Category Archive for: Srbija

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je danas da je jedan od prioriteta Vlade Srbije borba protiv rada na crno i naglasio da je cilj da siva ekonomija bude u potpunosti iskorenjena. “Niko ne sme da građanima uskraćuje pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje i dostojanstven rad. Ne postoje privilegije ni za jednog poslodavca koji krši zakon. To je ono za šta se bori Vlada Srbije”, rekao je on.

 

 

Đorđević, ambasador Norveške Arne Sanes Bjornstad i direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović govorili su na poslednjoj “edukativnoj radionici” u okviru projekta “Jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i podizanje svesti građana u cilju suzbijanja rada na crno” i inspektorima uručili 266 laptop-računara. Ambasador Bjornstad je istakao da mu je zadovoljstvo što njegova zemlja može da pomogne Srbije u suzbijanju rada na crno, budući da su državi potrebni prihodi, a radnicima lojalna konkurencija i socijalna prava.

V.d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović je rekao da je od pokretanja besplatne telefonske linije (0800 300 307), inspekciji rada do 15. oktobra upućeno 7.320 telefonskih poziva, kao i 184 prijava elektronskom poštom, te će poklonjenih 266 računara olakšati posao. U okviru projekta ”Reci NE radu na crno” je održano 10 radionica (u Pančevu, Pirotu, Vranju, Negotinu, Užicu, Novom Pazaru, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu) radi informisanja zaposlenih, poslodavaca i drugih o pravima i obavezama iz propisa o radu, i bezbednosti i zdravlju na radu.

Đorđević je pohvalio rad inspektora, istakavši da će im Ministarstvo omogućiti savremeniju tehničku opremljenost, bolje uslove rada i veće plate. Po njegovim rečima, od januara do septembra ove godine su izvršena 51.602 inspekcijska nadzora, što je za 43 odsto više nego u istom periodu 2017. godine, kada ih je bilo 36.126. Inspektori rada su, rekao je ministar, zatekli 12.953 lica koja su radila na crno, a poslodavci su potom zasnovali radni odnos sa 10.440 tih radnika.

“Naš zadatak je da gradimo modernu državu po meri njenih građana, sa nultom tolerancijom prema kršenju zakona”, rekao je Đorđević.

 

Izvor: BETA.rs

 

Najveća srpska u jugoslovenska filmska glumica Milena Dravić preminula je u 79. godini u Beogradu, posle teške bolesti. Milena Dravić, velikan srpske i jugoslovenske umetnosti, preminula je noćas u Beogradu. Glumila je u više od sto filmskih ostvarenja. Popularnost joj je donela saradnja sa Ljubišom Samardžićem. Na filmu je debitovala 1959. godine u ostvarenju “Vrata ostaju otvorena” Franitišeka Čapa. Široku popularnost i prvu “Zlatnu arenu” u Puli dobila je 1962. godine za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera. Velike uloge ostvarila je i u filmovima “Jutro”, “Kozara”, “Bitka na Neretvi”, “Ljubavni život Budimira Trajkovića”, “Rad na određeno vreme”, “Moj tata na određeno vreme”, “Sekula se opet ženi”, “Nije lako sa muškarcima” i “Zona Zamfirova”. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije “Priče iz Nepričave”, Vera iz “Policajca sa Petlovog brda”, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV-komedija “Pozorište u kući” i “Lud, zbunjen, normalan”.

 

 

Sa svojim trećim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem je od 1972. do 1974. vodila popularni šou program “Obraz uz obraz”. Milena je često igrala samohrane majke, seljanke, žene iz radničke klase, bila je i pionir i ekscentrična junakinja filmova Crnog talasa, a velikim delom na uspehu u karijeri duguje i romantičnim komedijama u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića. Bila je dobitnica Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalne nagrade “Zlatna ruža” na Filmskom festivalu u Veneciji, najprestižnijih srpskih nagrada Dobričin prsten i “Žanka Stokić” za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji. Takođe, osvajala je nagrade “Joakim Vujić”, nagrade “Pavle Vuisić” na Filmskim susretima u Nišu, četiri “Zlatna ćurana”na Danima komedije u Jagodini i čak rekordnih deset “Zlatnih arena” na Filmskom festivalu u Puli. Zbog toga je često smatraju najvećom zvezdom u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije. Rođena je 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu, preko puta crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Pohađala je osnovnu školu “Janko Veselinović” u Dušanovoj ulici, a potom upisala Prvu beogradsku gimnaziju.

