Category Archive for: Srbija

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da su juče počeli radovi na izgradnji pešačke pasarele kojom će se ostvariti veza Velikog stepenišnog silaza i Savskog keja.

– Juče u toku dana kontaktirao sam izvođače radova na ovom važnom projektu koji treba da omogući bezbedan prelazak preko frekventne ulice i železničke pruge i zamolio ih da radove organizuju tako da ne ometaju korišćenje biciklističke staze na ovom potezu. Na taj način uvažićemo opravdane primedbe bicklista, a radovi će teći svojim tokom ne ugrožavajući zadate rokove – rekao je Vesić.

On je dodao da će ovaj objekat povezati Beogradsku tvrđavu i pešačku zonu sa šetalištem duž Save i Dunava. – Takođe, izgradnjom pešačke pasarele omogućiće se bezbedan prelazak preko frekventne ulice i železničke pruge. Vrednost ugovorenih radova sa izradom tehničke dokumentacije je 214 miliona dinara, a posao je podeljen u dve faze, s obzirom na to da se radi o više prostornih celina – rekao je Vesić.

U prvoj fazi je, kako je rekao,  zajedno sa izgradnjom pešačke pasarele, predviđeno uređenje platoa i prostora ispod pasarele i oko nje, a rok je 270 dana od uvođenja izvođača u posao.

– U drugoj fazi realizacije pristupiće se uređenju slobodnih površina Savskog šetališta, kao i staze na padini Beogradske tvrđave. Za ovaj deo posla izvođaču je određen rok od 150 dana od uvođenja u posao. Dve faze radova će obezbediti efikasnost i racionalnost projekta u vreme izgradnje, ali i posle izgradnje, tokom upotrebe – objasnio je gradski menadžer.

Prema njegovim rečima, pasarela se gradi prema idejnom rešenju Mosta na Kalemegdanu, koje je izradilo JP „Beogradska tvrđava” 2008. godine, a rešenje je 2015.  implementirano u gradski projekat IME, u okviru pešačke zone Knez Mihailove ulice.

EU je prepoznala kulturni i istorijski značaj Golubačke tvrđave, i uložila 6,5 miliona evra u njenu rekonstrukciju. Golubačka tvrđava je nezaobilazna stanica na putu kroz istočnu Srbiju. Mnogo ljudi iz zemlje, ali i inostranstva, posetilo je ovu srednjevekovnu tvrđavu iz 14. veka.

Do pre tri godine, tvrđava je izazivala u isto vreme dve potpuno oprečne reakcije: očaranost svojom jedinstvenošću i lepotom  i razočaranost stanjem u kom se nalazila. Smeštena na desnoj obali Dunava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, tvrđava je vapila za obnovom. Zidine, kule i kamena stepeništa su bile u dosta dobrom stanju, ali su drveni spratovi i stepenice istruleli i pretvorili se skoro u prah; viši spratovi su bili skroz urušeni, a daske na podu i grede koje ih drže trule i opasne za kretanje.

EU je prepoznala kulturni i istorijski značaj Golubačke tvrđave, i uložila  6,5 miliona evra u njenu rekonstrukciju. Obnova je trajala od septembra 2014. do maja 2016. godine, a trebalo bi u potpunosti da bude zavšena do kraja 2018. godine.  I opet je EU donirala dodatna 2 miliona evra za završetak radova.

Rekonstrukciju Golubačke tvrđave EU je finansirala iz svojih pretpristupnih fondova, iz kojih Srbija svake godina dobija donacije u vrednosti oko 200 miliona evra.

EU za Srbiju: Obnovljena golubačka tvrđava

Golubačka tvrđava je nakon obnove sve češća turistička destinacija, što doprinosi i lokalnoj trgovini i ugostiteljstvu. Svemu tome doprinela je Evropska unija, koja je podržala obnovu tog spomenika kulture iz 14. veka sa 6,5 miliona €. Zato što čuvamo kulturno nasleđe! #EUzaSrbiju

Izgrađena je obaloutvrda, izmešten je saobraćaja iz tvrđave i sagrađen tunel, kao i obilaznice, a potom su izgrađeni i moderni centar za posetioce i pristanište za brodove. Centar za posetioce ima i komercijalne sadržaje kao što su amfiteatar sa 250 mesta, restoran, dodatni sadržaji.  Svakako će biti iznaneđenje svima koji dugo nisu bili u Đerdapskoj klisuri videti ovu našu ” lepoticu” umivenu i doteranu, kao što joj i priliči. A kojih nije malo, upravo zbog obnovljene tvrđave i unapređene infrastrukture – po navodima iz JP “Golubački grad”, sve je veći broj domaćih i stranih turista koji posećuju ovaj turistički kompleks.

