Category Archive for: Srbija

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem da li podržavaju učlanjenje Srbije u Evropsku uniju, svaki drugi građanin naše zemlje (49 odsto) glasao bi za takvu odluku, dok 66 odsto smatra da je potrebno sprovoditi reforme i mimo ulaska u članstvo.

 

 

Istraživanje javnog mnjenja “Evropska orijentacija građana Srbije”, koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, pokazalo je da bi nešto više od četvrtine građana (27 odsto) bilo protiv učlanjenja, 13 odsto ne bi glasalo, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.

Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina pokazala je veoma visoku podršku reformama, pa tako od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.

Građani kao najznačajnije, i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, prepoznaju reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto).

Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (devet odsto), slede reforma zaštite životne sredine (sedam odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (sedam odsto).

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.
Naime, 59 odsto smatra da bi probleme trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.

Na pitanje šta za njih predstavlja učlanjenje Srbije u EU, 17 odsto građana istaklo je da to znači više mogućnosti za zapošljavanje, 16 odsto da je to put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, 14 odsto da otvara mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU, dok 12 odsto smatra da će time da se uredi stanje u našoj državi.

Kada je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina.
Njih 22 odsto misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za evropske integracije, zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

 

Izvor: RTS.rs

Radnici “Fijat Krajsler automobili Srbija” danas su posle 16 dana prekida zbog generalnog štrajka na svojim radnim mestima i rade, rekao je agenciji Beta predsednik Samostalnog sindikata FCA, Zoran Marković.

 

 

Radnici su se vratili na posao pošto je sinoć u razgovoru štrajkača sa premijerkom Anom Brnabić doneta odluka da se štrajk prekine, a danas u 12 časova otpočnu pregovori Štrajkačkog odbora sa kompanijom “Fijat” u Vladi Srbije u kojima će učestvovati premijerka i ministar privrede Goran Knežević.

Marković je potvrdio da će predstavnici radnika otputovati okoosam časova za Beograd na pregovore.

Premijerka je je najavila da na sastanku u Vladi Srbije prisustvovati direktorka FCA Srbija Silvija Verneti i predstavnici kompanije iz Torina.

“U kontaktu sam sa Alfredom Altavilom svih ovih dana, ako bude trebalo ja ću ga pozvati da dođe, ali pretpostavljam i nadam se da za tim neće biti potrebe, da ćemo uspeti da nađemo rešenje”, rekla je Ana Brnabić na konferenciji za novinare.

Ona je ocenila da su sindikati FAC-a već pobedili u tome što je Vlada Srbije sa njima.

“Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave nisam znala za mnoge probleme sa kojima su se suočavali. Puno problema ima veze sa samim proizvodnim procesom i puno toga može da se reši sa nekim srednjim menadžmentom, ali o nečemu što je eskaliralo, mi kao manjinski vlasnik treba da razgovaramo sa većinskim vlasnikom”, kazala je premijerka.

 

Izvor: Blic.rs

Beograd — Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost obezbedilo je 60 “sistema panik taster” koji bi trebalo da budu postavljeni u centre za socijalni rad.

 

 

Korišćenjem “panik tastera” koji će uskoro biti postavljeni, policija će biti brzo alarmirana, što će povećati bezbednost korisnika usluga centara za socijalni rad i zaposlenih u njima.

Tasteri su obezbeđeni uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a biće postavljeni u saradnji s Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

“Zbog sve učestalijih napada i događaja sa tragičnim ishodima u centrima za socijalni rad, koji ostavljaju ogromne posledice na decu, porodice i društvo u celini, obezbedili smo panik tastere, kako bismo sprečili da se slične tragedije ponove”, rekla je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

On je dodala da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja “zadatak celog društva, koja zahteva saradnju vladinog i nevladinog sektora, svih nadležnih institucija, stručne javnosti i medija koji zajedno moraju da ulože više napora da se nasilju stane na put”.

“Nasilje nad ženama nije samo problem države, institucija, zakona, to je društveni problem koji nećemo rešiti ako se svi ne uključimo. Moramo da brinemo više o drugima ako želimo da naša deca imaju sigurniji i zdraviji život”, kazala je Mihajlović.

