Eutanazija, surogat majčinstvo, istopolne zajednice i fizičko kažnjavanje dece, neke su od oblasti koje po prvi put treba ba budu uređene u Srbiji i to kroz Građanski zakonik. Da li zbog škakljivosti samih tema ili nečeg drugog, ovaj zakonik piše se celih 12 godina, a prema poslednjim najavama, on bi konačno trebalo da bude završen decembra ove godine i predat Vladi Srbije. Kako saznajemo, javna rasprava je produžena jer još nisu usklađena mnoga ključna rešenja, pogotovu kada je reč o ovim, možemo reći, nepopularnim temama u Srbiji. Osim toga, kako nam je rekao član komisije prof. Miodrag Orlić, mišljenja 13 članova su i dalje podeljena. Autori Prednacrta obrazložili su, na primer, uvođenje surogat materinstva dosadašnjom diskriminacijom, odnosno zabranom lečenja ženske neplodnosti na taj način, dok je lečenje svih vidova muške neplodnosti dopušteno. Međutim, i oko ovog rešenja članovi imaju različita mišljenja, a koplja se lome još i oko eutanazije i istopolnih zajednica.

“Nije to neki običan zakon…”

– Građanski zakonik je najdublji zakon jedne zemlje i donosi se za 100 godina. Nije to neki običan zakon pa da se stalno menja podzakonskim aktima. U Francuskoj, na primer, Građanski zakonik je na snazi već 200 godina, a u Nemačkoj 100. Tekst zakonika ćemo Vladi Srbije predati do kraja godine, odnosno Ministartsvu pravde – kaže prof. Orlić.

Još iz doba Koštunice

Komisiju za izradu Građanskog zakonika, koja broji 13 članova, obrazovala je još vlada Vojislava Koštunice, 16. novembra 2006, sa zadatkom kodifikacije građanskog prava i izrade teksta Građanskog zakonika. Odlukom je predviđeno da je komisija dužna da Ministarstvu pravde dostavi tekst Građanskog zakonika u roku od godinu dana. Međutim, narednog dana, 17. novembra, ova rečenica je izbrisana i nije predviđen bilo kakav rok završetka.

Imali više od 100 sednica

– Mi se jednom nedeljno sastajemo i do sada smo imali više od 100 sednica – ističe prof. Orlić. Sastav Komisije menjao se tokom svih ovih godina. Po nekim proračunima ova posebna komisija državu godišnje košta 15 miliona dinara. U prvi mah činili su je univerzitetski profesori prava, jedan tadašnji ministar i nekoliko advokata. Trenutno, predlozi su sistematizovani u 2.838 članova i više od 450 alternativnih rešenja, o kojima će se Komisija izjasniti pre utvrđivanja Nacrta građanskoj zakonika. Nacrt Građanskog zakonika predviđa mogućnost uvođenja brojnih neregulisanih prava i obaveza u srpsko pravosuđe. Među tim novinama su i tabu teme poput eutanazije i istopolnih zajednica, surogat materinstvo i zabrana telesnog kažnjavanja dece.

Evo šta predviđa Građanski zakonik za ove oblasti.

Telesno kažnjavanje dece

U Srbiji će se i danas čuti da je “batina iz raja izašla”, da bez povremenog “po guzi” nije moguće vaspitavati decu. Ipak, Građanskim zakonikom se predviđa zabrana fizičkog kažnjavanja i zanemarivanja dece, ali se ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije roditeljsku “ćušku”. Srbija je zabranu zlostavljanja i zanemarivanja deteta preuzela potpisivanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, ali mi nismo bili jedina zemlja koja je odredbu o zabrani zlostavljanja i zanemarivanja shvatila tako da ona ne podrazumeva zabranu svakog fizičkog kažnjavanja, nego samo onih oblika fizičkog kažnavanja, koji imaju teže posledice po dete. Međutim, kako je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, pisci Nacrta Građanskog zakonika smatrali su da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer bi nekome moglo da se “učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo”. Pisci Nacrta smatraju da se roditeljski autoritet ne stiče batinanjem dece, ni nasiljem prema njima, već pre svega ličnim primerom, strpljenjem, razumevanjem i većom posvećenošću detetu i njegovim potrebama. Ova zabrana kažnjavanja i zanemarivanja je značajna i sa aspekta povećanog broja slučajeva vršnjačkog nasilja, jer su ovim predlogom pisci zakonika želeli da uvedu nove standarde ponašanja u porodici – bez nasilja, prema kojima bi dete prvo u svojoj porodici bilo vaspitavano tako da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svojoj deci, ni deca dalje prema svojim vršnjacima.

