Category Archive for: Srbija

Najmanje 20 obučenih ljudi češljaće imovinu političara i državnih funkcionera koji su preko noći stekli vredne nekretnine, automobile i novac. Zahvaljujući novom zakonu o poreklu imovine na kome u vladi intenzivno rade, u okviru Poreske uprave uskoro će biti formiran tim ljudi koji će posedovati različite veštine i znanja. Njihov osnovni zadatak biće da utvrde poreklo imovine za koju se sumnja da je stečena na nelegalan način, a da bi došli do rezultata moraće dobro da poznaju pravo, ekonomiju, matematiku, psihologiju…

– Osnova zakona je unakrsna provera imovine. Postupak se sprovodi pažljivo, vrlo je složen i može da traje i duže od jedne godine. Odvija se mimo očiju javnosti, a podrazumeva kontrolu celokupne imovine, pokretne i nepokretne sa jedne strane i desetina dokumenata i izveštaja iz svih mogućih kanala sa druge strane. Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze. Sve to potom će upoređivati sa podacima iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija. Ako je neko, recimo, u januaru 2018. imao imovinu vrednu 20.000 evra, a tokom 2018. svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imovina bila 500.000 evra, ta osoba mora da objasni Poreskoj upravi odakle tolika neravnoteža imovine i prihoda – kaže izvor “Blica”.

Poreski stučnjak Đerđ Pap objašnjava za “Blic” da bi ljudi koji rade unakrsnu procenu imovinu prvo trebalo da budu sposobni pravnici jer, kako kaže, nepoznavanje prava može da upropasti ceo postupak.

– A postupak je ljuštura za suštinu i, ako ga od početka do kraja ne radite kako treba, možete imati posledice. Imamo iskustva da su propali neki predmeti iz ranijih godina koji su se bavili utvrđivanjem ekstraprofita upravo zbog toga što postupci nisu bili vođeni dobro. Poreska uprava je praktično morala da vrati naplaćen novac, a to govori da se radilo loše – ocenio je Papović, pominjujući slučaj Karić.

Kako je “Blic” nedavno objavio, u Nacrtu novog zakona o poreklu imovine jasno stoji da će država dobiti “mehanizam da za svakoga, u svakom trenutku, može da se utvrdi kako se obogatio i da li je to nezakonito”. Novi propis će imati i mehanizam za naplatu nezakonito stečene imovine. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da je nacrt zakona u završnoj fazi i da se očekuje da će javna rasprava biti organizovana u narednih nekoliko meseci. Inicijativa za donošenje zakona prvi put je pokrenuta 2001.

Na udaru novokomponovani bogataši

Na udaru će biti političari za koje se i javno zna da poseduju vredne i brojne nekretnine, novac i automobile i kojima je javnost više puta postavljala pitanje o poreklu imovine. Na spisku za prve provere biće i visoki državni službenici koji su ranijih godina bili na pozicijama u javnim preduzećima, strankama, opštinama, državnim agencijama i vladinim institucijama, a poreski stručnjaci će češljati i imovinu estradnih ličnosti koji su se preko noći obogatili.

Izvor: BLIC.rs

Vladimir Vladimirovič Putin je protutnjao kroz Srbiju. Dan kasnije, dok euforija jenjava, vreme je za podvlačenje crte ispod, do sada, političkog događaja godine. Ovo je 5 ključnih pitanja za Srbiju posle grandiozne posete predsednika Rusije.

1) Šta ćemo sa EU?

Šta će nam EU reći zbog Putina? Ili ispravno rečeno: šta će Srbija reći Evropskoj uniji? Poseta Putina sama po sebi nije nepremostiv problem za odnose Srbije i EU, ali je teže objasniti grandioznost i posvećenost koje su pritom iskazane. Imajući u vidu saradnju Srbije i Rusije, teško je zamisliti da će pre svega baltičke zemlje i Poljska, koje strepe od ruske imperijalne politike zbog “uspomena” iz vremena hladnog rata, imati razumevanje za suštinsko približavanje Srbije uniji. Šta nam u tom slučaju ostaje? Postoji nada da će s vremenom doći do otopljavanja odnosa između Rusije i EU, čime bi naša uklještenost između dva evropska pola postala neuporedivo manja. U komplikovanijoj varijanti, Srbija može da pokuša da iskoristi bliskost s Rusijom kao svojevrsan pritisak na EU: ako nas vi nećete, ima ko hoće! Rizičan potez, sa nepredvidivim posledicama.

2) Koliko nam zaista vredi snaga ruske ekonomije?