 

Izvor: Beta.rs

Posle deset godina istraživanja neolitiski megapolis, naselje sa 700 objekata na 30 hektara starih i do 8.100 godina u kome je živelo u jednom trenuktu najmanje do 3.000 ljudi, u Drenovcu kod Paraćina uskoro će biti dostupan učeničkim ekskurzijama, ali i turistima.

 

 

Arheolozi, posle nalaza u Drenovcu, smatraju da je u ovom delu Srbije počela neolitizacija centralnog Balkana, te postoje namere da se na ovom mestu osnuje Balkanski institut za proučavanje neolita. Na zahtev opštine Paraćin, odobrena je izgradnja stajališta na autoputu Beograd-Niš i radovi su u toku.

Prilazni putevi lokalitetu delimično su sanirani, te iz paraćinskog Zavičajnog muzeja pozivaju zainteresovane, koji žele da vide ostatke neolitske civilizacije, da im se jave radi organizacije obilaska. Na arheološkom lokalitetu Drenovac i ovog leta nastavljena su iskopavanja i ostali radovi na području neolitskog naselja, sa ciljem da se nalazi izlože javnosti u svojevrsnom Muzeju na otvorenom.

– Ovo je početak uređivanja objekta, odnosno kako bi trebalo da izgleda izložbeni prostor ili muzej na otvorenom. Izgradili smo potporni zid, koji obezbeđuje profil, sledi postavljanje staza, zatim alarmini i video nadzor i balonu i zgradi. Za konačnu prezentaciju trebaće još sredstava jer je potrebno uvođenje rasvete, postavljanje panoa i vitrina, kao i ilustruje proces istraživanja objekata – kaže profesor Slaviša Perić, koji predvodi tridesetak istraživača i konzervatora.

Ovogodišnja istraživanja trajaće do polovine avgusta,a u septembru će uslediti konzervacija 150 kremičkih posuda da bi posetioci stekli utisak izgleda kuća od pre 8.000 godina.

– Arheološki radovi počeli su pre par dana, pred nastavka radova na postojećim sondama u planu otvaranje sonde sa druge strane auto puta, gde ćemo ispratiti presek rova koji okružuje naselje. Kreću prirpeme na konrezvaciju odbjekta 19 koji je bio u najboljem stanju, kaže direktor Zavičajnog muzeja Branislav Stojanović.

Uporedo sa istraživačima iz Srbije rade kolege iz BIH i Bugarske.

 

Izvor.Blic.rs

 

Najniža vrednost evra od novembra 2015. godine. DINAR na kursnim listama svakodnevno jača, pa je trenutni kurs evra najniži od novembra 2015. godine. Zvanični srednji kurs u ponedeljak je bio 120,51 dinara za evro.

 

 

– Dinar je u prethodnih mesec dana ojačao za 1,6 odsto prema evru, dok je od početka 2017. godine domaća valuta ojačala za 2,4 procenta – kažu u NBS.

Na početku godine na tržištu su bili prisutni pritisci u smeru slabljenja dinara. Od polovine februara, kako navode u NBS, kretanja na domaćem deviznom tržištu su značajno stabilnija. Od aprila dinar jača, pa je domaća valuta i pored toga što je NBS kupovala devize, u poslednja tri meseca ojačala za 2,8 odsto prema evru.

– Sve ovo rezultat je poboljšanih domaćih makroekonomskih prilika – ističu u NBS. – Uravnoteženje ponude i tražnje za devizama rezultat je bolje usklađenosti platnobilansnih kretanja, odnosno popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja zemlje. To je smanjilo razliku između tražnje i ponude deviza od strane domaćih preduzeća, dok su, s druge strane, strani investitori pojačano ulagali u dugoročne dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije.

NBS je u cilju sprečavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa od početka godine, zaključno sa 30. junom, intervenisala neto kupovinom 160 miliona evra (kupovinom 505 miliona i prodajom 345 miliona evra.

 

Izvor: Novosti.rs

Mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić pred poslanicima Skupštine, na posebnoj sednici, predstavila je ekspoze i sastav kabineta. Obrazovanje, digitalizacija, finansijska stabilnost među prioritetima nove vlade, rekla je Brnabićeva. Vizija ove vlade je razvoj preduzetništva zasnovan na znanju i inovativnosti, napomenula je mandatarka.

