Category Archive for: Srbija

Predsednica Vlade Srbije Ane Brnabić učestvovaće na Samitu o Zapadnom Balkanu u Londonu. Samit u Londonu okupiće lidere Zapadnog Balkana i najviše evropske zvaničnike, koji će razgovarati o ekonomskoj saradnji sa fokusom na regionu, bezbednosti i izazovima migrantske krize, budućnosti “Berlinskog procesa”, kao i o aktuelnim političkim dešavanjima u regionu, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Na Samitu, čiji je domaćin britanska premijerka Tereza Mej, učestvuju i nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i drugi evropski zvaničnici.

Posle zvaničnog završetka Samita o Zapadnom Balkanu, za sve šefove delegacija biće upriličen prijem, čiji će domaćin biti Čarls, Princ od Velsa. Prvi Samit o Zapadnom Balkanu u okviru “Berlinskog procesa”, koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, održan je 2014. godine u Berlinu. Prošlogodišnji Samit o Zapadnom Balkanu održan je u Trstu, dok će se sledeći biti održam 2019. godine u Poljskoj.

Izvor: RTS.rs

Evropska unija je na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu otvorila dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom – poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama, i 13 o ribarstvu

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodila je delegaciju Srbije na Osmoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu.

„To su dva vrlo važna i konkretna poglavlja…Poglavlje 33 će nam omogućiti da u budućnosti na zajednički način učestvujemo u zajedničkom budžetu EU…A radimo i na jačanju administrativnih kapaciteta kako bismo mogli da budemo funkcionalan član EU“, rekla je Joksimović na zajedničkoj konferenciji za medije sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom.

Ona je naglasila da je Srbija, sa ova dva, ukupno otvorila 14 poglavlja i dva privremeno zatvorila. Dodala je da je jasno da je Srbija u potpunosti posvećena evropskim integracijama.

„Mislim da je jasno da uprkos teškoćama i u EU i u regionu, pokazujemo da želimo da prevaziđemo teret prošlosti i da smo povećeni boljoj budućnosti građana i članstvu u EU“, kazala je Joksimović.

Prema njenim rečima, građani mogu da očekuju onaj nivo standarda kakav danas postoji u EU. Neophodno je da sarađujemo kao partneri i da ispunjavamo svoj deo obaveza, kao i da dobijemo podršku EU u tome, kazala je.

„Svaki mali korak svakako vodi do velikog cilja i u tom smislu gledamo svako poglavlje kao važno“, rekla je Joksimović.

Što se tiče poglavlja 13, Joksimović je rekla da je i ono važno, jer je sve više ribnjaka u Srbiji.

„I važno je da regulišemo proizvodnju u ovoj oblasti, da uspostavimo sertifikate i budemo konkurentni na tržištu“, kazala je.

Johanes Han je istakao neophodnost nastavka reformi u oblasti vladavine prava i zaštite slobode govora, kao i normalizacije odnosa sa Prištinom.

Izvor: DANAS.rs

Potrošačke cene u Srbiji su upola niže od evropskog proseka, pokazuje istraživanje koje saopštava Eurostat.

Cene u maloprodaji u Srbiji su upola manje od evropskog proseka, a potrošači istu robu plaćaju manje u Makedoniji i Bugarskoj. U BiH, Albaniji i Rumuniji su potrošačke cena na 52 odsto proseka EU, u Crnoj Gori na 55 odsto, Mađarskoj na 62 odsto, Hrvatskoj na 67 odsto, dok u Grčkoj iznosi 84 odsto. Najviše cene u Evropskoj Uniji su u Danskoj, Luksemburgu, Irskoj i Švedskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji. Još skuplje robu i usluge plaćaju stanovnici Islanda – 166 odsto, za kojima slede Švajcarci sa 159 odsto proseka EU i Norvežani sa 143 odsto, prenosi Eurostat. Kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, najniže cene su u Makedoniji – 58 odsto, a za njom sledi Rumunija i Poljska. Od članica EU najskuplje hranu i piće plaćaju Danci, a izvan Unije Švajcarci s prosekom od 168 odsto, Norvežani sa 161 odsto i Islanđani sa 156 odsto.

