Category Archive for: Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Novom Sadu, odgovarajući na pitanja novinara, da su takse od 100 odsto na srpsku robu na Kosovo anticivilizacijske , da je izvesno da Srbija neće da prizna Kosovo, najavljujući da će 31. januara sledeće godine prosečna plata u Srbiji biti 470 evra.

Po njegovim rečima, Evropska unija na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ima dovoljno instrumenenata da objasni prištinskim vastima uvođenje taksa. Upitan kako komentariše „navode opozicije da on vodi politiku mržnje“, Vučić je odgovorio: „Ja sam predsednik Republike i imam različito mišljenje od njih. Kao što ja ne branim njima da iznose svoje stavove, tako ni ja neću da krijem koji su moji stavovi. Gnuišam se onih koji na bilo koji način primenjuju fizičko nasilje. Za mene je teška situacija kada prete silovanjem i kad tuku novinarke ispred mesta na kojem rade. Užasno je nasilje to što se dogodilo Borku Stefanoviću. I zato sam zadovoljan što je policajac bio taj koji je postavio svoja leđa i spasao Stefanovića i još dve osobe i što su napadači pohapšeni istog sekunda“. Vučić je rekao da „kad je ubijen Ranko Panić, protivnik bivšeg režima, i ta vest se nije pojavila 15 dana, a kad se pojavila, niko se nije izvinio“.

On je poručio opoziciji da „ne pikušavaju da izazivaju nasilje, jer zna kakve su nečije ideje i šta pokušavaju“. „Mi ćemo da čuvamo mir. Na demonstracijama protiv mene, koje su bile brojne, a ne baš masovne, niko nije stradao“, rekao je Vučić. Na pitanje da komentariše „reči Dragana Đilasa da će oterati sve investirore iz naše zemlje“, i „Jeremićevu izjavu da je u toku crtanje granica naše zemlje“, Vučić je odgovorio: „Ljudi koji su rasprodali sve fabrike i uništili celu Srbiju, i 300 miliona evra zaradili za četiri godine, bolje bi bilo da nešto iz svojih džepova odvade i vrate svom narodu umesto da govore kako će da proteraju investitore. Svaki uspeh Srbije vam smeta. U januaru, 31. januara, prosečna plata će biti će biti 470 evra. Bahatost nečija ide do krajnjih granica jer polaze od toga koliko su oni krali“. Za Jeremića je Vučić rekao da „polazi od sebe, putujući po svetu i trošeći milione evra koje je primio od belosvetskih hohštaplera“. „On svedoči na suđenju u Americi. A što mene ne pozivaju da svedočim? Zato što nisam ja primao te pare nego oni“, rekao je Vučić. Upitan da iznese svoje mišljenje „o predlogu da se održi mirovna konferencija o Kosovu“ Vučić je odgovorio da nije dobio takav predlog.

„Ne mogu da reagujem na osnovu novinske vesti o najvažnijim stvarima. To nije pitanje o kojem se žuri i o kojem se odluke donose olako“, dodao je on. Upitan o odnosima Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, Vučić je rekao da ga „nikada ga nije zanimalo, niti je nasedao na takve trikove, jer se svađaju međusobno, ali kada je u pitanju borba protiv Srbije, oni su jedinstveni“.

Govoreći posle ceremonije otkrivanja spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću, Vučić je rekao da je danas „veliki praznik ne samo za Vojvodinu, već i za celu Srbiju, jer mi Srbi nismo imali većeg uspeha u poslednjih 200 godina“, i dodao: „Više nećemo da se obračunavamo sa sopstvenom istorijom već samo da iz nje učimo“.

Izvor: DANAS.rs

Nemački magazin „Fokus“ objavljuje u članku čiji je autor Štefi Černi, osnivač Digitalne konferencije DLD, da Srbija želi da iskoristi digitalizaciju za transformisanje privrede i društva, navodeći nekoliko „svetionika“ nauke i privrede na kojima premijerka Ana Brnabić „napaja“ svoj politički program.