 

 

Ana Brnabić je, obraćajući se poslanicima na posebnoj sednici Skupštine, rekla da će nastavak ekonomskih reformi i ubrzanje privrednog rasta, nastavak reformisanja države i efikasniji rad službenika, obrazovanje i privlačenje stručnjaka i uspostavljanje partnerstva između svih segmenata društva, biti neki od prioriteta Vlade.

Istakla je da će vreme koje je pred nama pokazati koliko smo kao društvo i pojedinci hrabri da zajedno pomeramo granice.

Posvećenost, odlučnost, otvorenost i hrabrost – vrednosti su na kojima će se zasnivati moj rad, rekla je Brnabićeva. Neće se, kaže, kriti iza saradnika, već će otvoreno govoriti o uspesima i neuspesima.

“Verujem u građane i građanke Srbije. Ušla sam u politiku iz privrede i to iz ljubavi prema Srbiji, u koju sam se vratila pre 15 godina. Čast je služiti Srbiji i gledati kako se ona menja nabolje, kao rezultat rada i napora svih građana”, naglasila je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, vreme u kom živimo je puno izazova i mi na te izazove moramo da odgovorimo hrabro i odlučno i sa jasnom vizijom kuda idemo.

Brnabićeva se osvrnula i na debatu u javnosti koja se povela kada ju je predsednik Vučić predložio za mandatara.

“Verujem da su se mnogi pitali zašto ne odgovaram – to je, zapravo, bio moj odgovor. Imala sam cilj pred sobom i danas stojim pred onima koji su me podržavali ili osporavali i odgovorno i ponosno izlažem program Vlade”, napomenula je Brnabićeva.

Istakla je da nova vlada viziju može da gradi na osnovu temelja koje je postavila prethodna.

“Danas, kada predstavljam program, državna kasa je u dobrom stanju, makroekonomski pokazatelji su pozitivni, inflacija je u granicama. Nijedna vlada u poslednjih deset godina nije započela mandat sa tako dobrim stanjem u budžetu kao što je ova koju ću ja, ako tako glasaju poslanici, voditi. Zahvaljujem prethodnoj vladi i predsedniku Aleksandru Vučiću”, naglasila je Brnabićeva.

S druge strane, dodala je, njena odgovornost prema državi i građanima je zato još veća.

“Prethodna vlada je uspela da zaustavi bankrot države od kog su nas delila tri meseca. Ta vlada je uspela da smanji deficit sa kojim se Srbija neuspešno borila, značajno je popravljeno mesto na ‘Duing biznis’ listi. Za dve godine smo ostvarili napredak za čak 44 mesta”, naglasila je mandatarka dodajući da je započeta opsežna reforma državne uprave, koja ima za cilj veću efikasnost rada državnih službenika, jeftiniju državu i pojednostavljenje procedura.

Ukazala je da su postavljeni temelji za elektronsku upravu, pokrenuti radovi na infrastrukturi, izgrađeno je više puteva nego decenijama ranije.

“Ne smemo da zaboravimo da je Srbija početkom 2014. započela pregovore o članstvu u EU i do danas je otvoreno 10 poglavlja”, rekla je Brnabićeva obraćajući se poslanicima u Skupštini.

Napomenula je da će kao predsednik Vlade ohrabrivati dijalog kao način da donesemo dobre odluke za Srbiju.

“Svaki predlog, svaka ideja, svako konstruktivno rešenje će naići na otvorena vrata, a mi ćemo kao tim nastupati jedinstveno”, naglasila je mandatarka.

Podsticaću konstruktivnu kritiku, rekla je Brnabićeva dodajući da će dati sve od sebe da ne upadne u zamku da na sve ima spremne odgovore. “Istinu i činjenice ću braniti dostojanstvom i dignitetom”, napomenula je Brnabićeva.

Digitalizacija – šansa za nova radna mesta

Mandatarka je napomenula da će jedan od prioriteta nove vlade biti digitalizacija, koja, kaže, otvara nove mogućnosti za bolji život građana, jeftinije usluge, dostupnije znanje.

“Iako se vezuje za tehniku, ona je više od toga, to je šansa za bolja radna mesta, ona je prilika da zaustavimo odliv mozgova”, naglasila je Brnabićeva.

Navela je da u poljoprivredi proces digitalizacije kreira dodatnu vrednost i uvećava naš izvozni potencijal.

