Rusiju. U javnosti se pojavljuje pod imenom “petrogradski list”, a da je deo Miroslavljevog jevanđelja otkrio je Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine, gde ga je i fotografisao. Novaković je, inače, čitavom rukopisu dao ime Miroslavljevo jevanđelje.

MIROSLAVLjEVO jevanđelje upisano je u Uneskovu knjigu pamćenja. Vredan dokument srpske kulturne baštine, pisan u 12. veku, preživeo je burna vremena naše države i naroda – skrivan je, prenošen i tako sačuvan. Pratio je kretanje srpske vlade od Kruševca do Niša, Kraljeva i Raške, a potom je 1915. godine stigao do Krfa, pa Beograda, Užica. Jedno vreme je bilo zakopano u oltaru manastira Rača i skrivano od Nemaca. Od 1945. je u Narodnom muzeju.

U ZNAK zahvalnosti za vraćanje stranice koja nedostaje najstarijem srpskom rukopisu na ćirilici, Srbija će Rusiji pokloniti sedam slika čuvenog Nikolaja Reriha. Slike su u Narodni muzej u Beogradu dospele legalnim putem i nisu nikada izlagane. Rerih je značajan i kao mislilac i filozof, smatrali su ga velikim pustolovom, a u Rusiji ima kultni status, poput Ilje Rjepina. Sledeće godine u Moskvi bi trebalo da bude otvoren muzej koji će poneti ime ovog slikara.

 

Izvor: NOVOSTI.rs

Continue Reading

Nakon što su obilni pljuskovi sa grmljavinom, jakim vetrom i gradom zahvatili veći deo Srbije, nevreme se preselilo u glavni grad. U gotovo svim delovima Beograda počeli su jaki pljuskovi ponegde praćeni gradom, Radnička ulica je poplavljena, a trmvajski saobraćaj je obustavljen.

 

 

Pljuskovi sa grmljavinom i gradom pogodili su i Zvezdaru, Mirijevo, Dorćol, Novi Beograd… U pojedinim delovima pretonice kratko je padao grad.

Tramvaji stoje, autobuske linije izmenjene

Kako javlja naša reporeterka sa lica mesta, na Čukaričkoj padini je potop zbog čega linije 55, 56 i 89 voze izmenjenom trasom. Tramvajski saobraćaj je, kako saznajemo, potpuno obustavljen.

– Sve tramvajske linije stoje od 17.50 zbog pljuska koji je zahvatio prestonicu – potvrđuju iz GSP-a.

Hitna ne može po pacijente

Obilni pljuskovi koji padaju već skoro sat vremena, stvorili su probleme i za Hitnu pomoć.

– Ne možemo da radimo, a imamo veliki broj intervencija. Potoci su svuda po gradu, vozila ne mogu da se kreću – rekli su za “Blic” iz Hitne pomoći.

Gejziri na ulicama
Pojedine ulice su poplavljene, te se vozači probijaju kroz bujice, a u Sarajevskoj, Cvijićevoj i jednoj od ulica na Bežanijskoj kosi došlo je do formiranja gejzira visokih i po nekoliko metara.
Očekuje se i do 40 litara kiše
Meteorolozi nisu uopšte optimistični. Prema njihovim prognozama, u prestonici se očekuje i do 40 litara kiše za kratko vreme.
– Problem koji nastaje kada su padavine u gradu u pitanju, jeste taj što uslovi nisu idealni. Naime, beton ne može da primi toliku količinu vode, a kanalizacije su većinski zapušene, pa zato dolazi do “reka” na ulicama – pojašnjava Đurić.

Opasnost od izlivanja rečica

Meteorolozi su takođe izdali upozorenje da potoji opasnost od “lokalnih izlivanja na bujičnim vodotocima”. U Beogradu se to može očekivati u opštinama Grocka, Barajevo, Obrenovac, Lazarevac…

Podsećamo vas da je “Blic” pisao da je u četvrtak za vreme nevremena palo 33 litara kiše za svega sat vremena, što je stvorilo prave reke na ulicama, pa su čak i automobili plivali. Inače, zbog najavljenog nevremena odložen je Red Bull Flugtag šou, kao i koncert Beogradske filharmonije. Međutim, meteorolozi ne donose lepe vesti. Prema njihovim podacima, ovakvo vreme zadržaće se sve do 25. juna.

Izvor: BLIC.rs

Continue Reading