U Srbiji cu cene hrane i pića na 72 odsto proseka EU, što je nešto niže od BiH i Albaniji (75 odsto) i Crne Gore (79 odsto), kao i Bugarske (73 odsto). Cene alkoholnih pića i duvana u Srbiji su upola manje od proseka EU. Najjeftiniji su u Makedoniji (41 odsto), dok je skuplje u BiH (53 odsto), Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Najskuplje cene alkohola i duvana su na Islandu – 228 odsto proseka EU i Norveškoj 226 odsto. Odeća u Srbiji košta blizu proseka EU (93 odsto). Manje od Srbije je plaćaju građani Makedonije, BiH, Bugarske, Mađarske i Velike Britanije. Električni kućni aparati u Srbiji koštaju iznad proseka EU – 108 odsto. Slično plaćaju i građani BiH i Albaniji i Makedonije, dok je u Crnoj Gori njihova vrednost u maloprodaji na 97 odsto proseka EU.

Najmanje za električne kućne uređaje plaćaju Irci (86 odsto) i Poljaci (89 odsto), Česi, Britanci i Bugari. Kad je reč o cenama u restoranima i hotelima, u Srbiji su one skoro upola manje od proseka EU. Za jeftiniji novac može da se jede i spava u Albaniji, Makedoniji  i Bugarskoj. BiH je na 55 odsto proseka EU, a Crna Gora na 58 odsto. Najskuplje restorane i hotele ima Island – 186 odsto proseka EU, zatim slede Norveška, Švajcarska  i Danska.

Izvor: DANAS.rs

Posle 134 godine Glavna železnička stanica u Beogradu biće zatvorena.

Prema najavi „Železnica Srbije“, od 1. jula – šest meseci pre nego što je projektom predviđeno – biće potpuno obustavljen saobraćaj na ovoj stanici i na pruzi Beograd Glavna stanica – Pančevački most. „Srbija voz“ i „Infrastruktura železnica Srbije“ uvešće novu organizaciju putničkog železničkog saobraćaja. Prema novoj organizaciji železničkog saobraćaja, polazna i dolazna stanica međunarodnih vozova na relaciji Beograd – Bar, biće od danas stanica Topčider.

Polazak dnevnog voza za Bar je u 9,21 sat, a večernjeg u 21,21 sat. Međunarodni voz na relaciji Subotica-Bar-Subotica, koji kreće od 19. juna, saobraća iz železničke stanice Subotica u 16,45 sati preko stanice „Beograd Centar“ u Prokopu i obratno. Osim vozova između Srbije i Crne Gore, od 1. jula svi međunarodni vozovi saobraćaće do železničke stanice „Beograd Centar“ u Prokopu, koja će biti i polazna stanica ovih vozova u suprotnom smeru.Reč je o dva voza iz Budimpešte, kao i po jednom vozu iz Beča, Ljubljane, Ciriha, Soluna i Sofije do Beograda i iz glavnog grada Srbije za Mađarsku, Austriju, Sloveniju, Švajcarsku, Grčku i Bugarsku.

Za vozove u unutrašnjem putničkom železničkom saobraćaju, koji su do sada išli preko Glavne železničke stanice Beograd, od 1. jula polazna i dolazna stanica biće „Beograd Centar“ u Prokopu. Glavna železnička stanica u Beogradu izgrađena je 1884. godine, kada i prva železnička pruga u Srbiji, od Beograda do Niša. Prvi voz sa ove stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 20. avgusta (1. septembra) 1884. godine u 15 sati, a prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, na putu ka Beču.

Izvor: DANAS.rs

Nemačka trgovinska kompanija Lidl zvanično je otvorila svoj prvi objekat u Srbiji i tako formalizovala ulazak na srpsko tržište.

Prvi objekat Lidla nije maloprodajni već je reč o logističkom centru u Novoj Pazovi. Nalazi se svega 30 kilometara od Beograda. Posebnim tehnologijama ovde je smanjena upotreba energije za 32 odsto, a potrošnja vode za 20 procenata. Logistički centar kompanije Lidl Srbija je prvi korak i temelj za otvaranje prodavnica u Srbiji, a najavljuje se da će ih do kraja godine biti između 10 i 20.

Svečanosti u Novoj Pazovi prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, ambasador Nemače u Srbiji Aksel Ditman i predsednik opštine Stara Pazova Djorđe Radinović.