 

TV lica: Milena Dravić

Kako izgleda kada glumica fotografiše bombardovanje? Da li se ikada pokolebala oko toga da li je trebalo da se preseli u inostranstvo? Kako je ekipa čekala Dragana i nju da se vrate od matičara da bi nastavili snimanje? Zapšo se nikada nije pisalo o njihovim humanitarnim akcijama, o novčanoj pomoći za hitnu operaciju jednog dečaka?

 

Kolege, poznate ličnosti i poštovaoci opraštaju se od najvoljenije srpske glumice. Mediji u regionu prenose vest o smrti jugoslovenske glumačke zvezde Milene Dravić. Telegrame saučešća uputili su predsednik Aleksandar Vučić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

 

Izvor: RTS.rs

Međunarodni monetarni fond (MMF) zvanično je povećao prognozu privrednog rasta Srbije za 2018. godinu sa ranijih 3,5 odsto na 4,0 procenta u najnovijem, jesenjem izveštaju “Perspektive svetske ekonomije”.

 

 

 

MMF je zadržao projekciju rasta srpskog BDP-a za narednu godinu na 3,5 odsto, dok za 2023. godinu prognozira ubrzanje na 4,0 procenta, prema publikaciji objavljenoj na sajtu Fonda povodom godišnje konferencije MMF-a i Svetske banke u mestu Nusa Dua u Indoneziji, koja je počela danas i trajaće do 14. oktobra. Zvanična prognoza MMF-a o ovogodišnjem privrednom rastu Srbije neznatno je niža od projekcije koju je 4. oktobra u Beogradu izneo šef misije Fonda za Srbiju DŽejms Rouf, koji je na konferenciji za novinare rekao da se očekuje rast BDP-a Srbije od 4,2 odsto.

U novom izveštaju Fonda, takođe se procenjuje da će inflacija u Srbiji u ovoj godini iznositi 2,1 posto, a dogodine 2,3 procenta.

Pored toga, predviđa se da će deficit bilansa tekućih plaćanja Srbije u ovoj godini biti na prošlogodišnjem nivou i da će iznositi 5,7 posto, da će u 2019. godini biti smanjen na 5,6 procenata uz tendenciju daljeg pada na 4,1 odsto 2023. godine.

Prema projekciji MMF-a, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosiće 13,8 odsto u ovoj godini, a za iduću godinu se predviđa njen blagi pad na 13,5 odsto.

 

Izvor: MONDO.rs

Otvaranje velikih trgovinskih lanaca utiče pozitivno na privredu, smanjuje procenat nezaposlenosti, stvara veću konkurentnost na tržištu i utiče na smanjenje cena proizvoda, ocenjuju stručnjaci.

 

 

Međutim, dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić za Tanjug kaže da su mnoge analize pokazale da se povećavanjem učešća velikih trgovinskih lanaca smanjuje broj maloprodavaca.

“Zbog toga mali trgovci moraju da pronalaze svoju ‘nišu’, odnosno svoj prostor na tržištu, da zahvaljujući dobroj lokaciji, marketingu, nekom posebnom asortimanu privuku kupce kako bi opstali i razvijali se na tržištu”, rekao je Hanić.

S druge strane, dolazak velikih trgovinskih lanaca je “dobar signal” za dolazak investitora i drugih poznatih kompanija da ulažu u Srbiju, objašnjava Hanić, i dodaje da oni koji dolaze da ulažu zapravo procenjuju da je poslovno okruženje u Srbiji stabilno

“Dolazak novih trgovinskih lanaca će uticati na celokupnu privredu, jer će se povećati konkurencija, a smanjiti koncentracija pojedinih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu”, ukazao je Hanić.