Bez zadrške, Srbiji ekonomski trebaju svaka pomoć i saradnja koju može da dobije. Rusija je ogromno i primamljivo tržište. Juče potpisani sporazumi i ugovori, pre svega onaj u oblasti železnice, imaju potencijal, bar na papiru. Ipak, temelj razvoja Srbije i dalje su ekonomske veze sa EU, našim najvećim trgovinskim partnerom. Država u kojoj je prosečna plata malo ispod 500 evra (Rusija) ne može da bude osnov privrede države u kojoj je prosečna plata malo iznad 400 evra (Srbija). Koliko god da je Rusija velesila sa 145 miliona stanovnika, ruska ekonomija je velika jedva kao ona država Beneluksa (29 miliona stanovnika). A šta su te tri države u odnosu na celu EU… Ima li Srbija diplomatske mudrosti i snage da utvrdi ekonomske odnose sa EU, a istovremeno, koliko može, iskoristi bliskost sa Rusijom i potencijal ruskog tržišta? I kad smo već tu, zašto Rusija i dalje odbija uvoz kragujevačkog “fijata 500”?

3) Šta je sa ruskim centrom u Nišu?

Rusi ga zovu humanitarni centar, a zapadne sile špijunskom bazom. Ključno diplomatsko-političko pitanje u trouglu Srbija-Rusija-NATO koje nije javno spominjano tokom Putinove posete. Zanimljiva slučajnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dosad uspešno odolevao upornom i snažnom insistiranju Moskve da radnici ruskog centra u Nišu dobiju diplomatski status. Koliko još može da raste pritisak Rusije?

4) Koliko je podeljena Srbija?

Nije problem što je Srbija podeljena na većinsku prorusku i manjinsku prozapadnu struju. Problemčina je što podela doseže crne dubine otvorene, slepe mržnje prema suparničkom bloku, koja je na žalost, ali očekivano, isplivala tokom posete Putina. S jedne strane “žuta izdajnička banda”, s druge “krezuba, sendvičarska Srbija koja ne zna da koristi pokretne stepenice”. Sramota! Realnost je da će Srbija morati da pomiri svoju bipolarnu prirodu ako želi napred. Što ne znači da neko mora da kapitulira. Već da uzmemo najbolje iz emotivne veze sa Rusijom i praktične veze sa SAD i Evropskom unijom. Kompromis! A preduslov za to je da ključne figure dve zakrvljene struje razviju bar minimalan nivo suštinskog razumevanja za motivaciju druge strane. Posebno su ovih dana bili sramni izlivi podaničkog mentaliteta oličeni u pismu lidera Dveri Boška Obradovića Putinu, u kojem optužuje Vučića za izdaju, kao i skandiranje protiv lidera opozicije na jučerašnjoj masovnoj šetnji. Sve i da je Vučić izdajnik, a opozicija najcrnja i najgora, kakve veze s tim ima Putin? Hoće li on lično odvesti “prestupnike” u gulag? Jesmo li mi ruska gubernija ili nezavisna, samostalna država?

5) Gde je, šta radi građanska opozicija?

Dok su opozicione Dveri i Narodna stranka Vuka Jeremića bili razočarani posetom Putina, ali samo zato što nisu bili na mestu Vučića, upadljiva je i razočaravajuća bila ćutnja čelnika onog što je ostalo od građanske opozicije. U odsustvu levice i centra, srpska politička scena se toliko nakrivila na desno da će se uskoro prevrnuti, ako već nije. Srbiji su potrebni stabilnost i balans, što znači jasno definisane političke struje na bazi ideja umerene levice i građanskog centra. I ne samo definisane, već glasne; opcije koje imaju ideale i ne plaše se da ih iskažu. Čemu mogu da se nadaju građanske stranke koje se plaše Putina? Na koje to glasače računaju? Da ne bude sutra opet “kuku, lele, beli listići!”

Na vreme su upozoreni.

Izvor: BLIC.rs

Anđelko Vučić na vest da mu je sin dobio odlikovanje od Putina: Čast je svrstati prezime uz Karađorđeviće, Obrenoviće, Pašiće…

Organizatori protesta „Jedan od pet miliona“ pozvali su danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića da do subote, 29. decembra, u 18 časova smeni ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, zbog „kriminalizacije društva i vredjanja demonstranata“.

Oni su povodom izjave Vučića, koji je ranije izjavio da je spreman da sasluša nezadovoljne gradjane koji protestuju na ulici, naveli da na njihove zahteve „ćute oni kojima su upućeni“. „Ako hoćete da saslušate nezadovoljne građane sa protesta, dođite u subotu na Plato (ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu) u 18 časova. Mi ćemo biti tamo i čekamo vas“, navodi se u saopštenju.