U tekstu, koji je na svom portalu prenela Vlada Srbije, navodi se da su IT i programiranje obavezni predmeti u osnovnim školama, IT oprema, digitalni udžbenici i internet pristupi treba do 2019 . da budu dostupni svim školama u zemlji, ponuda specijalnih IT kurseva u srednjim školama je upetostručena, dok se tehnički fakulteti na srpskim univerzitetima proširuju kako bi mogli da prime 20 odsto studenata više nego do sada. Sajt Vlade Srbije prenosi putopis Štefi Černi u celini: Srbija, koju mnogi povezuju sa ratovima, želi da iskoristi digitalizaciju za transformisanje privrede i društva, ističe se u članku nemačkog magazina „Fokus“ u kome se navodi nekoliko „svetionika“ nauke i privrede na kojima premijerka Ana Brnabić „napaja“ svoj politički program.

„Kada mislite na Beograd, mislite li tada na rat? Onda morate da posetite ovu zemlju! Ovdašnja Vlada nam po pitanju digitalizacije upravo očitava lekciju. Jedan putopis u nastavku“, piše Štefi Černi, osnivač Digitalne konferencije DLD, pod okriljem koncerna Hubert Burda Media.

„Socijalistička nadmenost, brutalizam i zgrade globalizma od čelika i stakla, stoje pored stilova baroka, jungenstila, grindercajta i neogotike. Sivo i šareno se smenjuju. Fasada koja otpada pored šljaštećih staklenih zgrada. Padovi i usponi“, piše u tekstu.
Autorka primećuje da su sve uličice i ulice u starom gradu pune stolova i objašnjava da je to tradicija.
„Već 1880-tih je u Beogradu bilo preko 200 kafića u kojima su se sretali građani, pisci i intelektualci. Ova kultura kafenisanja je opstala do dana današnjeg. Uz to su nastali barovi i klubovi koji bi isto tako mogli da se nalaze u Berlinu ili Njujorku. U svakoj ulici knjižare i male galerije pored prodavnica suvenira i međunarodnih brendiranih robnih marki“, konstatuje Štefi Černi.

Ona, međutim, naglašava da je ovaj beogradski miks – „još uvek pravi“.
„To nije ta velika jednoličnost koja se nudi u velikim šoping molovima koji su smešteni oko centra grada. Osećam neko pucketanje u ovom gradu. Ono uzbuđenje pred polazak. „Berlin on Acid“tako ovaj osećaj opisuje međunarodno poznata DJ-ka Djane Tijana T“, piše u tekstu.
Na umetničkom bijenalu pod naslovom „Čudo kakofonije“ mogla su se videti dela Olafura Eliasona, Joko Ono, Sindi Šerman, Jana Čenga i drugih internacionalnih super zvezda. Upravo se završio i svetski poznat Beogradski džez festival. Toliko o subjektivnom utisku jednog turiste u Beogradu.
„Međutim, dešava se mnogo više nego što golim okom može da se vidi. Kafići i živopisna kulturna scena su hranjivo tlo i antipod naporima srpske vlade, pod vodstvom tek 43-godišnje Ane Brnabić, da zemlju uz pomoć digitalizacije transformiše i modernizuje. To se ne dešava slučajno. Ovde rade ekselencije u nauci i privredi“, ističe Štefi Černi.

Ona navodi Branka Milutinovića, koji je napustio svoj posao u Majkrosoftu da bi u Beogradu osnovao Nordeus, Mobile-gaming kompaniju, koja je sa svojih 100 saradnika smeštena u kancelarijama koje podsećaju na Silikonsku dolinu.
„On slovi za srpskog Marka Zakerberga i govori na sličan samouveren način o budućnosti svog preduzeća i srpske digitalne privrede“, dodaje se u tekstu.
Pored toga, pominje se Institut za fiziku Beogradskog univerziteta gde se istražuju bezbednosne tehnologije na osnovu kompleksnih molekularnih struktura krila leptira, kao i Institut Bio Sense jedan od vodećih naučnih instituta u Evropi za digitalnu poljoprivredu, smešten u Novom Sadu – gradu, koji je „bastion za programere i IT stručnjake“.
„Na ove svetionike premijerka Brnabić napaja svoj politički program. Oni takođe mame srpske migrante da se vrate u Beograd i Novi Sad, kako bi radili na izgradnji zemlje i usmerili je ka digitalnoj budućnosti. Preusmeravanje obrazovanja zauzima u ovom konceptu isto tako centralnu ulogu kao digitalizacija države“, ističe se u tekstu i dodaje:

