Loading
GSS Media

Category Archive for: Svet

Home / Category: Svet

Italijanska vlada je proglasila danas vanredno stanje u Veneciji kako bi se brzo obezbedili fondovi za saniranje štete koju je načinila najveća plima u poslednjih 50 godina. Vlada je na popodnevnom sastanku odobrila posebnu uredbu u okviru koje su uključene prve mere čiji je cilj pomoć u oporavku grada, preneo je AP.

 

 

Više od 80 odsto grada koji pripada Uneskovoj svetskoj baštini, bilo je pod vodom kada je plima bila najjača, preneo je BBC. Italijanski premijer Ðuzepe Konte opisao je poplavu kao “udarac u srce naše zemlje”.

“Boli me što je grad toliko oštećen, umetnička baština ugrožena, komercijalne aktivnosti na kolenima”, napisao je na Fejsbuku Konte, koji je posetio region kasno sinoć.

On je rekao da će vlada ubrzati izgradnju strukturalne odbrane grada, misleći posebno na takozvani Moseov projekat – hidraulički sistem barijere za zaštitu lagune u slučaju porasta nivoa mora i zimskih oluja. Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro okrivio je klimatske promene za najviši nivo vode u više od 50 godina ove sedmice, rekavši da je uticaj veliki i da će ostaviti trajni trag.

Trg Svetog Marka, jedan od najnižih delova grada najgore je pogođen. Brunjaro je rekao da je poznata Bazilika svetog Marka pretrpela ozbiljnu štetu. Kripta na istorijskom spomeniku u utorak je potpuno preplavljena i postoji bojazan da su stubovi bazilike možda strukturalno oštećeni. Gradonačelnik Venecije je istakao da se šteta meri u stotinama miliona evra.

Veneciju čini više od 100 ostrva unutar lagune kraj severoistočne obale Italije. Na ostrvu Palestrina dve osobe su izgubile život, jedan muškarac kada je pokušavao da pokrene pumpu u svom poplavljenom domu i još jedna osoba za koju se ne navodi kako je nastradala.

 

Izvor: BLIC.rs

Continue Reading

Soči je postao novi Camp David. Ovdje se sklapaju sporazumi koji definiraju buduće odnose na Bliskom i Srednjem istoku.

 

 

“S gospodinom Putinom smo potpisali povijesni sporazum koji osigurava borbu protiv terorizma, teritorijalni integritet Sirije i povratak izbjeglica”. To su riječi turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana nakon šest sati pregovora (novinarski izvor s konferencije javlja da je bio vidno umoran) s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. U Sočiju, sad već legendarnom crnomorskom Putinovom boravištu gdje se definira velik dio globalne politike. U srijedu ovamo dolaze čelnici afričkih država. Da dogovore nove oblike suradnje. Što se neće dopasti Kini, a i EU bi tu imala što za reći – mi naime dajemo novac, a Putin definira politiku.

Ali, to je sve izglednija realnost svijeta. Ruski car, s ekonomski slabom državom, s demografskim problemima, vojskom kojoj svako malo eksplodiravaju probni projektili postao je veliki meštar Bliskog i Srednjeg istoka. A to i nije bilo tako teško: s jedne strane ima dva pacera, Donalda Trumpa i Erdogana, s druge je Bašar al-Asad koji mu je vjerni vazal, a Iran ima previše unutarnjih problema da bi se sada gurao u prvi plan.

Trump je, kako smo to već bili napisali, sramotno izdao Kurde i predao ih u ruke Erdoganu. Koji je grmio da će im “smrskati glave”. A onda se njegova “stretegija” nasukala na racionalnu i logičnu odluku Kurda: u pomoć su pozvali Asada. I tako na svoju stranu dobili Rusiju. Treba također dodati da se sultanova vojska i nije baš proslavila u svojoj operaciji: osvojili su samo lokacije iz kojih su se Kurdi taktički povukli kako bi izbjegli ljudske gubitke. A onda je Trump, panično, u Ankaru poslao potpredsjednika Mikea Pencea kojeg je Erdogan prvo izvrijeđao, a onda u znak dobre volje, “svoje milosti”, pristao na kratkotrajno primirje. Ali je nastavio prijetiti Kurdima.

