Srbija danas otvara poglavlja o privrednim društvima i ekonomskim odnosima. Birokratske prepreke razlog što nećemo pregovarati o još dve oblasti.

BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu danas će biti otvorena dva nova pregovaračka poglavlja, 6 koje tretira pravo privrednih društava i 30 u čijem opisu su ekonomski odnosi s inostranstvom. Tako će se bilans otvorenih oblasti u pregovaračkom procesu za članstvo u EU popeti na 12 od ukupno 35. Istovremeno, privremeno su do sada zatvorena dva poglavlja, 25 i 26, u vezi sa naukom, istraživanjem, obrazovanjem i kulturom. I ako smo očekivali da bismo u ovom paketu mogli da otvorimo bar još jedno poglavlje, to se nije dogodilo. Srbija je bila spremna i za oblast 33 (Finansijske i budžetske odredbe), za koju nije stigla puna politička saglasnost svih zemalja članica. Protiv su bile Nemačka, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska.

Još dva poglavlja su bila na stolu (9 – Finansijske usluge i 13 – Ribarstvo) za koja, što se tiče Beograda, nije bilo prepreka za otvaranje, ali jeste za briselsku administraciju, pošto su kasno stigla iz Evropske komisije da bi bila razmatrana na predstojećoj konferenciji. Cilj Brisela je, kako je to nedavno objavljeno, da sva poglavlja budu otvorena i zatvorena do 2023, posle čega bi dve godine bile potrebne za ratifikaciju članstva, do okvirno planiranog prijema 2025. Ukoliko se ovaj plan ostvari, to će značiti da je Srbiji od trenutka kada je prvi put objavila evrointegracije kao svoj strateški cilj, krajem 2000. godine, do prijema, trebalo čak četvrt veka.

Poređenja radi, prve najave govorile su o prijemu 2004. ili 2007. godine, da bi se datum kasnije iznova pomerao i odlagao, a evropski put je više puta usporavan i zaustavljan. Osim opštih uslova, koji su važili za sve članice, za Srbiju je bilo i mnogobrojnih dodatnih uslovljavanja, od kojih su se najteža ticala izručivanja haških osuđenika, a onda i napretka u pregovorima sa Kosovom. Najkrupnija prepreka na evropskom putu Srbiju, ipak, čeka u finišu jer je, sada već zvanični, uslov za pristupanje potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

S druge strane, jedan pogled na region govori da sve može brže da se odvija. U slučaju Slovenije, od sticanja statusa kandidata do prijema proteklo je samo sedam godina. Hrvatska je status kandidata dobila 2004, a članica je postala 2013. Srbija je taj status dobila 2012. godine. Crna Gora, koja je zvanično kandidat od 2010. godine, do sada je otvorila 28 poglavlja, a zakazano je otvaranje još dva. Podgorica je privremeno zatvorila tri oblasti.

NAJTEŽA – “OSTALA PITANjA”

SRBIJA je do sada otvorila ukupno 10 poglavlja. Prva su bila 32 – Finansijska kontrola i 35 – Ostala pitanja. Upravo poglavlje 35 je najkomplikovanije i najneizvesnije, jer će se u okviru njega rešavati problem odnosa sa Prištinom. Pomacima u ovom poglavlju, meriće se ukupni napredak Srbije kroz celokupne pregovore. Otvorena su još i poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava, 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, 5 – Javne nabavke, 25 – Nauka i istraživanje (istovremeno otvoreno i zatvoreno).
Srbija je 27. februara 2017. otvorila poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, i 26 – Obrazovanje i kultura, koje je takođe zatvoreno. U junu su otvoreni pregovori o oblastima Pravo intelektualne sredine i Carinska unija.

IZvor: NOVOSTI.rs