Izvor: TELEGRAF.rs

“Čovek bi pomislio da je tolika slava ostavila traga bar nekako na njemu, ali ne. Bio je fin, srdačan i predusretljiv. Pravi gospodin”, rekla je Olivera Birovljev filmska i televizijska producentkinja

Olivera Birovljev, filmska i televizijska producentkinja podsetila se susreta sa Draganom, sinom Ljubiše Samardžića, a kasnije i upoznavanja sa slavnim glumcem.

“Gagu Samardžića sam upoznala leta 1992. u Grčkoj. Prelep momak plavih očiju, visok, zgodan. Apolon koga je teško bilo ne zapaziti. Bio je na moru sa dugogodišnjom devojkom koju je je tek verio i dva druga. Iako sin našeg legendarnog glumca i sam u vodama filmske produkcije, nije se smestio u hotel sa pet zvezdica, već skromne apartmane na drugom kraju slikovitog i brdovitog Neos Marmarasa u kome si bez kola ‘osuđen’ na duge šetnje do poznate peščane plaže koja je bila naša svakodnevna destinacija”, počinje Olivera svoje sećanje na Dragana, preminulog sina Ljubiše Samardžića, piše ona za Danas.

“Skoro svaki dan smo provodili zajedno na plaži, čak su me često vozili do nje. Jedini luksuz, ako se to tako može nazvati, su dva dobra automobila kojima su prešli put od Beograda do Halkidikija. Kao i mnoga sezonska druženja, Gagu više nisam srela, iako dvojicu njegovih ‘slobodnih strelaca’ drugara jesam, i to često”, priseća se Olivera. U Londonu je živela od 1995. godine i bila, kako kaže, nostalgična za jugoslovenskim filmom. Pokušala je da zainteresuje Nacionalni filmski teatar da organizuje “sezonu savremenog YU filma” kome je već dala radni naslov “Film pod sankcijama”.

“Želela sam da im pokažem da uprkos sankcijama, u teškim uslovima, bez sredstava, u dosta manjem obimu, se ipak snima. Teško, ali se snima. Jako sam se potrudila da napunim salu za projekciju Makavejevog filma u zimu 1997. “Misterije organizma” u nadi da će im to pokazati da London želi da vidi još. Nažalost, nisu imali isto mišljenje”, prenosi Danas. Olivera je u okviru Srpskog društva u Londonu gde je bila koordinator za kulturu, organizovala samoinicijativno sezonu jugoslovenskog filma.

“U privatnoj poseti Beogradu obišla sam distributere i dobila podršku i filmove. U ‘Sinema dizajnu’ upoznala sam vlasnika i našeg velikana, glumca Ljubišu Samardžića glavom i bradom. Čovek bi pomislio da je tolika slava ostavila traga bar nekako na njemu, ali ne. Bio je fin, srdačan i predusretljiv. Pravi gospodin”, napisala je Olivera o svom susretu sa slavnim glumcem.

“Kad je čuo da poznajem i sina, ispričao mi je tragediju koja ih je zadesila. Nisam mogla da verujem. Gaga je već tad bio u Londonu na lečenju. Čim sam stigla pozvali su me da ih posetim. Bolest je uzela svoj danak i promenila ga. Ostale su plave oči i visina, ali da sam ga srela na ulici, ne bih ga prepoznala. Tuga”. Olivera je ponudila pomoć porodici i Ljubiša i ona došli su na ideju da organizuju premijeru njihovog poslednjeg filma “Nebeska udica” u Londonu.

“Bioskopska sala ‘Screen on the Hill’ na Hampstadu bila je puna do poslednjeg mesta. Sav prihod bio je namenjen Gaginom lečenju. Ljubiša je došao na premijeru i smestio se u mojoj kući na Cadmenu. Sećam se, čekala sam ga na aerodromu Hitrou i iz nekog razloga smo pravo s aerodroma posetili Srpsku crkvu Sveti Sava. Tamo nas je čekao sveštenik kome je vidno prijalo da lično upozna velikana, Smokija, Šurdu”, opisala je Olivera taj događaj i dodala da su plakali od smeha kad je Ljubiša prepričavao dogodovštine sa snimanja.