Ona navodi Branka Milutinovića, koji je napustio svoj posao u Majkrosoftu da bi u Beogradu osnovao Nordeus, Mobile-gaming kompaniju, koja je sa svojih 100 saradnika smeštena u kancelarijama koje podsećaju na Silikonsku dolinu.
„On slovi za srpskog Marka Zakerberga i govori na sličan samouveren način o budućnosti svog preduzeća i srpske digitalne privrede“, dodaje se u tekstu.
Pored toga, pominje se Institut za fiziku Beogradskog univerziteta gde se istražuju bezbednosne tehnologije na osnovu kompleksnih molekularnih struktura krila leptira, kao i Institut Bio Sense jedan od vodećih naučnih instituta u Evropi za digitalnu poljoprivredu, smešten u Novom Sadu – gradu, koji je „bastion za programere i IT stručnjake“.
„Na ove svetionike premijerka Brnabić napaja svoj politički program. Oni takođe mame srpske migrante da se vrate u Beograd i Novi Sad, kako bi radili na izgradnji zemlje i usmerili je ka digitalnoj budućnosti. Preusmeravanje obrazovanja zauzima u ovom konceptu isto tako centralnu ulogu kao digitali„To je put od kojeg i mi u Nemačkoj možemo što-šta da naučimo“.
Članak se završava navođenjem centralnih tačaka tog plana – IT i programiranje su obavezni predmeti u osnovnim školama, IT oprema, digitalni udžbenici i internet pristupi treba do 2019. da budu dostupni svim školama u zemlji, ponuda specijalnih IT kurseva u srednjim školama je upetostručena, dok se tehnički fakulteti na srpskim univerzitetima se proširuju kako bi mogli da prime 20 odsto studenata više nego do sada.
Budžet od milion evra će se u sledećih nekoliko godina koristiti specijalno za izgradnju infrastrukture za digitalna preduzeća, profesionalno usavršavanje i prekvalifikacije u tehničkom i IT sektoru će se posebno podržavati, kako bi se pokrila rastuća potreba za IT stručnjacima, inicijative u odnosu na eUpravu treba da povećaju efikasnost i transparentnost rada državnih institucija, kao i da doprinesu borbi protiv korupcije, a poreske pogodnosti učiniće ulaganja u nauku i digitalni IT-sektor atraktivnijim, ukazuje Štefi Černi.

Izvor: DANAS.rs

Premijerka Srbije želi revoluciju, sada i ovde, i to u celoj Srbiji – to treba da bude tiha, inteligentna i demokratska revolucija, revolucija bitova i bajtova koja menja zemlju, navodi “Zidojče cajtug” u tekstu o Srbiji.

“Srbija nije bila među pobednicima treće industrijske revolucije, zato treba da se borimo za to da budemo među pobednicima četvrte revolucije. Četvrta industrijska revolucija je internet i umrežena privreda i Srbija želi da bude deo toga, i to u prvim redovima, iako je ova zemlja sa digitalizacijom počela tek pre nekoliko godina”, citira nemački list premijerkine reči.

“To bi nam pomoglo da ostvarimo naš glavni cilj – članstvo u Evropskoj uniji koje je naš strateški glavni cilj”, navela je Brnabićeva.

