Srpski ministar kulture Vladan Vukosavljević o razgovorima sa slovenačkim kolegom Antonom Peršakom. Slovencima automobili pozajmljeni na pet godina, a ne vraćaju ih tri decenije.

“Pakard” koji je Staljin poklonio Titu

MINISTRI kulture Slovenije i Srbije, uz učešće eksperata dve zemlje, ponovo će krajem aprila sesti za pregovarački sto i rešavati sudbinu 15 Titovih limuzina.

Pre više od četiri decenije Memorijalni centar “Josip Broz Tito” pozajmio je na pet godina Slovencima vrednu zbirku automobila u kojima se vozio doživotni predsednik SFRJ, a koja nikada nije vraćena u Beograd. Zbirka luksuznih automobila, koja sada čini postavku Tehničkog muzeja Slovenije u Bistri, nadomak Ljubljane, bila je tema razovora našeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića i njegovog slovenačkog kolege Antona Peršaka, krajem prošle nedelje.

– Naša delegacija je imala priliku da vidi tu izvanrednu kolekciju Titovih automobile koji imaju izuzetnu istorijsku, ali i faktičku vrednost – kaže za “Novosti” ministar Vukosavljević. – U zbirci je i “rols rojs”, koji su stručnjaci procenili oko 600.000 evra, veliki luksuzni “mercedes” vlasništvo generala Fon Lera, koji je bombardovao Beograd i koji je zarobljen u tom automobilu, “pakard” koji je Staljin poklonio Titu, jedan “kadilak de vil”, pa “linkoln kontinental”… Tito je, kao što je poznato, umeo da uživa u mnogim aspektima života, pa i u automobilima.

O petogodišnjoj pozajmici ove zbirke, kako naglašava ministar Vukosavljević, postoji ugovor sklopljen 1986, a koji je istekao 26. januara 1991. godine. Međutim, automobili potom nisu vraćeni Memorijalnom centru (sadašnji Muzej Jugoslavije), koji je bio njihov vlasnik.

– U to vreme nikakva neprijateljstva još nisu počela, mada je bilo turbulentnih odnosa – dodaje ministar.

Na ministarskom susretu u Ljubljani razgovaralo se i o slovenačkom zahtevu da im se vrate negativi filmova iz Jugoslovenske kinoteke, kao i dela iz beogradskih muzeja, čiji su autori slovenački umetnici.

– Slovenačka strana, malo pod pritiskom opozicije, kako kažu, jer su tamo uskoro izbori, došla je do spiska od oko 300 umetničkih dela čiji su autori Slovenci – kaže Vukosavljević. – To je nesporno, ali smo im rekli da se prema podacima koje imamo većina njih nalazi u srpskim muzejima ili ustanovama kulture, po valjanom pravnom osnovu. Bilo koja strana, slovenačka ili neka treća, koja to želi da osporava, mora za to da pruži dokaze. Mi svakako to nećemo dokazivati, već je to posao strane koja to opovrgava. Slovenačka strana složila se da su ustanove kulture u Srbiji, u decenijama iza nas, bile najaktivnije u otkupu umetničkih dela iz bivših jugoslovenskih republika. Dela su plaćena i postala su vlasništvo naših ustanova.

Kada je reč o filmovima “Kekec” i “Na svojoj zemlji”, kao i još 16 manje poznatih ostvarenja, njihovi negativi su čuvani u Jugoslovenskoj kinoteci, na čisto komercijalnoj osnovi, tvrdi srpski ministar.

– To su nitratni filmovi, koji se čuvani u posebnim uslovima, za šta je na osnovu ugovora plaćano Kinoteci, ali su Slovenci obustavili isplatu posle izbijanja ratnih sukoba 1991. Dakle, mi imamo 27 godina ležarine za tih 18 filmova, a Kinoteka kaže da to po međunarodnim i drugim standardima košta oko sto hiljada evra. Slovenačkoj strani sam rekao da je Ministarstvo kulture, ne prejudicirajući naš konačan stav, raspoloženo da razmotri da Kinoteci nekako nadoknadi troškove, ali da očekujemo obostranu dobru volju i kada su druge stvari u pitanju.

Da li će povratak “Kekeca” u postojbinu pratiti i “povratna vožnja” Titovih automobila za Beograd, u mnogo čemu zavisi od ishoda nastavka pregovora

A RUBENS U LUVRU?

NAŠALIO sam se sa ministrom Peršakom i rekao mu da njihov zahtev za vraćanje umetničkih dela, uz bitna pojednostavljenja, liči na to kao kada bi predstavnici holandske vlade došli u Pariz i konstatovali: “Pa vi u Luvru imate Rubensa!” Naravno da imaju Rubensa, kupio ga je Luj Četrnaesti. To što je Rubens Flamanac, ne znači da njegova dela treba sada vratiti Holandiji. Tako je i sa delima koja su u našim muzejima, koja su kupljena, poklonjena ili su se po nekim drugim, potpuno zakonskim osnovama našla u njihovom vlasništvu – kaže Vukosavljević.

Izvor: NOVOSTI.rs