Smanjivanje koncentracije ili, kako kaže, isključivanje monopolskog položaja za pojedine velike trgovinske formate, znači da će građani imati veći izbor, širi i bogatiji asortiman i niže cene.

“Otvaranje lanaca je važano i zbog toga što će povećati broj zaposlenih u maloprodaji, a s druge strane podstiče proizvodnju i promet naših proizvođača, koji će se naći u ulozi njihovih dobavljača. Ono što, takođe, možemo da očekujemo u narednom periodu jeste da će doći do porasta standarda života i kupovne moći”, ocenjuje Hanić.

I ako veliki trgovinski lanci predstavljaju pretnju za male trgovce, Hanić navodi da je postojanje konkurencije na tržištu prednost, jer je upravo konkurencija ta koja će “vršiti pritisak” na svakoga da smanjuje troškove, poboljšavati kvalitet proizvoda i korigovati pristupačne cene. Da je konkurencija dobra, saglasan je i ekonomista i stručnjak za trgovinu Stipe Lovreta koji je Tanjugu rekao da je svaka konkurencija pozitivna, jer podstiče pozitivne promene u trgovini.

“Srbija će, dolaskom Lidla, prvi put dobiti pravi diskontni lanac. Karakteristika lanca diskonta je da ima 20 do 30 odsto niže prodajne cene, a time i niže marže, od tradicionalnih supemarketa i hipermarketa”, objasnio je Lovreta.

Navodi da je otvaranje velikih trgovinskih lanaca dobro i za potrošače i za državu i za privredu, ali da je veliko pitanje da li će biti dobro za proizvođače.

“Biće dobro u meri u kojoj proizvođači iz Srbije budu radili privatnu trgovinsku marku za Lidl. Voleo bih da rade, nisam siguran da li će raditi, jer u velikoj meri imaju velike privatne marke iz uvoza, ali voleo bih da ih obezbeđuju proizvođači u Srbiji”, zaključio je Lovreta.

Gde Lidl otvara prvih 16 radnji:

Uvećane penzije zbog ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija, računaju se od danas, a prve isplate počeće od novembra. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je za TV Pink da se to povećanje penzija kreće od osam do 13,2 odsto za sve penzije.

 

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre nekoliko meseci naveo koliko će povećanje penzija iznositi:

Porast penzija je u odnosu na 2018. godinu 5%-25%, a u odnosu na 2014. od 8,4% do 13,3%.

26.000 – 29.132 – povećanje 12,05%
30.000 – 32.836 – povećanje 9,45%
35.000 – 38.232 – povećanje 9,23%
40.000 – 43.700 – povećanje 9,25%
50.000 – 54.541- povećanje 9,08%
60.000 – 65.331- povećanje 8,89%
70.000 – 76.122 – povećanje 8,75%
80.000 – 87.000 – povećanje 8,75%
90.000 – 97.703 – povećanje 8,56%
100.000 – 108.500 – povećanje 8,50%
120.000 – 130.076 – povećanje 8,40%

Novi Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju donosi nekoliko važnih izmena, pojednostavljenje procedura, ukidanje obrasca M-4 i omogućavanje pravog beneficiranog radnog staža rudarima.

“Pored toga, rešen je i problem staža oficira i bivših oficira, koji su (službovali) u drugim republikama SFRJ. Do sada nismo imali podatke o njihovom stažu, pa smo im zaračunavali minimalan staž. Od sada ćemo koristiti podatke o tadašnjem nivou zarada oficira”, rekao je Đorđević i dodao da će se to primeniti i retroaktivno na već postojeće vojne penzionere.

On je izjavio i da će se visina penzija ubuduće uređivati Zakonom o budžetu, i da će Vlada nastojati da povećanje penzija prati rast budžetskih prihoda, kao i da će povećanja biti veća od inflacije, odnosno rasta cena na malo.