 

Izvor: JUTARNJI.hr

Continue Reading

Policija je pronašla telo jedne osobe nastradale u požaru, dok se za drugim traga. Migranti su tokom protesta u kampu na grčkom ostrvu Lezbos izazvali dva požara i sukobili se s policijom, a potvrđeno je da je najmanje jedna osoba poginula.

 

 

Policija je pronašla telo jedne osobe nastradale u požaru, dok se za drugim traga. Prethodno su objavljene nezvanične informacije da su dve osobe poginule u kampu Morija. Migranti zahtevaju da budu premešteni u kopneni deo Grčke. “Situacija je napeta. Ima informacija da su majka i dete poginuli, ali ne možemo još to da potvrdimo”, rekao je za AP gradonačelnik Lezbosa Stratis Kitelis.

Tim povodom na Tviteru se oglasio i UNHCR Grčka, navodeći da su obavešteni da su žena i dete poginuli u požaru na Lezbosu. Portparol grčke policije Teodoros Hronopulos izjavio je za AP da su migranti zapalili maslinjak ispred kampa nešto pre 17 sati po lokalnom vremenu. Samo nekoliko minuta kasnije, izazvali su požar i u samom kampu. Gradonačelnik Lezbosa je objavio da su oba požara ugašena. Policija je saopštila da se zamenik ministra za zaštitu građana Lefteris Ojkonomu, inače bivši šef grčke policije, uputio na Lezbos. U kampu Morija nalazi se oko 12.000 migranata, većinom Avganistanaca, a taj prostor je predviđen za 3.000 ljudi.

 

Izvor: NOVOSTI.rs

 

Continue Reading

“Kazneni porez” za avionske karte jeftinije od 50 evra – za to se zalaže jedan nemački političar. Pritom avionska karta na nisokobudžetnim letovima najčešće košta više nego što vam se na prvi pogled čini. Prvih devet mesta na listi deset najvećih emitera ugljen dioksida u Evropi ne predstavlja nikakvo iznenađenje: sve redom termoelektrane na mrki ugalj, od toga sedam u Nemačkoj. Na desetom mestu ipak nije proizvođač struje, već druga najveća avio-kompanija u Evropi: “Rajaner”.

 

 

A upravo ta niskobudžetna kompanija znatno doprinosi tome da se u Evropi, ali i širom sveta toliko veliki broj ljudi odlučuje za putovanje avionom.

Poslanici bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u nemačkom Bundestagu žele da se tome stane na kraj.

“Karta od devet evra za letove u Evropi nema nikakve veze ni sa tržišnom privredom, ni sa zaštitom klime”, kaže Aleksander Dobrint (CSU) za list Bild.

Na avionsku kartu koja košta manje od 50 evra bi, prema njegovom mišljenju, trebalo uvesti “kazneni porez”. To jeste doduše gotovo nemoguće, ali se uprkos tome postavlja pitanje: da li je vreme jeftinih letova završeno?

 

 

Karte su već poskupele

Istorijski gledano, niskobudžetne avio-kompanije proizvod su Evropske unije koja je od 1987. godine u više navrata liberalizovala evropski avio-saobraćaj i omogućila da na tržište stupe privatnici.

Potrošači su se tokom godina navikli na niske cene, ali odnedavno je situacija na tržištu niskobudžetnih letova ipak postala komplikovanija. Kompanije poput “Er Berlina”, “Germanije” ili “WOW Era” u jednom trenutku više nisu mogle da idu u korak s drugima i proglasile su bankrot.

Karte su već poskupele, potvrđuje Frank Fihert, profesor turizma i saobraćaja na Visokoj školi Vorms.

“Pogrešna je ideja da svako može da leti za 9,99 evra. Tu cenu u stvari plaća veoma mali broj ljudi, a i oni za povratni let verovatno plaćaju znatno više”, kaže Fihert za Dojče vele.