Lidl, prvi savremeni diskontni lanac uopšte u Srbiji, najavio je da će tokom ove godine istovremeno otvoriti između 10 i 20 prodavnica i započeti najveći talas zapošljavanja u Srbiji. Logistički centar kompanije Lidl Srbija, gde će biti zaposleno oko 180 ljudi, prostire se na više od 45.000 kvadratnih metara, ima kapacitet za skladištenje 30. 000 paleta i 120 utovarnih i istovarnih rampi.

Ima kapacitet za snabdevanje 100 prodavnica.

Jedan je od najvećih objekata u Jugoistočnoj Evropi koji je nosilac LEED Gold sertifikata za poštovanje najviših standarda u održivoj gradnji, zbog korišćenja održivih građevinskih materijala, efikasnije upotrebe vode i smanjenja otpada, bolje energetske performanse zgrada, pa do pružanja boljih uslova za rad, poput kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru i obezbeđivanja dnevnog svetla.

Lidl Srbija, kao značajan investitor i poslodavac, u proces izgradnje logističkog centra uključio je srpsku građevinsku industriju angažovanjem domaćih projektantskih, nadzornih i izvođačkih firmi sa ukupno angažovanih 50 podizvođača. Izgradnja logističkog centra je trajala godinu dana, a učestvovalo je oko 2.000 ljudi različitih profila.

Svi zaposleni u kompaniji Lidl Srbija, pa tako i u logističkom centru, imaju elektronsku evidenciju radnog vremena, tako da im se svaki minut prekovremenog rada plaća.

Lidl Srbija je objavio konkurs za za više od 1.000 prodavaca u 18 gradova, u Beogradu, Boru, Indiji, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu, Jagodini, Kikindi, Kragujevcu, Kruševcu, Pančevu, Smederevu, Somboru, Subotici, Šapcu, Užicu, Vršcu i Zrenjaninu.

Datum otvaranja prvih maloprodajnih objekata Lidla u Srbiji još nije poznat, a ranije najavljivan za drugu polovinu ove godine. Plan je da istovremeno budu otvoreni objekti u više od deset gradova u Srbiji i Beogradu, od kojih su neki završeni još 2016. godine.

Izvor: MONDO.rs

Oženjen je Tijanom, koja je njegova najveća podrška a ponosan je na sinove Ivana i Ognjena, koji su stasali u sjajne mlade ljude. Profesor doktor Zoran Radojičić, kandidat SNS za gradonačelnika Beograda generalni je direktor i hirurg na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu, u kojoj je zaposlen od 1991. godine.

Profesor je Medicinskog Fakulteta na katedri hirurgije, gde predaje dečiju hirurgiju i urologiju. Predsednik je Republičke stručne komisije za zdravstvenu zaštitu dece pri Ministarstvu zdravlja. Kako se u biografiji navodi, rođen je 24. oktobra 1963. godine u Lazarevcu. Oženjen je Tijanom, koja je njegova najveća podrška. Ponosan je na sinove Ivana i Ognjena, koji su stasali u sjajne mlade ljude. Diplomirao je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1989. godine sa prosečnom ocenom 9,14. Na istom fakultetu je magistrirao 1998. i doktorirao 2006. godine. Govori engleski jezik.

Usavršavao se u zemlji i inostranstvu, u najznačajnijim decijim klinikama i bolnicama. Član je Evropskog udruženje za pedijatrijsku urologiju (ESPU), Evropskog udruženja dečje hirurgije (EUPSA), član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Koordinator je Ministarstva zdravlja za pedijatriju i dečju hirurgiju, a 2016. godine je uvršten u Oksfordovu enciklopediju uspešnih ljudi Srbije.

Objavio je veliki broj radova i predstavljao ih na značajnim svetskim kongresima, kao i na Američkoj pedijatrijskoj akademiji. Radi na unapređivanju programa transplantacije bubrega i na uvođenju programa transplantacije jetre kod dece u Srbiji. Veruje, navodi se, da nas tradicija jedne od najznačajnijih medicinskih ustanova koju vodi od 2013. godine, obavezuje da neprestano mislimo o zdravlju dece, obrazovanju lekara koji se bave lečenjem dece i nauci. Ističe da imamo sjajan medicinski kadar, vrhunske, lekare i rezultete u lečenju najtežih bolesti i stanja dostojne velikih svetskih centara.

Sa svojim timom zalaže se za izgradnju nove dečje bolnice u Beogradu u kojoj će deca imati i prostorne i organizacione uslove lečenja kao one koje imaju njihovi vršnjaci u razvijenim zemljama u svetu. Svoj posao ne bi menjao ni za koji drugi. Stalno se usavršava, prati trendove i daje sve od sebe da ostanemo u samom vrhu svetske dečje medicine, stoji u zvaničnoj biografiji dr Radojičića.