“Pop doduše i nije, kad je Ljubiša u afektu opsovao svevišnjeg, a ja sam se davila od smeha u sebi. Kakav je to bio lik”, piše Olivera. Premijera je dobro prošla, ali zbog ogromnih troškova sale nisu skupili mnogo novca.

“Gagu i suprugu sam sledeći put ugostila u svojoj kući kad sam mu dala kovertu s prikupljenim novcem i željom za oporavak. Nažalost, izgubio je bitku. Mlad, lep kao Apolon, prerano je otišao na onaj svet. Ne znam kako roditelji nađu snage da nastave dalje u takvim momentima. Iskreno mislim da ne bih mogla, život bez moje dece ne bi imao smisla”, rekla je Olivera o svom susretu sa Draganom, sinom Ljubiše Samardžića koji je preminuo od leukemije.

“Prošlo je mnogo godina od onda. Kasno uveče 8. septembra, pročitah da nas je i Ljubiša napustio. Šta reći? Njegova borba za život i smrti počela je dijagnozom sinovljeve bolesti. Zato sam i napisala ovo sećanje na obojicu. Ljubiša je gubitkom sina već delom bio na onom svetu. Ali smrt takvih ljudi kao što je bio on, koji za sobom ostave toliko tragova, se možda ne može nazvati smrt jer njegova dela nastavljaju da žive i posle njega i ne odlaze u zaborav tako lako”, zaključila je Olivera.

Izvor: Nedeljnik.rs

Sunčanje po vrelom pesku često sličnih morskih odmarališta može da dosadi, zbog čega je sedanje na bicikl i obilazak „nepoznate“ Srbije idealna prilika za uzbudljiv odmor.

Sloboda velosipeda je ta što se krećete dovoljno brzo da u jednom danu možete negde da odete, a opet dovoljno sporo da shvatite kuda ste prošli. Posebne pripreme nisu potrebne, upala mišića na nogama neminovna, a jedino što ne sme da nestane je volja – za okretanjem pedala. Put iz Novog Sada, preko Titela, Pančeva i Kovina do Bele Crkve, uz kratak izlet u Rumuniju na kanjon Nere, te preko Rama uključivanje u Dunavsku rutu i vožnju Đerdapskom klisurom do Kladova zahteva 600 kilometara vožnje.

Laganim tempom, za potpune amatere, za ovu turu treba izdvojiti nedelju dana. Na put se ne ide bez drumskih guma bez ripni, šatora, bisaga, rezervnih guma, pribora za krpljenje i sitnog alata ako nešto treba da se dotegne. Vozaču će od koristi biti kaciga i rukavice, a sve ostalo što može da se ponese stvar želje. Prvo stajanje Gardinovci. Vojvodina, ravna i dosadna, nema krivine po deset kilometara, nema ni ljudi, samo put koji kao da vas ne vodi nigde. Barem tri scenarija za dobar horor vrte se od jutra u glavi. Kafana, još nije podne, gosti raspoređeni na dva stola, žega se gasi isključivo pivom.

– Alo, jesi ti Nik – dobacuje jedina žena u društvu.
– Izvinjavam se, ali ne – odgovaram.
– Šteta – zaključuje ona.
– A gde ćeš s tim biciklom? – pita dalje. Da ne objašnjavam puno, rekoh, „u Titel“.
– Au, a tamo je kao žurka – lagano odmahuje rukom i bezvoljno otpozdravlja. To su panonska sela – crkva, groblje, prodavnica, kafana i jedna ekipa.

Prelepi pejzaži Titelskog brega, preskočena Tisa i jedini grafit na osnovnoj školi u Perlezu gde ponosno stoji „The Exploited“ vredelo je videti do prvog kampovanja u selu Jabuka.

Na netaknutom Tamišu, kao da je pritoka Amazona, služi se i najbolja riblja čorba u ovom delu nizije. Ko ima volje, dolma od Kovina do sela Dubovac kod Bele Crkve, nudi jedan od najlepših pogleda na nestvarno širok i divlji Dunav. No, nema asflata, izmenjuju se makadam i poljski put, a cena za ugođaj i traganje za netaknutim malim plažicama su upaljeni mišići i klecava kolena.