Uz isticanje da je Ana Brnabić prva žena na premijerskoj poziciji u Srbiji, Zidojče cajtung, inače, organizator Privrednog foruma u Berlinu na kojem učestvuje i premijerka, naglašava:

“Bez pripadnosti nekoj stranki, ali ne i bez cilja: Ana Brnabić od Srbije želi da napravi drugačiju, modernu državu. Njen san: Srbija kao neka vrsta digitalnog središta – Digital Hub za ceo Balkan. Mladi, kvalifikovani ljudi treba tu da dođu da rade. A oni treba da ostanu, umesto da odlaze na rad u Vankuver, San Francisco ili Berlin. Ulažemo oko 100 miliona evra u naučne projekte i inovativne infrastrukture, kako bi mladima bilo atraktivnije da ostanu ovde”, navodi Brnabić.

Opisujući Beograd u jesen 2018. kao pulsirajući grad sa restoranima, kafanama, klubovima sa živom svirkom, gde se tu i tamo mogu zapaziti tragovi balkanskog rata, list navodi da se može reći da je Beograd nešto kao Berlin Balkana, mesto gde često samo nekoliko stotina metara deli prošlost i budućnost.

Šta očekuje Srbiju u narednim godinama?

Navodi se i da “startit” nije slučajno jedan od projekata koji premijerka uzima pod lupu, kao i da su u zemlju stigli i veći “startap” predstavnici: “Nordeus”, “Fišing Buker” ili “Seven Bridžis Genomiks”.

“Trenutno je veliko pitanje bez odgovora: Šta će se desiti sa Srbijom u sledećih nekoliko godina? Mogući pristup Evropskoj uniji u sledećih nekoliko godina – neki smatraju da će do toga doći 2025. godine – komparativno manje plate, rasteća privreda i geografski položaj primamljivi su za investitore iz Nemačke i Austrije. Evropska komisija očekuje u ovoj godini privredni rast od 3,3 odsto”, navodi se u tekstu.

Vlada računa na sledeće: Što je zemlja modernija, to će biti atraktivnija za investitore, ističe list.

“Godine 2013, bili smo na ivica bankrota. Nezaposlenost je bila 24 odsto. Kada sam prošle godine stupila na dužnost, situacija je bila potpuno drugačija. Dug i stopa nezaposlenosti su bili niski. Bio je to dobar trenutak da se započne sa digitalizacijom”, navodi Brnabićeva.

U tekstu se navodi i da, pored drugih nemačkih kompanija prisutnih u Srbiji, na zapadnom obodu grada “Simens” ima svoje predstavništvo i da koncern iz Minhena zapošljava skoro 2.700 ljudi u zemlji.

“Dug Srbije je mali, radna snaga je školovana i na međunarodnom tržištu rada povoljna. Srbija je jedna od najzanimljivijih zemalja u kojima danas možete da budete”, prenosi list reči šefa “Simensa” u Srbiji, Uda Ajhlingera.

On kaže da je digitalizacija pravi korak ali da će za to biti potrebne velike investicije.

Projekti Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsu upravu

Da bi digitaliacija bila sprovedena prvo treba osnovati Vladinu Kancelariju koja će sve to koordinirati, navodi se u tekstu uz napomenu da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu osnovana pre godinu dana, a od tada koordinira centralne baze podataka zemlje, IT-bezbednost, zaštitu podataka državne administracije, širenje državnih informacionih sistema i elektronskih usluga i mreža. U prvoj godini, kako kaže direktor kancelarije Mihailo Jovanović, sprovedeno je nekoliko konkretnih projekata, između ostalog proširenje IT-infrastrukture, razvoj automatizovanih zdravstvenih kartica, informaciona i komunikaciona mreža za elektronsku upravu i informacioni sistem za lokalne poreske službe, navodi se u tekstu.

“Uz to, redovno razmenjujemo iskustva sa startap preduzećima, kako bismo brže sproveli inovacije. Organizovali smo državne hakatone, gde je više timova radilo na razvoju novog portala eUprave”, kaže Jovanović.

U planu su veliki infrastrukturni projekti. Pored izgradnje novog Data centra u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, za oko 30 miliona evra, koja treba da počne na proleće 2019. godine, u prvom planu je i izgradnja širokopojasne mreže.