Surogat materinstvo

“Majka deteta je žena koja ga je rodila, izuzev rađanja za drugog” – ovim članom Građanskog zakonika uveo bi se u našu zemlju pojam surogat majke, koji sada nije dozvoljen. Autori Prednacrta obrazložili su, na primer, uvođenje surogat materinstva dosadašnjom diskriminacijom, odnosno zabranom lečenja ženske neplodnosti na taj način, dok je lečenje svih vidova muške neplodnosti dopušteno. Prednacrt zabranjuje ugovaranje naknade za rađanje za drugog, ali može biti ugovoreno plaćanje naknade troškova izazvanih trudnoćom i rađanjem. Ipak, oko toga se i dalje lome koplja. Surogat-majka, najčešće neće uopšte biti genetska majka deteta. Od polnih ćelija budućeg oca i buduće majke, dete bi nastajalo u epruveti, a onda bi se embrion polagao u matericu žene koja će sa budućim roditeljima sklopiti ugovor o rađanju za drugoga. Moralna pitanja postavljaju se i kada je reč o nagradi za “uslugu” rađanja deteta. Prema slovu prednacrta Građanskog zakonika, ugovorom se ne može utvrditi nagrada za rađanje za drugog, već samo “natroškova u vezi sa nošenjem i rađanjem deteta”, kao što su gubitak zarade, medicinske usluge, prevoz, smeštaj i ishrana surogat-majke. To znači da će budući roditelji izdržavati surogat-majku za vreme trudnoće. Brinuće o tome da se kvalitetno hrani, da ima adekvatnu medicinsku negu i dobre uslove života. Ako bi troškovi bili nesrazmerno veliki, sud bi imao ovlašćenje da ih smanji.

Eutanazija

Pravo na eutanaziju ili, kako se još naziva, “ubistvo iz milosrđa” moglo bi u skoro da bude priznato u Srbiji, tako što bi se prema sadašnjoj ideji, sprovodilo u izuzetnim slučajevima i uz saglasnost osobe za dobrovoljni prekid života ili uz pristanak njene najuže porodice. Nacrt Građanskog zakonika, predviđa eutanaziju kao “pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi”. Međutim, uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju bili bi propisani posebnim zakonom. U predloženom tekstu se takođe navodi da zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne i ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost. Međutim, kao alternativu, Nacrt ostavlja javnosti da u toku rasprave odluči da se taj član u potpunosti izbriše iz završne verzije kodifikacije, odnosno da se pravo na eutanaziju uopšte ne predvidi.

Istopolne zajednice

Ova oblast po aktulnim srpskim zakonima nije regulisana. U Nacrtu građanskog zakonika nigde eksplicitno se ne pominju gej brakovi, pominje se uzimanje u obzir istopolnih zajednica. Tako, između ostalog, piše “u javnoj raspravi neophodno je da se svestrano sagleda mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući različita mišljenja, stavove i argumente, koji bi bili pravno relevantni u eventualnoj pripremi posebnog zakona”. Takođe, istopolne zajednice se pominju i u delu koji se odnosi na pravo stanovanja, gde se navodi da se potrebe imaoca prava stanovanja prosuđuju prema trenutku nastanka prava, ali se uzimaju u obzir i nove potrebe koje su se u vreme nastanka prava mogle osnovano očekivati (zaključenje braka, zasnivanje vanbračne ili istopolne zajednice, rađanje ili usvajanje dece, nastajanje zakonske obaveze u korist ili na teret imaoca prava stanovanja…) U Građanskom zakoniku stajaće da registracija partnerstva istopolnih osoba treba da bude rešena specijalnim zakonom ili izmenom porodičnog zakona.

Izvor: BLIC.rs