“Uprkos uvreženom mišljenju, uveravam vas da su naši građani spremni za novo digitalno doba”, poručila je Brnabićeva ističući da i građani i privreda u Srbiji koriste internet, ali je birokratija jedan od vodećih problema društva.

“Ova vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina mišljenja u svakom segmentu društva”, kaže Brnabićeva.

Sa digitalnom revolucijom imamo šansu da uhvatimo priključak sa ostalim zemljama, jer samo pobednička društva idu u susret promenama.

“Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi ceo region u promenama”, tvrdi Brnabićeva.

Ističe da je proces digitalizacije najvažniji katalizator konkurencije i rasta, jer ono što se sada uradi u procesu digitalizacije odrediće mesto Srbije na mapi sveta.

Obrazovanje drugi prioritet Vlade

Ana Brnabić naglašava da će obrazovanje, posle digitalizacije, biti drugi po važnosti prioritet Vlade.

“Da unapredimo obrazovni sistem, podsticaćemo analitički sistem razmišljanja. Radićemo na tome da promenimo način razmišljanja koji sputava kreativnost, da mlade navedemo da ne odustanu na prvoj prepreci, da veruju u sebe i idu u susret ambicijama. Negovaćemo preduzetnički duh kod mladih, što ne znači da svi mladi treba da budu preduzetnici”, navela je Brnabićeva.

Obrazovanje je najveća vrednost 21. veka i moramo ga negovati, poručila je Brnabićeva, dodajući da je važno da povratimo poverenje u obrazovni sistem.

“Kad završimo školu, pola tog znanja je već prevaziđeno i zato moramo da učimo i dalje, ovaj je vek namenjen onima koji ne žele da stanu u obrazovanju”, navela je mandatarka.

Zato će, kako je poručila, tim u Vladi raditi u najboljem interesu Srbije, a ona veruje da će nova vlada umeti da odgovori brojnim izazovima.

Smatra da moramo stvarati društvo u kome se znanje vrednuje.

“Ovaj vek daje prednost onima koji uče i željni su promena”, napominje Brnabićeva.

Trenutak je da razjasnimo da dualno obrazovanje nije jeftina radna snaga, nego bolje povezivanje privrede i obrazovanja, kaže Brnabićeva.

“Cilj je da učenike tokom obrazovanja pripremimo za rad u privredi, omogućimo razvoj njihovih ideja i njihovo kasnije zapošljavanje”, napominje Branabićeva.

Ističe da je preduzetništvo razvojni elemenat, posebno u društvima sa malim brojem stanovnika. Kako kaže, to je stav, način i odnos prema životu.

Navela je da je preduzetnička kompetencija prepoznata kao jedna od osam osnova za život i rad u društvu.

“Uvođenje informatike kao redovnog predmeta bio je jedan od prioriteta prethodne vlade i u tome smo uspeli”, tvrdi Brnabićeva.

Takođe, važni su digitalno kompetentni nastavnici koji će prenositi znanje učenicima, ali i olakšati svoj rad.

“Ministarstvo prosvete usvojilo je Okvir digitalnih kompetencija nastavnika i u oktobru kreće njihova obuka”, kaže Brnabićeva.

Nastavićemo program prekvalifikacije za IT da se svake godine preko 1.000 građana prekvalifikuje i krene u novu karijeru u IT industruji, napominje Brnabićeva.

Pored toga, biće obezbeđene obuke za starije sugrađane kako bi naučili da koriste savremene tehnologije.

Ukazala je da će biti obezbeđen dodatni prostor za tehničke fakultete, koju su jedan od najvažnijih faktora u procesu digitalizacije.

Biće povećane i upisne kvote na tim fakultetima, navodi Brnabićeva.

Smatra da je potrebno učiti na primeru Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Instituta “Biosens”, kao i Instituta za fiziku.

“Dajemo značajnu podršku Naučnotehnološkom parku u Beogradu, a takve parkove gradimo i u Novom Sadu i Nišu”, kaže Brnabićeva.

Ubrzanje privrednog rasta

Mandatarka je istakla da će jedan od prioriteta njene vlade biti ubrzanje privrednog rasta, i u tom smislu je istakla da smo samo tokom 2016. godine, zbog visokih troškova zaduživanja u prošlosti, platili preko milijardu evra na kamate.