“Cilj nam je da sve osnovne i srednje škole u Srbiji u sledeće tri godine priključimo na širokopojasnu mrežu, kako bi u nastavi koristili digitalne udžbenike”, kaže direktor Kancelarije.

Premijerka, pak, ističe da je u obrazovanju već napravljen veliki skok, a da ektronska uprava pomaže u borbi protiv korupcije, zato što će Vlada raditi transparentnije i efikasnije. Ovde nije reč samo o više laptopova i širokopojasnih kablova. Ova političarka državu ne želi samo da modernizuje u tehnološkom smislu, konstatuje list. Četvrta industrijska revolucija u Srbiji je tek počela. Premijerka Ana Brnabić veruje da takve stvari u njenoj zemlji mogu bolje da funkcionišu nego u drugim, većim državama.

“To je prednost, možda po prvi put u našoj istoriji”, kaže ona i dodaje: “Zato svima govorim: Probudite se, ovo je naše vreme. Ako propustimo ovu šansu moraćemo dugo čekati da je ponovo dobijemo.”

Brnabićeva danas u Berlinu u okviru Privrednog foruma učestvuje na panelu “Digitalna Evropa: vizija tri zemlje”, zajedno sa premijerima Estonije i Islanda.

Izvor: RTS.rs

Osim na naplatnim rampama, saobraćajci će na autoputu Beograd-Niš moći da kažnjavaju prekoračenje srednje brzine na još 10 mesta, saznaje “Blic”. Novi sistem sprečiće i cake bahatih vozača da usputnim odmaranjem smanje srednju brzinu i prilagode je propisima. Ipak, stručna javnost smatra da je ceo projekat i dalje na nivou ideje, kao i da sistem ima manjkavosti.

Kako je “Blic” ranije pisao, “Putevi Srbije” uskoro će na relaciji Beograd-Niš postaviti najsavremeniju opremu koja će snimati saobraćaj i omogućiti merenje prosečne brzine na pet mesta u svakom smeru. Reč je o portalima koji će biti postavljeni na relacijama gde nema stajališta i gde nije dozvoljeno zaustavljanje vozila. Na taj način vozači neće moći gašenjem motora i odmaranjem prosečnu srednju brzinu da prilagode dozvoljenoj.” Saobraćajna policija krenula je početkom aprila ove godine sa kažnjavanjem prekoračenja prosečne brzine između naplatnih rampi na svim deonicama autoputeva u Srbiji. Prvo su na taj način sankcionisani vozači koji su u proseku vozili iznad 120 km/h na deonici Šimanovci-Šid, a potom i na delovima autoputa između Beograda (Vrčina) i Niša, odnosno Beograda (Stare Pazove) i Subotice. Sada će na relaciji Beograd-Niš kontrola brzine biti moguća na 50 kilometara u proseku i kontrolisaće se na relacijama Batočina-Jagodina i Vodanj-Kolari.

– Sada postavljamo novi sistem video-nadzora sa više funkcija, koji bi trebalo da startuje na proleće. Naš cilj je da sprečimo bahate vozače da razgrađuju ogradu duž autoputa i da podignemo nivo naplate na 100 odsto, a kamere mogu da se koriste i za merenje prosečne brzine. Posebno je značajno što će one biti postavljene na relacijama koje će onemogućavati da vozači voze iznad dozvoljene brzine, a da potom zaustavljanjem vozila prosečnu brzinu prilagode propisanoj – kaže za “Blic” Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije”.

U sklopu ovog novog sistema vozači će ubuduće biti obaveštavani o svim problemima na putu, bilo da su u pitanju magla, ledena kiša, snežni nanosi ili udesi. Takve poruke praktično će dobijati preko radio-stanica koje slušaju u tom momentu, a čiji će program biti automatski prekidan. Poruku o stanju na putevima dobijaće i vozači koji u automobilu slušaju muziku sa CD-u.S druge strane, Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je ceo projekat još na nivou ideje, te da su šanse za njegovo realizovanje do proleća male. Iako je ideja nadležnih da na ovaj način spreče bahate vozače, koji usputnim odmaranjem, pokušavaju da smanje prosečnu brzinu na auto-putu, Okanović uočava i neke manjkavosti u celom sistemu.

