Loading
GSS Media

Category Archive for: Svet

Home / Category: Svet

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk ocenio je da se predsednik SAD Donald Tramp pridružio Rusiji, Kini i radikalnom islamu kao jedna od pretnji po Evropu. Pozvao je Evropljane da se drže jedni drugih kako bi izbegli dominaciju druge tri kontinentalne sile.

 

Donald Tusk

 

Tusk tvrdi da bi EU sada trebalo da učini više na ugovaranju novih sporazuma o slobodnoj trgovini. Predsednik Evropskog saveta smatra da se EU suočava sa najvećim izazovima u svojoj 60-godišnjoj istoriji. Tusk je kao ključne spoljne pretnje naveo “Kinu punu samopouzdanja”, “agresivnu politiku Rusije” prema susedima, “radikalni islam” koji potpaljuje stanje anarhije na Bliskom istoku i u Africi.

 

Tusk je među pretnje dodao “i zabrinjavajuće izjave nove američke administracije”. “Sve te pretnje čini našu budućnost izuzetno nepridvidljivom”, ocenio je u pismu Tusk. Rojters navodi da ovakve Tuskove ocene spadaju među najsnažnije upućene novom američkom predsedniku Trampu koje je preuzeo dužnost pre 11 dana.

 

“Dezintegracija Evropske unije neće voditi obnavljanju nekakvog mitskog, punog suvereniteta zemalja članica, već njihovoj pravoj i faktičkoj zavisnosti od velikih supersila – SAD, Rusije i Kine. Samo zajedno možemo da budemo u potpunosti nezavisni”, poručio je predsednik Evropskog saveta.

 

Izvor: RTS

 

Continue Reading

Da bi pojačali prisustvo NATO-a u istočnim zemljama članicama Alijanse, nemačke trupe i tenkovi zaputili su se u Litvaniju, javlja AP.

 

Nemacka vojska ka Litvaniji

 

Iz nemačke vojske je saopšteno da se 36 vozila, uključujući i oklopna borbena vozila tipa “bokser”, utovaruje na voz koji će se uputiti ka gradu Rukli u Litvaniji. Utovar nemačkih vojnih vozila za transport u Litvaniju Nemačka će predvoditi borbenu grupu od 1.000 vojnika, sa 450 svojih trupa, uključujući glavne borbene tenkove “leopard 2” i pešadijska borbena vozila tipa “marder”. Pored Litvanije, borbene trupe predvođene Kanadom, Britanijom i SAD biće stacionirane u Poljskoj, Letoniji i Estoniji, kao deo NATO misije.

 

Izvor: RTS

Continue Reading

Ako večeras do ponoći ne vrati skoro 300.000 evra koje duguje Evropskom parlamentu, Marin le Pen moraće da im plaća mesečno 7.000 evra.

 

Marin le Pen

 

Ona je do sada odbijala da vrati novac dobijen iz EU fondova za koji je Evropski parlament zaključio da ga je tokom 2011. i 2012. nezakonito davala osobama koje su radile kao pomoćnici u njenoj stranci, iako je dozvoljeno da se tako finansiraju primanja samo pomoćnika evroposlanika iz njene stranke, prenosi Rojters. Agencija navodi da je liderka francuskog ultradesničarskog Nacionalnog fronta koja se nadmeće sa još dva kandidata francuske umerene levice i desnice na izborima za naslednika Fransoa Olanda koji se održavaju ovog ovog proleća, izjavila da neće “podleći progonu” vraćanjem novca.

 

U SMS poruci upućenoj Rojtersu ona je navela da se radi o “jednostranoj odluci koju su doneli politički protivnici… bez dokaza i bez čekanja mišljenja suda” koje je ona zatražila”. Neimenovani zvaničnik EU je izjavio da će Le Penovoj, ukoliko do ponoći ne vrati traženi novac, biti od februara prepolovljena mesečna plata koju dobija kao poslanica Evropskog parlamenta na oko 3.000 evra i da će izgubiti sve ostale dodatne prihode koje je imala u Briselu.

 

“Ukupno će joj oko 7.000 evra biti uzimano od primanja koja dobija od EU svakog meseca”, naveo je ovaj zvaničnik.  On podseća da je ista mera primenjena i u slučaju pet drugih evroparlamentaraca iz redova Nacionalnog fronta, uključujući i Žan-Marija le Pena, oca predsednice stranke, koji su takodje odbili da vrate novac koji su nenamenski trošili.