“Da bi građani razumeli, naglasiću da se sa ovim novcem može izgraditi 150 kilometara auto-puta svake godine. Važno je što smo uveli red u javne finansije. Građani su to prepoznali i podneli najveći teret štednje. Ovi napori građana i Vlade Srbije prepoznati su od strane MMF-a, Svetske banke”, naglasila je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, uspešno smo prošli kroz šest revizija aranžamana iz predostrožnosti sa MMF-om i sad uspešno završavamo trogodišnji aranžman.

Naglasila je da će akcenat nove vlade biti na rigoroznoj kontroli trošenja novca.

“Naš cilj je da do 2019. godine deficit opšte države bude ispod jedan odsto. Sa daljim rastom BDP-a planiramo da nivo javnog duga spustimo ispod 60 odsto. To će otvoriti prostor za nova radna mesta”, napomenula je mandatarka za sastav nove vlade.

Sve ovo je moguće, kaže, samo ako se svi angažujemo i uključimo, jer je, ističe, društvo snažnije od pojedinca koji ne može sve sam.

Ističe da su smanjenje poreza i doprinosa i povećanje plata u javnom sektoru direktno povezani sa javnim finansijama.

“Planiramo da povećamo plate u javnom sektoru i da smanjimo opterećenje poslodavaca. Ne uzmičemo pred problemima, u godinama pred nama očekujemo rast realnog BDP-a od najmanje tri i po odsto”, naglasila je Brnabićeva.

Za održivu ekonomsku stabilnost ključan je nastavak restrukturiranja privrede, kao i održavanje političke stabilnosti i približavanje EU, rekla je Brnabićeva.

Kako do razvijene ekonomije

Mandatarka Brnabić je istakla da pravni okvir u Srbiji ne sme da bude prepreka inovacijama.

“Neophodno je prepoznavanje novih organizacija kompanija i poslovnih promena koje donose nove tehnologije”, rekla je Brnabićeva ističući da je vizija njene vlade razvoj preduzetništva koje je zasnovano na znanju i inovativnosti.

Veliki potencijal brzog razvoja ekonomije je u digitalizaciji tradicionalnih grana privrede, poput poljoprivrede, rekla je Brnabićeva, navodeći primer korišćenja senzora, kao i bespilotnih letelica.

Dodala je i da je neophodno da se motivišu uspešni poslovni ljudi Srbije da investiraju u inovativna preduzeća, čime će se, kako je rekla, uvećavati domaći kapital, a inovativni preduzetnici imaće više izvora finansiranja.

Istakla je da će buduća vlada pokušati da odvoji još veća sredstva iz budžeta za inovacioni fond, po ugledu na Izrael, koji je, na taj način, postao jedna od najnaprednijih država sveta.

Mandatarka je dodala i da je cilj nove vlade da svaki strani investitor angažuje lokalne firme kao izvođače i proizvođače.

“Vlada će raditi na osnaživanju domaćih firmi da ispune zahteve i standarde stranih investitora”, rekla je Brnabićeva.

Podvukla je i da će buduća vlada raditi na osnaživanju ženskog preduzetništva, kao i preduzetništva mladih i socijalnog preduzetništva.

Nove investicije

Veliki napredak ostvaren je u oblasti putne infrastrukture, rekla je Brnabićeva, ukazujući da se Koridor 10 privodi kraju, dok će ostale deonice, najavila je, biti završene u prvoj polovini naredne godine.

U tom cilju, podvukla je, potrebno je raditi na jačanju regionalne saradnje i povezivanju infrastrukturne mreže.

“Još 900 kilometara puteva moramo da rehabilitujemo u narednih nekoliko godina”, rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, povezivanje Srbije sa ostatkom sveta zavisi i od modernizacije i širenja železničke mreže.

“Počećemo tokom ove godine modernizaciju pruge Beograd – Budimpešta”, najavila je Brnabić.

Kada je reč o vazdušnom sektoru, rekla je da je ukupan prihod uvećan za 70 odsto u odnosu na prethodne godine, i da je potpisano više od 30 važnih sporazuma u toj oblasti.

“Kako bismo osigurali dalji rast i nova radna mesta na Aerodromu ‘Nikola Tesla’, stupićemo u koncesioni aranžman, a zatvaranje te transakcije očekujemo u martu naredne godine”, rekla je Brnabićeva.

Mandatarka za sastav nove Vlade istakla je da je u poljoprivredi ogroman potencijal koji moramo da kapitalizujemo, modernizacijom tehnologije, ali i obrade sirovina, čime bi izvozili, umesto sirovina, obrađeni proizvod.