Strani vozači bez kazne?

– Uređaji bi trebalo da mere brzinu na kraćim deonicama auto-puta na kojima nije dozvoljeno zaustavljanje niti odmaranje. Međutim, ako se prosečna brzina prekorači i na kraćoj deonici unutar cele deonice, kao i na celoj deonici, vozač ne može dva puta da bude kažnjen. Takođe, manjkavost tog sistema je što bi na udaru bili samo domaći vozači, jer trenutno nema načina da se sprovede prekršajni postupak protiv stranca, ukoliko on nije isključivo zaustavljen na licu mesta – objašnjava Okanović.

Upozorenja preko radio-veze

Govoreći o alatima koji bi trebalo da doprinesu boljoj bezbednosti na putevima, Okanović je prokomentarisao i navode da će se kod nas pojaviti i takozvani RDS sistem obaveštavanju vozača o stanju na putevima preko radio-veze.

– To je već izvesnije da može biti realizovano do proleća. Taj sistem podrazumeva da vozači dobijaju obaveštenja o stanju na putevima preko radio-veze. I to tako što radio uređaj mora da bude uključen, a zatim i uključena opcija TA (traffic anouncement, objava o saobraćaju) na uređaju. Bilo da slušate radio stanicu, muziku preko MP3 plejera ili CD, to se prekida i preko radio veze emituje se obaveštenje o udesu koji se nalazi nekoliko kilometara ispred vas, ili o magli, i slično – objašnjava on.

Paneli sa obaveštenjima

Naš sagovornik smatra da je najbolje rešenje informacije o stanju na putevima objavljivati na panelima, koji već postoje na Koridoru 11, a vozačima su poznati po tome što na njima obično bude ispisana poruka “Neko te voli, vozi pažljivo”. Ti paneli su inicijalno i postavljeni sa idejom da na njima budu objavljena upozorenja o uslovima na putu, dodaje Okanović. Kada bi se to primenjivalo, informacije bi jednostavno dolazile do svih vozača, i pre nego što stignu do deonice na kojoj postoji problem.

Izvor: BLIC.rs

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je večeras da su zatvorena biračka mesta za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da tokom izbornog dana, u kome je 18 nacionalnih manjina svoje predstavnike u nacionalnim savetima biralo na neposrednim izborima, nisu uočene nepravilnosti.

Rok za utvrđivanje i objavljivanje izveštaja sa ukupnim rezultatima izbora je 96 časova od zatvaranja birališta, odnosno, 8.novembar 2018.godine, u 20 časova, navodi se u saopštenju. Neposredni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održani su na 926 biračkih mesta, na kojima je moglo da glasa 467.545 birača, upisanih u posebne biračke spiskove. Na neposrednim izborima članove nacionalnih saveta birali su predstavnici albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske i češke nacionalne manjine. Ukupno je bilo proglašeno 58 izbornih lista. Predstavnici hrvatske, crnogorske, ruske i makedonske nacionalne manjine svoje predstavnike u nacionalnim savetima birali su putem elektorskih skupština. Rad organa za sprovođenje izbora pratili su strani i domaći posmatrači, kao i predstavnici predlagača izbornih lista koji su nadgledali rad biračkih odbora i Republičke izborne komisije.

Izvor: DANAS.rs

Ministarstvo spoljnih poslova izdvojilo je blizu 10 miliona dinara za luksuzni nameštaj, kitnjaste zavese, ručno rađene tepihe, a sve poslove dobio je “Drvoinpeks inženjering”, firma prijatelja funkcionera SPS Veljka Odalovića, saznaje “Blic”. Ova kompanija, čiji je vlasnik Vlada Živanović, pobedila je na tenderu za ulepšavanje prostora. Međutim, umesto jedinstvene javne nabavke velike vrednosti raspisano je pet manjih, a pobedu na svima je odneo “Drvoinpeks inženjering”. Nalog da se nabavka razbije na manje navodno je dao Veljko Odalović, generalni sekretar MSP, kako bi lakše namestio posao ovoj firmi.