Izvor: TELEGRAF.rs

Eutanazija, surogat majčinstvo, istopolne zajednice i fizičko kažnjavanje dece, neke su od oblasti koje po prvi put treba ba budu uređene u Srbiji i to kroz Građanski zakonik. Da li zbog škakljivosti samih tema ili nečeg drugog, ovaj zakonik piše se celih 12 godina, a prema poslednjim najavama, on bi konačno trebalo da bude završen decembra ove godine i predat Vladi Srbije. Kako saznajemo, javna rasprava je produžena jer još nisu usklađena mnoga ključna rešenja, pogotovu kada je reč o ovim, možemo reći, nepopularnim temama u Srbiji. Osim toga, kako nam je rekao član komisije prof. Miodrag Orlić, mišljenja 13 članova su i dalje podeljena. Autori Prednacrta obrazložili su, na primer, uvođenje surogat materinstva dosadašnjom diskriminacijom, odnosno zabranom lečenja ženske neplodnosti na taj način, dok je lečenje svih vidova muške neplodnosti dopušteno. Međutim, i oko ovog rešenja članovi imaju različita mišljenja, a koplja se lome još i oko eutanazije i istopolnih zajednica.

“Nije to neki običan zakon…”

– Građanski zakonik je najdublji zakon jedne zemlje i donosi se za 100 godina. Nije to neki običan zakon pa da se stalno menja podzakonskim aktima. U Francuskoj, na primer, Građanski zakonik je na snazi već 200 godina, a u Nemačkoj 100. Tekst zakonika ćemo Vladi Srbije predati do kraja godine, odnosno Ministartsvu pravde – kaže prof. Orlić.

Još iz doba Koštunice

Komisiju za izradu Građanskog zakonika, koja broji 13 članova, obrazovala je još vlada Vojislava Koštunice, 16. novembra 2006, sa zadatkom kodifikacije građanskog prava i izrade teksta Građanskog zakonika. Odlukom je predviđeno da je komisija dužna da Ministarstvu pravde dostavi tekst Građanskog zakonika u roku od godinu dana. Međutim, narednog dana, 17. novembra, ova rečenica je izbrisana i nije predviđen bilo kakav rok završetka.

Imali više od 100 sednica

– Mi se jednom nedeljno sastajemo i do sada smo imali više od 100 sednica – ističe prof. Orlić. Sastav Komisije menjao se tokom svih ovih godina. Po nekim proračunima ova posebna komisija državu godišnje košta 15 miliona dinara. U prvi mah činili su je univerzitetski profesori prava, jedan tadašnji ministar i nekoliko advokata. Trenutno, predlozi su sistematizovani u 2.838 članova i više od 450 alternativnih rešenja, o kojima će se Komisija izjasniti pre utvrđivanja Nacrta građanskoj zakonika. Nacrt Građanskog zakonika predviđa mogućnost uvođenja brojnih neregulisanih prava i obaveza u srpsko pravosuđe. Među tim novinama su i tabu teme poput eutanazije i istopolnih zajednica, surogat materinstvo i zabrana telesnog kažnjavanja dece.

Evo šta predviđa Građanski zakonik za ove oblasti.

Telesno kažnjavanje dece

U Srbiji će se i danas čuti da je “batina iz raja izašla”, da bez povremenog “po guzi” nije moguće vaspitavati decu. Ipak, Građanskim zakonikom se predviđa zabrana fizičkog kažnjavanja i zanemarivanja dece, ali se ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije roditeljsku “ćušku”. Srbija je zabranu zlostavljanja i zanemarivanja deteta preuzela potpisivanjem Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, ali mi nismo bili jedina zemlja koja je odredbu o zabrani zlostavljanja i zanemarivanja shvatila tako da ona ne podrazumeva zabranu svakog fizičkog kažnjavanja, nego samo onih oblika fizičkog kažnavanja, koji imaju teže posledice po dete. Međutim, kako je u našem društvu stepen tolerancije nasilja vrlo visok, pisci Nacrta Građanskog zakonika smatrali su da treba izričito predvideti zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer bi nekome moglo da se “učini da batine nisu ponižavajuće za dete i da se time ne vređa njegovo ljudsko dostojanstvo”. Pisci Nacrta smatraju da se roditeljski autoritet ne stiče batinanjem dece, ni nasiljem prema njima, već pre svega ličnim primerom, strpljenjem, razumevanjem i većom posvećenošću detetu i njegovim potrebama. Ova zabrana kažnjavanja i zanemarivanja je značajna i sa aspekta povećanog broja slučajeva vršnjačkog nasilja, jer su ovim predlogom pisci zakonika želeli da uvedu nove standarde ponašanja u porodici – bez nasilja, prema kojima bi dete prvo u svojoj porodici bilo vaspitavano tako da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svojoj deci, ni deca dalje prema svojim vršnjacima.

