Poslanici Evropskog parlamenta ocenili su da je planirani napad na bivšeg premijera Mila Đukanovića u izbornoj noći, 16. oktobra, bio verodostojna pretnja, pišu podgoričke “Dnevne novine”. Do takvog zaključka došlo se na jučerašnjoj rasravi u Odboru za spoljne poslove EP koji je raspravljao o najnovijem Izveštaju o napretku Crne Gore.
“Vidi se veliki napredak u Poglavljima 23 i 24”, rekao je izvestilac za Crnu Goru u EP Čarls Tanok, uz podsećanje da je pre pet godina Crna Gora počela pregovore i otvorila 26 poglavlja. Ima, međutim, još izazova i zvanična Podgorica na tome mora da poradi. Tanok je naglasio da su izbori u oktobru sprovedeni na dobar način.
“Sprečeni napadi na tadašnjeg premijera Đukanovića su bili verodostojna pretnja. Uplašen sam zbog pritiska koji Rusija želi da vrši na Crnu Goru. Važno je da se sve političke stranke uključe u politički proces”, dodao je Tanok. Poslanica EP Aleks Majer navela je da Crna Gora i njene institucije moraju istrajati u rešavanju terorističkog napada. “Crna Gora je zemlja kandidat, i ona zajedno sa Evropskom unijom mora raditi na ostvarenju svog cilja”, navela je Majer u svom izglaganju.
Članica EP Dubravka Šuica kaže da je Crna Gora dobar primer ostalim zemlj ama kandidatima, i kako je navela “dobra vest sa Balkana”. Ipak, ona uočava da postoje i problemi sa kojima se Crna Gora susreće, a to su, kako je rekla, nedostaci u privredi, borba sa korupcijom, nezaposlenost mladih. Većina poslanika saglasna je da se istraga o pokušaju terorističkog napada na dan izbora mora dovesti do kraja, i utvrditi da li su pojedine zemlje bile umešane u ovaj incident.
Poslanik Jozo Radoš je rekao da je Crna Gora “najnaprednija u pogledu pristupanja EU”, ali dodaje, u tom procesu postoji puno poteškoća. On se osvrnuo i na pokušaj terorističkog napada na dan izbora, te naveo da je taj događaj mogao i drugačije da se završi. “Udar na institucije koji se dogodio na dan izbora je ozbiljna stvar, i on nije morao tako da završi. Taj događaj je u nekim nesrećnim okolnostima mogao dovesti do nereda i nemira u zemlji i ulazak u mnogo dublju krizu nego sada”, rekao je Radoš. Dodaje i da okolnosti koje su dovele do toga i dalje postoje.
“Dakle, bojkot opozicije je i dalje tu, zato je važno da se ta istraga, dovede do kraja, da se zna šta se dogodilo, koja je uloga domaćih aktera, a koja je uloga stranih sudionika u tom procesu”, rekao je poslanik EP. U izveštaju o kojem će poslanici Evropskog parlamenta glasati 28. februara navodi se da je primetan uticaj Rusije u Crnoj Gori i njen pokušaj da utiče na zbivanja u toj državi.
“Zabrinuti smo zbog ozbiljnih incidenata koji su se dogodili 16. oktobra 2016. i pozivamo potpredsednicu Visoku predstavnicu Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Federiku Mogerini i Komisiju da pomno prate istrage nadležnih tela; smatramo bitnim da relevantne službe država članica razmenjuju informacije koje se odnose na te incidente među sobom, ali i s potpredsednicom Komisije i Visokom predstavnicom i Komisijom”, navodi se, između ostalog, u izveštaju.
Evropski parlament, navodi se u izveštaju, i dalje je duboko zabrinut zbog polariziranog odnosa u toj zemlji i opozicionog bojkota parlamentarnih aktivnosti.
Izvor: RTS