 

Izvor: MONDO.rs

Evropska centralna banka predstavila je nove verzije novčanica od 100 i 200 evra koje će pustiti u promet u maju 2019. godine, pa se postavlja pitanje šta će biti sa starim.

 

 

Pored pozamašne ušteđevine koju građani Srbije drže u bankama, a koja iznosi oko 10 milijardi evra, javna je tajna da se par milijardi evra krije i u “slamaricama”. Dok će se banke lako pobrinuti za to šta će biti sa novcem prilikom puštanja u opticaj novih novčanica, građane brine šta da rade sa evrima koje drže kod kuće. Kako su za “Blic biznis” objasnili u Narodnoj banci Srbije, štediše mogu da odahnu jer stare novčanice neće propasti, niti izgubiti na vrednosti zbog uvođenja novih “papira”.

Najveći posao prilagođavanje bankomata

Podsetimo, Evropska centralna banka (ECB) predstavila je nove verzije novčanica od 100 i 200 evra, sa novim poboljšanim bezbednosnim karakteristikama koje otežavaju njihovo falsifikovanje. One uključuju različite holograme na srebrnoj traci i “smaragdni broj” koji pokazuje denominaciju, ovog puta u jačem obliku sa malim simbolima “evro” unutar brojeva. Takođe, dizajneri su smanjili visinu novčanica koje su sada po tom osnovu izjednačene sa onom od 50 evra. ECB će, kako su najavili, nove novčanice pustiti u promet 28. maja naredne godine. Kako kažu, najznačajnija promena kao posledica izdavanja novih novčanica biće prilagođavanje više od jedan milion bankomata.

Paralelno u opticaju

A u NBS naglašavaju da ne postoji potreba da se novčanice evra prve serije menjaju za novčanice nove serije. Drugim rečima, sve stare novčanice ostaju u opticaju bez vremenskog ograničenja.

– Novčanice od 100 i 200 evra su poslednje u nizu koje čine seriju “Evropa” jer su već u opticaju pet, 10, 20 i 50 evra, dok se novčanica od 500 evra neće štampati. Sve novčanice ove serije imaju unapređeni dizajn i elemente zaštite u odnosu na novčanice prve, “A” serije, koje će i dalje biti paralelno u opticaju, bez vremenskog ograničenja njihove važnosti – navode u NBS.

Kako dodaju, ne postoji potreba da se novčanice evra prve serije menjaju za novčanice nove serije.

– Napominjemo da novčanica od 500 evra izdata u okviru prve serije, ostaje u opticaju bez vremenskog ograničenja, a prestanak njene upotrebe neće biti određen posebnom odlukom Evropske centralne banke, već će njeno povlačenje postepeno obavljati centralne banke Evropske monetarne unije – kažu u NBS.

Apoeni od 50 evra najkorišćeniji od svih

Inače, nova serija novčanica od 50 evra puštena je u opticaj u proleće 2017. godine. U ECB ističu da su apoeni od 50 evra najkorišćeniji od svih apoena u evrima. Tako je više od osam milijardi novčanica u opticaju u apoenima od 50 evra, što čini 45 odsto od ukupnih apoena.

ECB je još u maju 2013. godine zamenila novčanicu od pet evra, u septembru 2014. godine apoen od 10 evra i u novembru 2015. godine novčanicu od 20 evra. Apoen od 500 evra je povučen usled rasprostranjenog mišljenja da ga najviše koriste kriminalci za pranje novca i za finansiranje terorističkih aktivnosti.

 

Izvor: BLIC.rs

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar inostranih poslova i međunarodne saradnje UAE šeik Abdulah bin Zajed dogovorili su ukidanje viza građanima Srbije koji putuju u tu zemlju. vica Dačić i njegov domaćin konstatovali su visok nivo bilateralnih odnosa i saradnje i dogovorili njihovo dalje jačanje i unapređivanje.