Preko potreban odmor u Dubovcu i prisustvovanje najtolerantnijoj fudbalskoj utakmici ikada. Prvačići, protiv devojčica iz trećeg razreda, dok na razglasu repuje hiphoper iz Bosne. Postmoderna.

Ubrzo se stiže do jedine planinske reke u Vojvodini, Nere, i belocrkvanskih jezera koja se, nažalost, polako isušuju. Lokalci somoinicijativno „budže“ kosilice za podvodno šišanje, dok čekaju pomoć institucija (nadležni štucajte). Ako smatrate da je naš južni Banat jedan od depresivnijih predela, posetite rumunski. Oronule nabijače, putevi bez aflata. Do kanjona Nere stiže se uz pomoć dobrih domaćina koji su uvek voljni da udele vodu.

Nera i pritoka Bei u ovom rezervatu prirode, prave bajkovite vodopade i jezera sa pitkom i ledenom vodom. Rumuni Srbiju i dalje zovu Jugoslavija, ćevape „mići“ i ne znaju da ih melju, pa je povratak u maticu i vožnja Đerdapskom klisurom dodatni gastronomski ugođaj. Bar jednom provozajte od Golupca do Kladova. Ovo je jedan od najlepših predela. Dunav stežu i muče stene klisure i betoni hidroelektrane, a bicikliste kojih je ovde sve više, neosvetljeni i krivudavi tuneli.

– Izvinite, da li ima još tunela do Kladova, ne mogu više, malo me strah – pita Džejn koji već dva i po meseca na biciklu putuje od Londona do Crnog mora.

Dobija utehu, ima još samo tri manja, a za ovakav „pogled za bogove“ sa vrha Miroča vredi malo stisnuti sic, dok se neko ne seti da zalepi bar mačije oči, svetlo bi već bilo previše normalno.

Izvor: BLIC.rs

BEOGRAD – Srbija će ove jeseni dobiti nove regionalne centre za borbu protiv korupcije, koji će zvanično početi da rade 1. marta kada počinje i primena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, piše list “Novosti”.

Centri će biti locirani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu i činiće ih specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije, što je za “Novosti” potvrdio državni sekretar u ministarstvu pravde, Radomir Ilić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) goniće optužene za visoku korupciju od preko 200 miliona dinara, organizovani kriminal i terorizam, dok će u regionalnim centrima biti procesuirani okrivljeni za zloupotrebu službenog položara, prevare i zloupotrebe poverenja u privredi, pranje novca, nesavestan rad u službi i slične inkriminacije, nakon što centri profunkcionišu.

“Ministarstvo pravde je u punom zamahu priprema za primenu novog zakona. Njime je broj krivičnih dela protiv korupcije proširen, pa će samim tim i nadležnost TOK biti šira, ali će se dela iz oblasti korupcije koja ne potpadaju pod TOK goniti učetiri regionalna centra”, objašnjava Ilić.

On naglašava da će tužilac formirati udarne grupe sastavljene od ljudi koji su bitni za određenu istragu, kao npr. predstavnika Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca, Carine, itd.

Izvor: RTV.rs

Probni period je završen. Policija je spremna – poštujte ograničenja na autoputu! Pročitajte kolike su zaprećene kazne za nepoštovanje propisa.

Ako do sada niste vodili računa o brzini koju vaš ljubimac može da razvije na autoputevima, od danas ćete morati!

Od danas počinje merenje prosečne brzine na autoputevima između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače

Policija poručuje da je spremna i u saradnji sa Javnim preduzećem “Putevi Srbije” će prikupljati potrebne podatke – vreme ulaska na određenu naplatnu rampu i vreme izlaska.

“Taj put smo izmerili, pređeni put se deli sa vremenom, imamo jasan pokazatelj kolika je prosečna brzina i mi ćemo praktično od ponedeljka te podatke pribavljati od ‘Puteva Srbije’ i dostavljati ih na kućne adrese građana, a kada se radi o stranim državljanima, oni će se na licu mesta zaustavljati, saopštavaće im se prekršaj i u skladu sa učinjenim prekoračenjem voditi prekršajni postupak ili izricanje novčane kazne na licu mesta”, rekao je direktor policije Vladimir Rebić.

On je podsetio da za to postoji zakonsko ovlašćenje, još od 2009. godine kada je donet Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji predviđa i mogućnost merenja prosečne, odnosno srednje brzine.

KAKO ĆE TO IZGLEDATI?