Organizatori protesta „Jedan od pet miliona“ ranije su saopštili da će se okupljati svake subote dok ne budu ispunjeni njihovi zahtevi – otkrivanje nalogodavaca ubistva lidera Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, napada na predsednika Levice Srbije Borka Stefanovića i na novinara Milana Jovanovića, kao i da protestna okupljanja dobiju pet umesto jednog minuta u Dnevniku Radio-televizije Srbije.

Izvor: DNEVNIK.rs

Na redovnoj sjednici kosovskog parlamenta danas će se naći nacrti zakona o kosovskim sigurnosnim snagama, o službi u kosovskim sigurnosnim snagama i o ministarstvu odbrane.

Riječ je o rješenjima kojima će biti omogućena transformacija КBS-a u kosovsku vojsku. Srbi na sjeveru države očekuju da će im to otežati borbu za opstanak, dok su ulice Prištine okićene američkim zastavama. Zvanični Beograd protivi se inicijativi prištinskih vlasti, a predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je jučer da namjera Prištine da formira vojsku nije u skladu ni sa pravom, niti sa Rezolucijom 1244. Dodao je da je dužnost Кfora da tu vojsku raspusti. Najavljeno je da će obići jedinice u kopnenoj zoni sigurnosti na prostoru juga Srbije. U Prištini i u drugim sredinama na КiM je mirno, javio je dopisnik RTS-a. Noćas je zasedao Savet za sigurnost u Prištini a razmatrano je rukovođenje situacijom nakon glasanja u parlamentu. Sva tri zakona su usvojena u oktobru u prvom čitanju uz podršku svih nesrpskih poslanika. Oni su tada napustili sednicu navodeći da transformacija КBS nije po zakonu i u interesu Srba. Juče se kosovski predsednik Hašim Tači pojavio u uniformi i izvršio smotru jedinica КBS. Na ulicama Prištine i drugih gradova su okačene američke zastave.

Izvor: KLIX.ba

Direktor EPS-a Milorad Grčić kaznio je 23 zaposlenih zbog propusta u radu čije su posledice i pad Srbije na duing biznis listi Svetske banke, kao i višekratni prekidi u snabdevanju električnom energijom u beogradskim naseljima Kotež i Krnjača. Istraga unutrašnje kontrole u saradnji sa kolegama iz ODS EPS distribucije pokazala je da su pojedini zaposleni odgovorni za kršenje procedura za izdavanje dozvola za priključenje na elektro mrežu i kašnjenje u izdavanju dozvola zbog čega je Srbija, između ostalog dobila nižu ocenu Svetske banke. Pojedini su umešani i u korupciju i protiv njih su podnete krivične prijave, a deo zaposlenih kažnjen je zbog loših rezultata u smanjenu gubitaka i krađe električne energije.

Na osnovu rezultata istrage Nadzornom odboru JP EPS predloženo je da se smene Ljubiša Krunić, direktor ED Centar Beograd, Dragan Jeknić, direktor ED Banovo Brdo, Ivan Ilić, direktor ED Zemun, Nenad Milošević, direktor ogranka Niš, Goran Nikolić, direktor ogranka Vranje, Stevica Cigulov, direktor ogranka Zrenjanin i Borko Golubović, direktor ogranka Prijepolje. Istovremeno smenjeni su i na niže pozicije prebačeni Slobodan Petrović, referent pregleda i spojeva ED Centar Beograd, kao i Rade Mirović, samostalni referent pregleda i spojeva ED Banovo Brdo, Siniša Porodinčević, referent pregleda i spojeva i Ivan Marković, takođe iz ED Banovo Brdo. Takođe smenjeni su i na niže radne pozicije prebačeni Dušan Anđelković, koordinator ODS Niš, Dragan Đorić, šef Službe za planiranje i investicije i Igor Todorović, direktor Sektora za planiranje i investicije u Nišu, Vladica Aleksić, direktor odseka za tehničke usluge Vranje, Dragan Đokić, vodeći stručni saradnik za podršku tržištu i smanjenje gubitaka u Loznici i Milan Škipina iz odseka za tehničke usluge Zrenjanin.

“U EPS-u neće biti zaštićenih i svi odgovorni za propuste biće kažnjeni. EPS će nastaviti da unapređenjem poslovanja i investicijama u razvoj infrastrukture doprinosi jačanju ekonomije Srbije i boljem standardu svih građana”, rekao je Grčić.