Kada je reč o takvim promotivnim cenama, obično se radi o malom kontigentu karata koje se finansiraju preko znatno skupljih, preostalih karata. U “Rajaneru” prosečna cena karte po letu iznosi 40 evra, a najčešće bi tu trebalo uračunati i dodatne usluge kao što su prtljag ili rezervacija sedišta. Prosečno po letu to iznosi 15 evra.

“Ako sa ‘Rajanerom’ letite na neku destinaciju i natrag, u proseku plaćate 110 evra”, tvrdi Fihert.

“Cena od 9,99 evra, kao i svaka primamljiva ponuda, ima jak reklamni efekat”, kaže taj ekspert. “Kupac zna da ‘Rajaner’ uvek ima ponude za 9,99, ali kad pronađe najpovoljniju cenu od 29,99 on je uprkos tome kupi”. Naravno, što je vreme leta bliže, to su i cene veće.

Kako oporezovati letove?

U avio-saobraćaju postoje veoma visoki, fiksni troškovi – na primer za same avione, za personal ili gorivo. Zbog toga kompanije mogu da profitiraju samo ako su avioni dobro popunjeni. Na troškove po putniku, recimo na aerodromske takse, otpada samo mali deo cene karte, objašnjava Fihert. Pored toga, Nemačka, recimo, naplaćuje porez na avio-saobraćaj u iznosu od 7,38 evra do 41,49 na dužim rutama.

Kada je reč o letovima unutar same Nemačke, to je još i 19 odsto poreza na dodatu vrednost (PDV). Letovi u inostranstvo toga su oslobođeni. Ako bi Nemačka jednostrano uvela PDV na međunarodne letove, nemački aerodromi našli bi se u nepovoljnijem položaju u odnosu na recimo Amsterdam, London ili Brisel, pre svega kada je reč transfernim letovima.

“Letovi bi u velikoj meri bili presumereni”, kaže Fihert.

Poreze na dodatu vrednost uvek su određivale same članice EU i stope se razlikuju od države do države. Umesto toga, već dugo se zahteva uvođenje zajedničkog poreza na kerozin. Tu mogućnost preispituje i Evropska komisija. Ali kada je reč o porezu, onda u Savetu EU važi princip da s tim moraju da se slože sve zemlje. A teško da bi države na Sredozemlju, koje su destinacije za odmor, pristale na uvođenje tog poreza.

“Grčka se takmiči sa Turskom kao turističko odredište. Oni bi doduše imali prihode od poreza, ali i smanjenje priliva turista”, kaže Fihert.

Zbog toga profesor smatra da je pre moguće formiranje nekakve “koalicije voljnih”.

“U ovom trenutku su neke evropske zemlje za to, naročito Holandija, Francuska, ali i Švedska”. One bi mogle preko bilateralnih ugovora zajednički da uvedu porez na kerozin – ali to bi imalo smisla samo ako bi u tome učestvovale i neke od zemalja sa velikim vazdušnim saobraćajem. Dakle i Nemačka.

Letenje i klima

Porez, a time i veće cene, bili bi instrument u borbi protiv negativnog uticaja avio-saobraćaja na klimu. Avio-industrija i dalje snažno raste u čitavom svetu, ali se želi da se od 2020. godine taj rast učini klimatski neutralnim. Električni avioni, obnovljiva goriva ili procesi tipa “power to liquid” u kojima se potrošnjom energije stvaraju sintetička goriva.

U nedostatku takvih alternativa za fosilna goriva, ipak se najviše računa na tzv. kompenzaciju preko ugljen-dioksida, kaže Fihert. To znači da avio-kompanije uplaćaju u fond iz kojeg se finansira pošumljavanje, širi korišćenje obnovljivih energija ili se sprovode druge mere u cilju zaštite klime. Ali efekti svega toga mogu se videti tek kroz mnogo vremena, a dotle koncentracija CO2 u atmosferi nastavlja da raste sa svakim letom.

