/* Add your JavaScript code here. If you are using the jQuery library, then don't forget to wrap your code inside jQuery.ready() as follows: jQuery(document).ready(function( $ ){ // Your code in here }); -- If you want to link a JavaScript file that resides on another server (similar to ), then please use the "Add HTML Code" page, as this is a HTML code that links a JavaScript file. End of comment */
Loading
GSS Media

Vesti

"Njegova borba počela je dijagnozom sinovljeve bolesti": Sećanje na Ljubišu Samardžića

“Čovek bi pomislio da je tolika slava ostavila traga bar nekako na njemu, ali ne. Bio je fin, srdačan i predusretljiv. Pravi gospodin”, rekla je Olivera Birovljev filmska i televizijska producentkinja

 

 

Olivera Birovljev, filmska i televizijska producentkinja podsetila se susreta sa Draganom, sinom Ljubiše Samardžića, a kasnije i upoznavanja sa slavnim glumcem.

“Gagu Samardžića sam upoznala leta 1992. u Grčkoj. Prelep momak plavih očiju, visok, zgodan. Apolon koga je teško bilo ne zapaziti. Bio je na moru sa dugogodišnjom devojkom koju je je tek verio i dva druga. Iako sin našeg legendarnog glumca i sam u vodama filmske produkcije, nije se smestio u hotel sa pet zvezdica, već skromne apartmane na drugom kraju slikovitog i brdovitog Neos Marmarasa u kome si bez kola ‘osuđen’ na duge šetnje do poznate peščane plaže koja je bila naša svakodnevna destinacija”, počinje Olivera svoje sećanje na Dragana, preminulog sina Ljubiše Samardžića, piše ona za Danas.

“Skoro svaki dan smo provodili zajedno na plaži, čak su me često vozili do nje. Jedini luksuz, ako se to tako može nazvati, su dva dobra automobila kojima su prešli put od Beograda do Halkidikija. Kao i mnoga sezonska druženja, Gagu više nisam srela, iako dvojicu njegovih ‘slobodnih strelaca’ drugara jesam, i to često”, priseća se Olivera. U Londonu je živela od 1995. godine i bila, kako kaže, nostalgična za jugoslovenskim filmom. Pokušala je da zainteresuje Nacionalni filmski teatar da organizuje “sezonu savremenog YU filma” kome je već dala radni naslov “Film pod sankcijama”.

“Želela sam da im pokažem da uprkos sankcijama, u teškim uslovima, bez sredstava, u dosta manjem obimu, se ipak snima. Teško, ali se snima. Jako sam se potrudila da napunim salu za projekciju Makavejevog filma u zimu 1997. “Misterije organizma” u nadi da će im to pokazati da London želi da vidi još. Nažalost, nisu imali isto mišljenje”, prenosi Danas. Olivera je u okviru Srpskog društva u Londonu gde je bila koordinator za kulturu, organizovala samoinicijativno sezonu jugoslovenskog filma.

“U privatnoj poseti Beogradu obišla sam distributere i dobila podršku i filmove. U ‘Sinema dizajnu’ upoznala sam vlasnika i našeg velikana, glumca Ljubišu Samardžića glavom i bradom. Čovek bi pomislio da je tolika slava ostavila traga bar nekako na njemu, ali ne. Bio je fin, srdačan i predusretljiv. Pravi gospodin”, napisala je Olivera o svom susretu sa slavnim glumcem.

“Kad je čuo da poznajem i sina, ispričao mi je tragediju koja ih je zadesila. Nisam mogla da verujem. Gaga je već tad bio u Londonu na lečenju. Čim sam stigla pozvali su me da ih posetim. Bolest je uzela svoj danak i promenila ga. Ostale su plave oči i visina, ali da sam ga srela na ulici, ne bih ga prepoznala. Tuga”. Olivera je ponudila pomoć porodici i Ljubiša i ona došli su na ideju da organizuju premijeru njihovog poslednjeg filma “Nebeska udica” u Londonu.

“Bioskopska sala ‘Screen on the Hill’ na Hampstadu bila je puna do poslednjeg mesta. Sav prihod bio je namenjen Gaginom lečenju. Ljubiša je došao na premijeru i smestio se u mojoj kući na Cadmenu. Sećam se, čekala sam ga na aerodromu Hitrou i iz nekog razloga smo pravo s aerodroma posetili Srpsku crkvu Sveti Sava. Tamo nas je čekao sveštenik kome je vidno prijalo da lično upozna velikana, Smokija, Šurdu”, opisala je Olivera taj događaj i dodala da su plakali od smeha kad je Ljubiša prepričavao dogodovštine sa snimanja.

“Pop doduše i nije, kad je Ljubiša u afektu opsovao svevišnjeg, a ja sam se davila od smeha u sebi. Kakav je to bio lik”, piše Olivera. Premijera je dobro prošla, ali zbog ogromnih troškova sale nisu skupili mnogo novca.

“Gagu i suprugu sam sledeći put ugostila u svojoj kući kad sam mu dala kovertu s prikupljenim novcem i željom za oporavak. Nažalost, izgubio je bitku. Mlad, lep kao Apolon, prerano je otišao na onaj svet. Ne znam kako roditelji nađu snage da nastave dalje u takvim momentima. Iskreno mislim da ne bih mogla, život bez moje dece ne bi imao smisla”, rekla je Olivera o svom susretu sa Draganom, sinom Ljubiše Samardžića koji je preminuo od leukemije.

“Prošlo je mnogo godina od onda. Kasno uveče 8. septembra, pročitah da nas je i Ljubiša napustio. Šta reći? Njegova borba za život i smrti počela je dijagnozom sinovljeve bolesti. Zato sam i napisala ovo sećanje na obojicu. Ljubiša je gubitkom sina već delom bio na onom svetu. Ali smrt takvih ljudi kao što je bio on, koji za sobom ostave toliko tragova, se možda ne može nazvati smrt jer njegova dela nastavljaju da žive i posle njega i ne odlaze u zaborav tako lako”, zaključila je Olivera.

 

Izvor: Nedeljnik.rs

Bosna i Hercegovina:

Crna Gora:

Hrvatska:

Region:

Srbija:

Svet:

Uncategorized: