Kako ljudi ili kompanije šire neznanje i zamrače znanje? Postoji termin koji definiše ovaj fenomen.

Robert Proktor, istoričar sa Stanfordskog univerziteta počeo je da se bavi duvanskim kompanijama i njihovim širenjem nedoumica oko toga uzrokuje li pušenje rak ili ne, piše BBC Future. Proktor je otkrio da duvanska industrija ne želi da mušterije znaju da je njihov proizvod štetan te su potrošile milijarde dolara na prikrivanje štetnosti pušenja. Ta ga je potraga nagnala da stvori reč za namerno širenje neznanja: agnotologija.

Dolazi od agnosis, grčki za neznanje, i ontologije, grane metafizike koja se bavi prirodom bića. Agnotologija je proučavanje namernih delovanja širenja neznanja i prevare, obično da se proda neki proizvod ili dobije naklonost.

“Istraživao sam kako moćne industrije neznanjem prodaju svoje proizvode. Neznanje je moć… a agnotologija je namerno stvaranje neznanja. Otkrio sam tajni svet tajne nauke te smatram da bi istoričari na ovo morali da obrate više pažnje”, kaže Proktor.

Neologizam je stvoren 1995. godine, iako se većina Proktorovih analiza dogodila u proteklim decenijama.

Balansiranje

Agnotologija je danas jednako bitna kao i kad je Proktor proučavao skrivanje činjenica oko pušenja i raka. Na primer, politički motivisana sumnja bačena je na nacionalnost predsednika SAD Baraka Obame, sve dok nije pokazao krštenicu. U drugom slučaju politički komentatori u Australiji pokušali su da izazovu paniku izjednačavajući australijski kreditni rejting s grčkim.

Proktor objašnjava da se neznanje može širiti pod izgovorom uravnotežene debate. Ideja da će uvek biti dva suprotna pogleda ne daje za rezultat racionalan zaključak. Tako su duvanske kompanije uz pomoć nauke učinile da njihov proizvod izgleda bezopasno, a danas to koriste oni koji ne veruju u klimatske promene.

Mnoge su početne studije oko povezanosti raka i pušenja rađene na miševima, a duvanska industrija odgovorila je da to ne znači da su ljudi ugroženi.

Novo doba neznanja

“Živimo u doba radikalnog neznanja te je čudno da ikakva istina dolazi do nas”, smatra Proktor. Upozorava da iako je znanje dostupno, to ne znači da mu se pristupa.

Proktor je otkrio da se neznanje prvo širi kad ljudi ne razumeju koncept ili činjenicu, a zatim kad interesne skupine naporno rade da oko određene teme stvore zbrku. Nepismeno društvo će biti ranjivije na takve taktike.

“Bitka nije samo oko klimatskih promena, već oko toga je li Bog stvorio zemlju, ima li vlada pravo da reguliše industriju, treba li zelenima dati moć, itd. Ne radi se samo o činjenicama”, kaže Proktor.

Odlučivanje za sebe

David Daning sa Univerziteta Kornel takođe proučava neznanje. Daning upozorava da internet pomaže u širenju neznanja, jer tamo svako ima priliku da bude stručan. “Mnogi će imati lažni dojam stručnosti. Trebalo bi da se konsultujemo jedni s drugima mnogo više nego što to inače činimo. Drugi ljudi nisu savršeni, ali njihova mišljenja mogla bi da nam budu korisna u ispravljanju sopstvenih grešaka i obratno”, upozorava Daning.

Daning i Proktor takođe upozoravaju na namerno širenje neznanja tokom američkih predsedničkih izbora, na obe strane političkog spektra.

Agnotologija možda i je potekla iz industrije duvana, ali danas su ta reč i proučavanje ljudskog neznanja potrebniji nego ikad, slažu se.

Izvor: Blic.rs