To ne bi mnogo promenilo ni uvođenje poreza na jeftine letove po ideji Aleksandra Dobrinta.

Generalno je pitanje da li će se o tom predlogu ikada ozbiljno diskutovati. Za nemačke socijaldemokrate je to doduše “korak u pravom smeru”, ali zato kritike stižu čak i iz same Dobrintove partije. Iz nemačkog Ministarstva saobraćaja, koje inače pripada CSU, navode da pre osmišljavanja bilo kakvih instrumenata mora najpre da se sprovede opširne diskusija.

 

Izvor: RTS.rs

Continue Reading

Došao je kraj ‘medenog meseca’ nedavnog, na brzinu sklopljenog iznenadnog pro-ekološkog braka Evrope i električnih trotineta, ukazuje članak na portalu vesti „Politiko“.

 

 

Protiv trotineta su gužve i nebezbednost koju stvaraju na trotoarima, stradanje čak i samih njihovih korisnika, problematični poslovni „jednokratni“ modeli novih firmi koje ih iznajmljuju, kao i dokazi da e-trotineti možda ipak i nisu toliko korisni za okolinu. Šest specijalizovanih kompanija za iznajmljivanje posluje samo u Briselu, sa ukupnom flotom od 7.000 električnih trotineta, ali od septembra će biti strogo ograničena mesta gde će biti dozvoljeno parkiranje, a slede i druga ograničenja.

„Te kompanije su se okoristile nedostatkom propisa“, rekao je za „Politiko“ jedan zvaničnik gradske vlasti Pariza. „To što se danas bolje ponašaju je zato što su suočene s pravnim instrumentima“.

Tako kompanije za iznajmljivanje električnih trotineta, ili e-trotineta, sada moraju da udovolje ne samo svojim klijentima, već i vlastima koje postavljaju ograničenja za njihov razvoj.
Privlačnosti tih vozila kao aternativnog prevoznog sredstva oslanja se na to što njihovi korisnici koji ih iznajmljuju, mogu da ih nađu uvek kada su im potrebna što često dovodi do prevelikog broja trotineta koji pregrađuju trotoare i na razne druge načine ometaju pešake.
Broj e-trotineta brzo je porastao u evropskim gradovima. Pre jedva godinu dana, juna prošle, 2018. godine, američka firma „Lajm“ (Lime) stigla je prva u Pariz, a danas u Evropi postoji 19 kompanija za iznajmljivanje e-trotineta, što je lokalne vlasti zateklo nespremne.
Gradonačelnica Pariza An Idalgo je maja ove godine napala „bezakonje“ pri umnožavanju broja e-trotineta i proglasila ograničenje porasta njihovog broja, a čak je i pozvala kompanije za iznajmljivanje da „zamrznu“ ili smanje svoje flote.

Ubrzo potom, pet kompanija je napustilo Pariz, a broj e-skutera smanjio se sa 20.000 na 15.000, dok je cilj gradonačelnice da ostanu svega dve ili tri takve kompanije.

U isto vreme, u Francuskoj je za predstojeću jesen najavljena primena zakona kojim će se gradovima dati nadležnost da uređuju iznajmljivanje električnih trotineta.

Šest kompanija za iznajmljivanje posluje u Briselu sa ukupnom flotom od 7.000 e-trotineta, što je vlasti pokrenulo u akciju. U belgijskoj prestonici će od septembra biti stroga ograničena mesta gde će biti dozvoljeno ostavljanje trotineta.

Kompanije strahuju da će mere poput tih uticati na njihov poslovni model i žongliraju s lokalnim vlastima da ne bi pale u nemilost. Međutim, „biće finansijskih posledica ukoliko smanjimo flotu“, prokomentarisao je za „Politiko“ šef za komunikacije firme „Sirk“ (Circ) za zemlje Beneluksa, Daniel Silej.

„Lajm“ i „Bird“ bile su kompanije koje su uvele upotrebu e-trotineta u velike gradske centre. Danas „Lajm“ vredi milijardu dolara, a „Bird“ dve milijarde dolara. Njihova evropska konkurencija kaže da su one i glavni uzrok „zle krvi“ – kritike svih takvih kompanija zajedno, kao i samih e-trotineta.

„Jedna od prvih stvari koje smo primetili kod njih je ono što smo nazvali ‘kalkulisana nezainteresovanost’ za propise“, rekla je Katja Šehtner, savetnica Međunarodnog foruma za transport OECD, zadužena za inovacije i tehnologiju. „Gledano iz poslovnog ugla, to je na neki način imalo smisla“, rekla je ona.

Firma „Lajm“ to osporava: „Mikro-mobilnost je nova industrija“, kaže osoba te firme za kontakte s medijima i tvrdi da je „Lajm“ uvek sarađivao s vlastima.

Šef za komunikacije „Sirka“, Silej, dodaje da ta saradnja obuhvata „fino podešavanje“ zona u kojima se ne smeju voziti trotineti i zona u kojima se ne smeju ostavljati, kao i ograničenja brzine za svaki grada posebno, makar to narušavalo propagiranu slobodu korišćenja trotineta.

U nedavnom izdanju internet-magazina „The Verge“ piše da su zaposleni tih firmi nedovoljno plaćeni. U suštini, to su oni koji sakupljaju električne trotinete ostavljene na raznim mestima po gradu i pune im baterije tokom noći da bi ih ujutro stavili na mesta gde ih građani mogu iznajmiti. To je postupak koji „Lajm“ naziva „berba“. Taj rad se plaća od svega tri do 20 dolara dnevno, zavisno od kompanije i vremena potrebnog za punjenje baterija e-trotineta.

Uporedo su se pojavile i sumnje u korist e-trotineta za životnu sredinu. Nedavno istraživanje koje je u Francuskoj sprovela kompanija „6-T konsalting“, zaključuje da taj novi, moderan trend putovanja na posao nije uticao na upotrebu automobila u urbanim centrima.

Naprotiv, piše „Politiko“, izgleda da trotineti obeshrabruju ljude da koriste ekološki prihvatljivije načine kretanja, te i javni prevoz. Čak 44 odsto je u anketi „6-T“ reklo da im električni trotinet zamenjuje hodanje, a još 30 odsto je reklo da bi javni prevoz koristilo ako ako ne bi bilo – trotineta.

Prednosti e-trotineta, međutim, počele su se dovoditi u pitanje zbog nesreća koje su pokazale opšti nedostatak propisa o njima, i pravila o sigurnosti njihovih korisnika.

Prva smrtna nesreća s trotinetom dogodila se u maju u Briselu, a u junu je jedan 25-godišnjak izgubio život u sudaru s kamionom. Fatalan susret s kamionom je imala i jedna popularna mlada britanska TV-voditeljka. Ispostavilo se da ona uopšte nije znala saobraćajne propise, što je izazvalo poplavu zahteva da firme koje iznajmljuju trotinete bar obaveste korisnike o osnovama bezbednosti u saobraćaju.

U Evropi su se dogodile i druge nesreće, te su u švedskom gradu Helsingborgu posle pogibije jednog korisnika trotineta, poslovnog čoveka na pauzi za ručak, istog popodneva izbile demonstracije sa zahtevom da se svi trotineti svuda zabrane.

Firme koje ih iznamljuju sada naručuju modele s većim točkovima koji su bezbedniji, s boljim ogibljenjem i jačim kočnicama. Za korisnike trotineta – početnike uveli su priručnike o bezbednosti, savetuju korišćenje kaciga, ali to nije od koristi za pešake na koje trotinetaši najčešće naleću.

I to je sve što se može uraditi – kažu kompanije koje dodaju da je „čovek najveći faktor rizika, a on se ne može eliminisati, niti ga mi možemo kontrolisati“, prenosi „Politiko“.

 

Izvor: DANAS.rs

 

 

Continue Reading

Nakon nekoliko godina ubrzanog rasta, “Airbnb” trenutno ima više od 18 hiljada oglasa u Amsterdamu i Barceloni, 22 hiljade u Berlinu i skoro 60 hiljada u Parizu.