Najavila je ulaganje u navodnjavanje, te i izmenu zakona o poljoprivrednom zemljištu, čime bi se onemogućila prodaja tog zemljišta strancima.

Istakla je da će sve izmene biti u skladu sa putem u EU.

Isto tako je ocenila da je rudarstvo važna privredna grana, koja generiše visokostručne, dobro plaćene poslove, koji doprinose nacinalnom, regionalnom i lokalnom razvoju.

Unapređenje energetskog sektora obezbeđuje, kako je dodala, osiguranje bezbednosti u složenim energetskim okolnostima.

Energija iz obnovljivih izvora je, kako je kazala, veoma važno jer ćemo time obezbediti energetsku sigurnost.

Nastavićemo, kako je najavila, i sa izgradnjom projekta Transbalkanski koridor.

Kada je reč o radnom zakonodavstvu, Brnabić je rekla da će vlada nastaviti s njegovom reformom donošenjem novih zakona.

Kako je istakla, time će biti omogućeno da više od 60.000 zaposlenih preko agencija dobiju ista prava kao zaposleni po ostalim osnovama.

Legalizacija sezonskih radova, navela je primer, omogućiće da samo u poljoprivredi oko 300.000 radnika bude uvedeno u legalne tokove.

“Uspostavićemo fleksibilniji sistem plata, nagrađivanje institucija koje odgovorno raspolažu resursima, kao i nagrađivanje zaposlenih koji doprinose radu tih institucija”, rekla je Brnabićeva.

Konstatovala je da će sa većim pravima, zaposleni i rukovodioci imati i veće obaveze, odnosno da će morati odgovornije da raspolžu sredstvima i da se fokusiraju na rezultate i zadovoljstvo građana.

“Cilj nam je da vrednujemo obrazovanje, jer država želi da privuče, a zatim i kroz sistem napredovanja, zadrži talentovane, vredne i obrazovane kadrove”, rekla je Brnabićeva.

Srbija će ovog puta svoju šansu iskoristiti

Samo dijalog obezbeđuje stabilnost i osnov za dalji razvoj kojem težimo, poručila je mandatarka i dodala da u svom budućem radu očekuje podršku predsednika države Aleksandra Vučića, pre svega imajući u vidu njegovo iskustvo i državnički ugled koji uživa u svetu.

Navodeći da će njena vlada slediti dosadašnju politiku prema Rusiji, da će proširivati dobre odnose s Kinom, Indijom, Južnom Korejom… ali i da će nastaviti da izgrađuje dobre odnose sa SAD u svim segmentima.

“Na današnji veliki dan, veliki srpski praznik, želim da poručim da nastavljamo politiku mira na KiM s ciljem postizanja istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda”, rekla je Brnabićeva.

Građanim i građankama mandatarka je poručila da se promene ne dešavaju same od sebe, da se prave promene dešavaju samo kada svaki član ovog društva uradi svoj deo, “kad radimo zajedno odgovorni prema sebi, svojim porodicama, susedima, okruženju”.

Ekspoze je zaključila rečima da “će Srbija ovog puta svoju šansu iskoristiti”.

Srbija, kako je naglasila, sada ima šansu, koja se dugo neće ponoviti, da iskoristi velike promene koje donosi digitalizacija, da potpuno preokrene svoju ekonomsku sudbinu.

“Nove mogućnosti pred nama ne zavise ni od koga, ni od čega drugog, već samo nas samih i naše spremnosti da pobedimo u velikoj međunarodnoj utakmici. Ulazimo u dinamičan proces digitalizacije, modernizacije, intenzivnog obrazovanja i rada, proces brzog rasta, značajnog životnog standarda i boljeg života svih građana”, naglasila je Brnabićeva.

Nova vlada imaće 18 resora, a u odnosu na prethodnu vladu dva nova – Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo za evropske integracije.

Predsednica Narodne Skupštine Maja Gojković rekla je ranije danas za RTS da očekuje da će rasprava o izboru nove Vlade trajati dva dana, kao i da će mandatarka sa svojim kabinetom položiti zakletvu u petak prepodne.

Zakonski rok do kog Vlada i njeni članovi treba da polože zakletvu je 30. jun.