Surogat materinstvo

“Majka deteta je žena koja ga je rodila, izuzev rađanja za drugog” – ovim članom Građanskog zakonika uveo bi se u našu zemlju pojam surogat majke, koji sada nije dozvoljen. Autori Prednacrta obrazložili su, na primer, uvođenje surogat materinstva dosadašnjom diskriminacijom, odnosno zabranom lečenja ženske neplodnosti na taj način, dok je lečenje svih vidova muške neplodnosti dopušteno. Prednacrt zabranjuje ugovaranje naknade za rađanje za drugog, ali može biti ugovoreno plaćanje naknade troškova izazvanih trudnoćom i rađanjem. Ipak, oko toga se i dalje lome koplja. Surogat-majka, najčešće neće uopšte biti genetska majka deteta. Od polnih ćelija budućeg oca i buduće majke, dete bi nastajalo u epruveti, a onda bi se embrion polagao u matericu žene koja će sa budućim roditeljima sklopiti ugovor o rađanju za drugoga. Moralna pitanja postavljaju se i kada je reč o nagradi za “uslugu” rađanja deteta. Prema slovu prednacrta Građanskog zakonika, ugovorom se ne može utvrditi nagrada za rađanje za drugog, već samo “natroškova u vezi sa nošenjem i rađanjem deteta”, kao što su gubitak zarade, medicinske usluge, prevoz, smeštaj i ishrana surogat-majke. To znači da će budući roditelji izdržavati surogat-majku za vreme trudnoće. Brinuće o tome da se kvalitetno hrani, da ima adekvatnu medicinsku negu i dobre uslove života. Ako bi troškovi bili nesrazmerno veliki, sud bi imao ovlašćenje da ih smanji.

Eutanazija

Pravo na eutanaziju ili, kako se još naziva, “ubistvo iz milosrđa” moglo bi u skoro da bude priznato u Srbiji, tako što bi se prema sadašnjoj ideji, sprovodilo u izuzetnim slučajevima i uz saglasnost osobe za dobrovoljni prekid života ili uz pristanak njene najuže porodice. Nacrt Građanskog zakonika, predviđa eutanaziju kao “pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi”. Međutim, uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju bili bi propisani posebnim zakonom. U predloženom tekstu se takođe navodi da zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne i ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost. Međutim, kao alternativu, Nacrt ostavlja javnosti da u toku rasprave odluči da se taj član u potpunosti izbriše iz završne verzije kodifikacije, odnosno da se pravo na eutanaziju uopšte ne predvidi.

Istopolne zajednice

Ova oblast po aktulnim srpskim zakonima nije regulisana. U Nacrtu građanskog zakonika nigde eksplicitno se ne pominju gej brakovi, pominje se uzimanje u obzir istopolnih zajednica. Tako, između ostalog, piše “u javnoj raspravi neophodno je da se svestrano sagleda mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući različita mišljenja, stavove i argumente, koji bi bili pravno relevantni u eventualnoj pripremi posebnog zakona”. Takođe, istopolne zajednice se pominju i u delu koji se odnosi na pravo stanovanja, gde se navodi da se potrebe imaoca prava stanovanja prosuđuju prema trenutku nastanka prava, ali se uzimaju u obzir i nove potrebe koje su se u vreme nastanka prava mogle osnovano očekivati (zaključenje braka, zasnivanje vanbračne ili istopolne zajednice, rađanje ili usvajanje dece, nastajanje zakonske obaveze u korist ili na teret imaoca prava stanovanja…) U Građanskom zakoniku stajaće da registracija partnerstva istopolnih osoba treba da bude rešena specijalnim zakonom ili izmenom porodičnog zakona.

Izvor: BLIC.rs