 

 

Deset evropskih gradova zatražilo je pomoć od EU u borbi protiv platforme za iznajmljivanje stanova Airbnbija, javlja “The Guardian”.

U zajedničkom pismu Amsterdam, Barcelona, Berlin, Bordo, Brisel, Krakov, Minhen, Pariz, Valensija i Beč traže da se pitanje “eksplozivnog rasta” globalnih platformi za kratkoročni najam nađe na sljedećem dnevnom redu evropskih povjerenika.

Inače, u aprilu ove godine Evropski sud pravde donio je neobavezujuće mišljenje da se prema zakonu EU “Airbnb” treba smatrati pružateljem digitalnih informacija, a ne tradicionalnim agentom za nekretnine.

Ako sud potvrdi to mišljenje “Airbnb-ja” i sličnim platformama bit će omogućeno da slobodno posluju te neće morati poštovati nikakve propise lokalnih sredina koji se tiču regulacije turizma.

– Evropski gradovi vjeruju da bi se stanovi trebali koristiti prvenstveno za življenje. Mnogi osjećaju posljedice zbog ozbiljnog nedostatka stambenog prostora. Tamo gdje se stanovi mogu unosnije iznajmiti za turizam, oni nestaju s tradicionalnog tržišta za iznajmljivanje – stoji u pismu gradova koje je poslalo gradsko vijeće Amsterdama.

Nakon nekoliko godina ubrzanog rasta, “Airbnb” trenutno ima više od 18 hiljada oglasa u Amsterdamu i Barceloni, 22 hiljade u Berlinu i skoro 60 hiljada u Parizu.

Prošle godine Palma de Majorka izglasala je zabranu skoro svih oglasa na ovoj platformi, a i mnogi drugi gradovi nastoje doskočiti ovom problemu, podjećaju “Novosti”.

U Parizu je za najmodavce uvedena kazna ako ne registriraju djelatnost iznajmljivanja za kratkoročne najmove, dok je Amsterdam pokušao uvesti ograničenje za jedan mjesec u godini za kratkoročne najmove. Barcelona je pak prošle godine uvela zabranu za sve nove dozvole za kratkoročno iznajmljivanje.

 

Izvor: AVAZ.ba

Continue Reading

Na jahti „Sirena“, koja pripada naslednom princu Saudijske Arabije Muhamedu bin Salmanu, pronađena je nestala najskuplja slika „Spasitelj sveta“ Leonarda da Vinčija

 

 

Na jahti „Sirena“, koja pripada naslednom princu Saudijske Arabije Muhamedu bin Salmanu, pronađena je nestala najskuplja slika „Spasitelj sveta“ Leonarda da Vinčija, piše portal „Art net“ Kako navode izvori, platno će ostati na brodu sve dok se u provinciji Medina ne završi izgradnja kulturnog centra, gde će se navodno čuvati Da Vinčijevi radovi u budućnosti. O prodaji slike je objavljeno u martu 2019. godine. Kako se navodi, saradnici filijala Luvra u Abu Dabiju, gde platno treba da bude izloženo u septembru 2018. godine, nisu uspeli da utvrde tačno mesto gde se nalazi slika.

Na slici „Spasilac sveta“ predstavljen je Isus Hristos. Ona je bila naslikana oko 1.500. godine. Dugo vremena se mislilo da je slika izgubljena, ali je 1958. godine bila stavljena na aukciju pod autorstvom jednog od učenika Leonarda da Vinčija. Tada je ona bila prodata za 45 funti. Nakon restauracije 2007. godine eksperti su zaključili da je „Spasioca sveta“ naslikao sâm slikar. Ruski milijarder Dmitrij Ribolovljev kupio ju je 2013. godine za 127,5 miliona dolara, a prodao na aukciji „Kristi“ 2017. godine za rekordnih 450 miliona dolara.

 

Izvor: NOVOSTI.rs

Continue Reading