Prema saznanjima “Blica”, generalni sekretar Odalović i vlasnik firme “Drvoinpeks inženjering” Vlada Živanović su nerazdvojni prijatelji.

– Ovaj partnerski odnos traje poodavno i Živanović nije nabavljao samo nameštaj za MSP – kaže izvor “Blica”.

Da ima indicija da ovakav način nabavke nije slučajan, potvrđuje i to što su zavese i draperije sa istim karakteristikama dva puta naručivane, a da je na takvoj proceduri insistirao Odalović.

– Generalni sekretar je tražio da se nabavka velike vrednosti razbije na pet malih. Procenio je da je to bolje da bi namestio posao svom prijatelju. Doduše, i uslove koje je definisao u dokumentaciji malo ko može da ispuni. Tražio je zavese od posebnog materijala, draperije od brokata i sa krunom, trpezarijski sto od bukve posebnih dimenzija i nogara. Uz takav nameštaj idu i skupi tepisi koji su ručno tkani, koji pritom moraju da imaju i posebne šare. Zato se na svih pet tendera javila samo firma “Drvoinpeks inženjering” i ona je, naravno, pobednik, a da li je baš sve isporučila što je traženo, neizvesno je. Ono što je interesantno je da se ponuđene cene koje je dao „Drvoimpeks inženjering“ gotovo u dinar poklopaju sa procenjenim vrednostima nabavke. To ukazuje da su oni imali jasne koordinate kakvu ponudu treba da daju. Ko im je dao, neka se preispita, ali jasno je i da iako su svih pet tendera pojedinačno bili malih vrednosti, ukupan novac koji je ušao u kasu firme prijatelja Veljka Odalovića je veliki jer je reč o 10 miliona dinara. Naša saznanja ukazuju i da je kabinet ministra Ivice Dačića nedavno anonimno obavešten da je Odalović namestio javnu nabavku svom prijatelju – kaže naš izvor iz MSP.

On dodaje da su tenderi za ulepšavanje raspisivani fazno, u roku od tri meseca, i da su pare već legle na račun “Drvoinpeks inženjeringa”

– Niko u MSP ne zna gde će završiti luksuzni nameštaj. Po onome što je traženo, zaslužuje da bude u prostoru koji je reprezentativan, odnosno da ga koriste visoki funkcioneri Ministarstva. Toliko je sve bilo isplanirano da su i slike za neke primerke, poput masivnih stolova, ali i mesinganih čiviluka, bile u konkursnoj dokumentaciji. To je sve urađeno da bi se izfavorizovao Živanović. Tako je za nabavku posebnih tepiha i staza plaćeno oko 2,2 miliona dinara, za nekoliko luksuznih komada drvenog nameštaja čak 3 miliona. Tekstilne tkanine za rezidencijalne objekte, koštale su poreske obveznike Srbije 1,8 miliona, a za zavese i draperije, za koje su raspsana dva tendera, plaćeno je više od 2,1 milion dinara. Sve u svemu, oko 10 miliona dinara je utrošeno a da se ne zna gde će taj luksuz završiti. U MSP se šapuće da je ovo samo usluga prijatelju generalnog sekretara i da bi ceo postupak trebalo da se preispita – kaže naš izvor.

U Ministarstvu muk na pitanja „Blica“

“Blic” je još u petak 26. oktobra uputio pitanja Ministarstvu spoljnih poslova. Želeli smo da čujemo i drugu stranu i objašnjenje oko javnih nabavki koje se odnose na kupovinu nameštaja, zavesa i tepiha. Međutim, odgovor nismo dobili do zaključenja ovog broja.