 

 

Ministar Dačić, koji boravi u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, istakao je zadovoljstvo nivoom ostvarenih kontakata na visokom i najvišem nivou, kao i usponom koji beležimo u međusobnoj ekonomskoj saradnji.
Potvrdio je spremnost Srbije za dalje jačanje i proširenje svestrane saradnje na svim poljima.
Sagovornici su istakli da su zadovoljni i činjenicom da je u prethodnom periodu potpisan veći broj važnih bilateralnih sporazuma iz mnogih oblasti.
Dvojica ministara razgovarala su o održavanju prve sednice Mešovitog komiteta za saradnju između Srbije i Emirata, koja treba da bude održana sredinom novembra u Beogradu.
Ministar Abdulah bin Zajed naglasio je da poseta šefa srpske diplomatije predstavlja potvrdu prijateljskih i partnerskih odnosa dve države i ponovio spremnost njegove zemlje da sa Srbijom gradi izuzetne bilateralne odnose.

“UAE najznačajniji partner Srbije u regionu zaliva”

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su najznačajniji partner Srbije u regionu zaliva, a Emirati su prepoznali Srbiju kao važnog partnera na Balkanu, izjavio je ministar Dačić tokom obraćanja na prijemu u Ambasadi Srbije u Abu Dabiju.
Tom prilikom podsetio je da odnosi između Srbije i UAE datiraju još iz vremena Pokreta nesvrstanih zemalja, a da zahvaljujući naporima rukovodstva dve zemlje, Srbija i UAE danas imaju odlične političke i ekonomske odnose, koji se ubrzano razvijaju na svim poljima.

Dodao je da je u prethodnom periodu potpisan veći broj važnih bilateralnih sporazuma u više oblasti, uz redovne posete na visokom nivou, kao i susrete privrednika.
Prema njegovim rečima, daljem jačanju saradnje doprineće i prva sednica Mešovitog komiteta za saradnju Srbije i UAE, koja će, kako je najavio, biti održana sredinom novembra u Beogradu.
“UAE su prepoznali Srbiju kao važnog partnera na Balkanu, o čemu govori broj uspešnih emiratskih kompanija koje posluju kod nas. To su neke od najvažnijih domaćih firmi, poput ‘Etihada’, ‘Igl Hilsa’, ‘El Dahre’, ‘El Ravafed’, koje u Srbiji ostvaruju dobre rezultate”, rekao je Dačić i dodao da nemali broj renomiranih srpskih preduzeća sa uspehom posluje u Emiratima, čime na najbolji način promovišu Srbiju.
Istakao je da broj turista iz Emirata u Srbiji raste iz godine u godinu i izneo podatak da je prošle godine više od 20.000 posetilaca iz Srbije boravilo u Emiratima.
“UAE su najznačajniji partner Srbije u regionu zaliva i opredeljeni smo da odnose sa njima podignemo na nivo strateškog partnerstva”, rekao je Dačić.
O značaju koji Srbija pridaje Emiratima, dodao je, govori činjenica da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je potvrdila učešće na izložbi “Ekspo 2020” u Dubaiju, što će biti dobra prilika da naša zemlja predstavi svoje potencijale.
Emirati predstavljaju drugi dom za više od 6.000 srpskih državljanja, što ih čini najbrojnijom srpskom zajednicom na prostoru Bliskog istoka, naznačio je ministar.
“Oni su Emirate prepoznali kao idealno mesto za ostvarivanje profesionalnih ciljeva, a mnogi od njih su na visokim položajima u svojim kompanijama. Posebno raduje činjenica da Srbiju predstavljaju na najbolji mogući način i tako doprinose podizanju njenog ugleda u ovoj zemlji”, rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije se zahvalio Emiratima na finansijskoj i logističkoj podršci koju pružaju Ambasadi Srbije u Abu Dabiju i poželeo ambasadoru Srbije Stanimiru Vukićeviću uspešno obavljanje dužnosti.
“Uveren sam da će kao prvi ambasador Srbije u Emiratima, u novim prostorijama Ambasade, dati novu energiju i podsticaj daljem razvoju ukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje”, rekao je Dačić.

 

Izvor: RTS.rs