 

Izvor: RTS.rs

U Beograd su stigle brojne delegacije koje će prisustvovati svečanosti povodom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića. Biće to najveće okupljanje stranih zvaničnika u Srbiji u poslednje gotovo četiri decenije.

 

 

Dolazak je najavila većina šefova država i vlada iz regiona, Evrope i sveta.

Uz druge brojne zvanice iz političkog, kulturnog i javnog života, Vučić će biti domaćin, nezvanično, za oko 5.000 ljudi.

Kako navodi RTS, do četvrtka u 20:00 sati dočekana je 21 delegacija.

Sinoć su doputovali predsednik Slovenije Borut Pahor, srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić i potpredsednik vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin i potpredsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Dji Bingsjuen.

Dolazak su potvrdili predsednik Slovenije Borut Pahor, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, sva tri člana Predsedništva BiH, predsednik RS Milorad Dodik, premijerka Željka Cvijanović i predsednik Saveta ministara BiH Denis Zvizdić.

Očekuje se i dolazak predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, Makedonije Đorđa Ivanova, a možda i premijera Zorana Zaeva.

Svečanosti će, predviđeno je, prisustvovati austrijski kancelar Kristijan Kern, te šef diplomatije Austrije Sebastijan Kurc, premijer Mađarske Viktor Orban, potpredsednik Bugarske, predstavnik Rumunije.

Iz Brisela je stigla potvrda da će će ovoj proslavi prisustvovati komesar za proširenje i susedstvo Johanes Han.

Biće tu Izaslanik Angele Merkel i Frank Valter Štajnmajera Gerhard Ssreder, a pod krovom Palate Srbije zajedno će se naći i visoki predstavnici dva vojna tabora – NATO i ODKB. Alijansu predstavlja Rouz Gotemiler, prvog zamenika generalnog sekretara, a ODKB Jurij Hačaturov, generalni sekretar organizacije.

U Beograd dolazi i blizak saradnik beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.

Prvi od gostiju iz sveta je stigao u sredu – šeik UAE Bin Zajed, a o kakvoj uticajnoj figuri u svetu se radi govori to što se on već nekoliko puta sastao sa Trampom, a sa Putinom pet-šest puta ove godine.

Očekuju se i premijer Grčke Aleksis Cipras, ministarka odbrane Italije, šefovi diploamtija mnogih zemalja. . . komesar za proširenje Johanes Han.

Naravno, biće i veliki broj ličnosti iz političkog i javnog života Srbije, a poziv je upućen i svim bivšim predsednicima Srbije – Borislavu Joviću, Milanu Milutinoviću, Vojislavu Koštunici, Borisu Tadiću…

Pozvani su i lideri opozicije od kojih su neki potvrdili da će prisustvovani.

S obzirom skupa kojem će prisustvovati desetak šefova država i vlada, neke od zvanica će biti pojedinačno obezbeđivane, a o svima će brinuti najelitnije jedinice Vojske Srbije i MUP.

Prisustvo velikog broja zvaničnika iz regiona i sveta, po oceni analitičara i medija, govori o interesovanju za Srbiju kao stabilnog partenera u regionu i Evropi i o poštovanju koje Aleksandar Vučić, kao zagovornik te politike saradnje, uživa.

A sam premijer je nedavno rekao da očekuje da “iz regiona da gotovo svi dođu”, jer su bili mir i stabilnost u regionu deo njegove politike , a potvrdu njihovog dolaska smatra kako je rekao “najvećim priznanjem dosada, ne za njega, već za našu zemlju”

Aleksandar Vučić je dužnost predsednika Srbije preuzeo svečanim činom polaganja zakletve u Domu Narodne skupštine 31. maja, na Ustavu Srbije i Miroslavljevom Jevanđelju.

Tada je poručio građanima Srbije da nema sumnju šta mu je činiti za Srbiju i njene građane:

“Moram da dam bukvalno sve od sebe”, rekao je.

Novog predsednika Srbije, koji je na toj funkciji zamenio nekadašnjeg stranačkog kolegu i suosnivača vodeće Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, izabrali su građani u prvom krugu predsedničkih izbora na kojima je osvojio više od 55 odsto glasova.

Od drugoplasiranog, bivšeg ombudsmana Saše Jankovića, dobio je gotovo 40 odsto glasova više.

 

Izvor: Mondo.rs