Izvor: BLIC.rs

Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture. Ovim rečima otpočeo je Matija Bećković svoju besedu na otvaranju 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. On je dodao da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali nijednog na kojem biste bili dobrodošliji, koji ima više čitalačkog naroda.

– Kao što znaju kad im je krsna slava, znaju i kad je Sajam knjiga – rekao je Bećković dodavši da je Sajam knjiga slava i onih koji slave i onih koji ne slave (slavu), ali slave svetost knjige. Na ovoj slavi najuvaženiji, počasni gost je Kraljevina Maroko. – Ne verujem da se još negde ovako ogroman prostor greje za čitaoce. Pod betonskom kupolom toplo je od bratstva ljudi, od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života – govorio je potom naš akademik opisavši kako je pod hladnim svodom vrelo od energije koju isijavaju slova, jezici i čitaoci.

I ne samo što je veliko dostignuće da u vreme svakodnevnih pretnji i zabrana čitanje nije zabranjeno, kazivao je potom, nego i to što knjiga opstaje uprkos trijumfu tehnologije.

– Poštovani čitaoci, gledaoci i slušaoci, možda sam ovu reč trebao svima poslati na Vajber grupu, ali sam se, za ovu priliku, odlučio za tradicionalnu formu. Hvala što ste me slušali. Oglašavam da je Sajam knjiga u Beogradu bio i ostao otvoren, s nadom da ga niko nikad neće zatvoriti – poručio je Bećković na kraju svoje besede.

U ime počasnog gosta prisutnima se obratio istoričar i pisac Abdulah Busuf. On je zahvalio Republici Srbiji što je odabrala Maroko kao prvu arapsku zemlju za počasnog gosta u istoriji Sajma, što će predstavljati veliku podršku za razvoj kulturnih veza i komunikacija između Maroka i Srbije i jačanje civilizacijskih odnosa između dva naroda.

– “Reč dobrodošlice”, koju tradicionalno daju organizatori Sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko društvo dele tokom svoje istorije. Možda je njihov položaj, na raskrsnici centralne i jugoistočne Evrope za Srbiju, i između Afrike i Evrope za Maroko, doprineo tim civilizacijiskim vrednostima. Otvorenost se izražava u različitim oblicima, između ostalog, dobrodošlicom i gostoprimstvom… Nema sumnje da će ovaj sajam knjiga biti prilika da se upoznamo sa nekim aspektima ovog nasleđa i, nadamo se, da će takođe biti doprinos u izgradnji saradnje između pisaca i kulturnih radnika u obe zemlje i približavanje naša dva naroda – istakao je Busuf.

Maroko će ove godine predstaviti oko 1.000 naslova iz svoje književne produkcije, a gosti će biti pisac Tahar ben Želun, spisateljica i prevodilac Sane Čairi i pesnikinja Safae Sižilmasi Idrisi. “Brak iz zadovoljstva” Ben Žauna je preveden na srpski specijalno za ovaj sajam, u izdanju IP “Clio”, “Geopoetika” je objavila roman “Taj Andalužanin” Bensalima Himiša, a “Samizdat” na Sajam donosi “Nepokorenu” marokanskog pisca Fuada Laruija. Među hitovima 63. Sajma su i nova dela Haleda Hoseinija, Kazua Išigura, Harukija Murakamija, Pola Ostera, Irvinga Stouna, Lin Ulman, Džonatana Frenzena, Erika Vijara, Le Klezija, Toma Perote, Džulijena Barnsa, Peti Smit, Alis Manro, Ernesta Sabata, Andreja Tarkovskog i čak dve knjige Dejvida Linča, dok će od domaćih (regionalnih) autora najveću pažnju svakako privući novi naslovi Emira Kusturice, Vuka Draškovića, Vedrane Rudan, Gordane Ćirjanić, Siniše Kovačevića, Gordane Kuić… Pred posetiocima će se naći nekoliko desetina hiljada knjiga, gde će svako, sasvim sigurno, naći nešto po svom ukusu i po sniženim cenama.

Sajam traje do 28. oktobra.

Izvor: BLIC.rs