Zbog problema sa snabdevanjem u Kotežu i Krnjači Nadzornom odboru je predloženo da bude smenjen Srđan Jeftić, direktor Elektrodistribucije Krnjača, dok su smenjeni i na niže pozicije prebačeni Nebojša Radovanović, direktor Tehničkog centra Krnjača, Aleksandar Sknepnek, šef službe u odseku Kalemegdan, Boris Petrović, šef službe, Jordan Kaličanin, pravnik i Nebojša Radovanović, glavni inženjer u Sektoru za planiranje i investicije Kalemegdan. Snabdevanje električnom energijom u beogradskim naseljima Kotež i Krnjača u nedelju je u potpunosti stabilizovano. Zbog nezakonitog pokušaja priključenja na elektromrežu nelegalno izgrađenog objekta koji nema uslove za priključenje, tokom vikenda je dolazilo do prekida snabdevanja električnom energijom, u više navrata. Ekipe lokalne distribucije su sva tri dana izlazile na teren i otklanjale kvarove na većem broju lokacija što je dodatno bilo otežano ranijom nelegalnom gradnjom objekata.

“Čim smo saznali za problem, preduzete su hitne mere da se reši i odmah u nedelju je obezbeđeno stabilno snabdevanje električnom energijom sa stanovnike Koteža i Krnjače. Odgovorni za propust koji su zaposleni u „Elektroprivredi Srbije“ i Operatoru distributivnog sistema „EPS Distribucija“ kažnjeni su smenom. Sprovešćemo detaljnu unutrašnju istragu i na osnovu tih rezultata pokrenuti i sve eventualne postupke da krivci budu kažnjeni i u skladu sa zakonom”, rekao je Grčić.

EPS i ODS „EPS Distribucija“ imaju odličnu saradnju sa Gradom Beogradom koja je dodatno ojačana u oblasti rešavanja problema sa nelegalnom gradnjom. To je omogućeno i nedavnim izmenama propisa da samo ozakonjen objekat može biti priključen na elektromrežu, a ne objekti za koje postoji potvrda da su u postupku legalizacije.

“Otišli smo i korak dalje i u skladu sa dogovorom sa Gradom Beogradom svaka potvrda koju dobiju EPS i ODS odmah se prosleđuje Gradu Beogradu na proveru u Sekretarijatu za urbanizam da li je zaista završen proces ozakonjenja. Ovo je još jedan dodatni korak kako ćemo ubuduće da sprečimo priključenje nelegalno izgrađenih objekata koji ugrožavaju stabilnost elektroenergetskog sistema”, rekao je Grčić.

Izvor: BLIC.rs

Evropski parlament je ogromnom većinom usvojio Rezoluciju o Srbiji, kojom se konstatuje napredak zemlje na putu pristupanja EU, sve bolja ekonomija ali i problemi s korupcijom, pravosuđem i medijskim slobodama.

Za usvajanje rezolucije glasalo je 503 evroposlanika, protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika. Rezolucija o Srbiji u osnovi ima izveštaj izvestioca Evropskog parlamenta, Dejvida Mekalistera.On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad parlamenta Srbije. Srbija je i ove godne najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti. Naviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prava u Srbiji, uz konstataciju da je napredak u toj oblasti ključan za celokuni napredak Srbije ka članstvu u EU. Posebno se insitira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja. Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacije odnosa sa Kosovom.

Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština. Naglašava se važnost ubrzanja “nove faze dijaloga”, koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz “definisani pravnoobavezujući sporazum”, a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza. Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu, u kome se naglašava se “multietnička prioroda i Kosova i Srbije” kao i činjenicu da “etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu”. I ove godine Evropski parlament pozvao je Srbiju da višše usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU “uključujuči i politiku prema Rusiji”.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister je povodom usvajanja Rezolucije o Srbiji poručio da je zemlja napredovala na svom evropskom putu i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.

“Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja iako razumem da nije lak trenutka u odnosima Beograda i Prištine zbog odluka donetih od strene Prištine”, poručio je Meklaister.

Učestvujući u debati koja je prethodila usvajanju Rezolucije o Srbiji evropski komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han takođe je označio rešavanje koosvskog pitanja i vladavinu prava kao ključne na EU putu Srbije. “Srbija je usvojila važne mere u oblasti vladavine prava i sprovela neophodne institucionalne refome. Ipak kašnjenja se gomilaju u mnogim oblastima, a konkretne rezulatate je teško prikazati”, ocenio je Johanes Han.

On je pozvao na jači napredak u oblasti reforme pravosuđa, u borbi protiv korupcije, kao i u zaštiti fundamentalnih prava, uključujući i medijske slobode. Evropski komesar je ocenio da je EU najznačajniji partner Srbije i pozvao vlasti u zemlji da građanima jasnije predstave evropske vrednosti kao i dobrobiti i obaveze koje proističu iz članstva u EU. Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter,ali služe ako važne političke smernice zemljama koje se nalaze na putu evrointegracija kao i zemljama članicama EU.

Izvor. MONDO.rs