 

Izvor: B92

 

Continue Reading

Dilovi Rusije i SAD, koje je najavio američki predsednik Donald Tramp, mogli bi da pogode i Balkan, piše berlinski dnevnik “Tagescajtung”, preneo je “Dojče vele”.

 

Putin Tramp

 

Činjenica je, navodi Tagescajtung, da je stanje bezbednosti u regionu, koje od ratova u Jugoslaviji garantuju NATO i EU – postalo nestabilnije.

 

“Ruska politika već godinama pokušava da proširi svoj uticaj na nacionalističko-pravoslavno stanovništvo Balkana”. Autor objašnjava da je do sada politika Zapada polagala na obećanja o pristupu EU, ali “vezivna snaga EU nestaje, izgleda da je njena budućnost postala nesigurnija”. “U političkom vakuumu koji je nastao, pre svega srpski nacionalisti pokušavaju da ustanove koliko daleko mogu da idu na pozadini nove političke konstelacije. To pokazuju događaji na granici Kosova i Srbije, u Bosni i Hercegovini kao i u Crnoj Gori”, piše list.

 

Ukratko se opisuje nedavni incident sa vozom koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu, te se pominje da su dve strane u razgovorima sa šeficom EU diplomatije Federikom Mogerini obećale da će nastaviti bilateralne pregovore, ali: “Ovaj događaj pokazuje da mir na Balkanu visi o koncu”.

 

“Krhka je i situacija u Crnoj Gori. Tamo prosrpske snage pokušavaju da spreče ulazak u NATO. Žustar otpor prosrpske opozicije zbog referenduma o pristupu NATO-u u jesen 2016. je, kako izgleda, sprovela ruska tajna služba, a finansirali su je ruski biznismeni. Kada bi Crna Gora pristupila NATO-u, Rusija ne bi mogla da postigne jedan od svojih strateških ciljeva: da koristi luke te zemlje za svoju sredozemnu flotu. Doduše, za pristup NATO-u se odlučila tesna većina, no sada zahtev za pristup moraju da potvrde zemlje NATO-a. Ali i Senat SAD. Kako će reagovati Tramp?”

 

List se bavi i situacijom u Bosni i Hercegovini, gde vidi stvaranje opasne situacije. Berlin i Brisel su, smatra se, potcenili težinu referenduma koji je predsednik Milorad Dodik sproveo – o uvođenju dana osnivanja Republike Srpske kao nacionalnog praznika. “Srpski entitet nije samo rezultat napadačkog rata, već u očima većinskog bošnjačkog stanovništva i rezultat takozvanih etničkih čišćenja koja su 1995. kulminirala genocidom u Srebrenici i koštala života gotovo 70.000 Bošnjaka, a skoro dva miliona ljudi iz regiona nagnala u zbeg. Dodikova otvorena pretnja da će 2017. održati referendum o otcepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, doživljava se kao provokacija. U Sarajevu se čak ponovo govori o ratu i šuška se o formiranju vojne strukture na bošnjačkim područjima. Između ostalog i zato što je Dodik najavio da će povući srpske jedinice iz zajedničke armije”, piše Tagescajtung.

 

Smatra se i da bi zaoštravanje konflikta mogle da iskoriste i islamističke snage da bi ojačale svoje pozicije među Bošnjacima. “Turska je poslednjih meseci više puta naglasila da je sila-zaštitnica muslimana na Balkanu, i pretila čak i angažovanjem turskih jedinica”. Dodaje se da su u pravu zapadni vojni eksperti koji traže stacioniranje oko stotine NATO vojnika u Brčkom, jer bi oni tamo “bitno ograničili Dodikov manevarski prostor i smanjili napetost, ali, izgleda da ni u Briselu ni u Berlinu nisu shvaćene razmere opasnog razvoja situacije u Bosni”.

 

Tagescajtung na kraju podseća na to da je Obamina administracija 19. januara uvela sankcije protiv Dodika, ali da zemlje EU oklevaju da pokažu Dodiku gde mu je mesto. “Dodik se sada čak nada da će Trampova administracija ukinuti te sankcije”, piše Tagescajtung.

 

Izvor: RTS

 

Continue Reading