Dilovi Rusije i SAD, koje je najavio američki predsednik Donald Tramp, mogli bi da pogode i Balkan, piše berlinski dnevnik “Tagescajtung”, preneo je “Dojče vele”.
Činjenica je, navodi Tagescajtung, da je stanje bezbednosti u regionu, koje od ratova u Jugoslaviji garantuju NATO i EU – postalo nestabilnije.
“Ruska politika već godinama pokušava da proširi svoj uticaj na nacionalističko-pravoslavno stanovništvo Balkana”. Autor objašnjava da je do sada politika Zapada polagala na obećanja o pristupu EU, ali “vezivna snaga EU nestaje, izgleda da je njena budućnost postala nesigurnija”. “U političkom vakuumu koji je nastao, pre svega srpski nacionalisti pokušavaju da ustanove koliko daleko mogu da idu na pozadini nove političke konstelacije. To pokazuju događaji na granici Kosova i Srbije, u Bosni i Hercegovini kao i u Crnoj Gori”, piše list.
Ukratko se opisuje nedavni incident sa vozom koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu, te se pominje da su dve strane u razgovorima sa šeficom EU diplomatije Federikom Mogerini obećale da će nastaviti bilateralne pregovore, ali: “Ovaj događaj pokazuje da mir na Balkanu visi o koncu”.
“Krhka je i situacija u Crnoj Gori. Tamo prosrpske snage pokušavaju da spreče ulazak u NATO. Žustar otpor prosrpske opozicije zbog referenduma o pristupu NATO-u u jesen 2016. je, kako izgleda, sprovela ruska tajna služba, a finansirali su je ruski biznismeni. Kada bi Crna Gora pristupila NATO-u, Rusija ne bi mogla da postigne jedan od svojih strateških ciljeva: da koristi luke te zemlje za svoju sredozemnu flotu. Doduše, za pristup NATO-u se odlučila tesna većina, no sada zahtev za pristup moraju da potvrde zemlje NATO-a. Ali i Senat SAD. Kako će reagovati Tramp?”
List se bavi i situacijom u Bosni i Hercegovini, gde vidi stvaranje opasne situacije. Berlin i Brisel su, smatra se, potcenili težinu referenduma koji je predsednik Milorad Dodik sproveo – o uvođenju dana osnivanja Republike Srpske kao nacionalnog praznika. “Srpski entitet nije samo rezultat napadačkog rata, već u očima većinskog bošnjačkog stanovništva i rezultat takozvanih etničkih čišćenja koja su 1995. kulminirala genocidom u Srebrenici i koštala života gotovo 70.000 Bošnjaka, a skoro dva miliona ljudi iz regiona nagnala u zbeg. Dodikova otvorena pretnja da će 2017. održati referendum o otcepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, doživljava se kao provokacija. U Sarajevu se čak ponovo govori o ratu i šuška se o formiranju vojne strukture na bošnjačkim područjima. Između ostalog i zato što je Dodik najavio da će povući srpske jedinice iz zajedničke armije”, piše Tagescajtung.
Smatra se i da bi zaoštravanje konflikta mogle da iskoriste i islamističke snage da bi ojačale svoje pozicije među Bošnjacima. “Turska je poslednjih meseci više puta naglasila da je sila-zaštitnica muslimana na Balkanu, i pretila čak i angažovanjem turskih jedinica”. Dodaje se da su u pravu zapadni vojni eksperti koji traže stacioniranje oko stotine NATO vojnika u Brčkom, jer bi oni tamo “bitno ograničili Dodikov manevarski prostor i smanjili napetost, ali, izgleda da ni u Briselu ni u Berlinu nisu shvaćene razmere opasnog razvoja situacije u Bosni”.
Tagescajtung na kraju podseća na to da je Obamina administracija 19. januara uvela sankcije protiv Dodika, ali da zemlje EU oklevaju da pokažu Dodiku gde mu je mesto. “Dodik se sada čak nada da će Trampova administracija ukinuti te sankcije”, piše Tagescajtung.
Izvor: RTS
