Američka svemirska agencija (NASA) predstavila je na večerašnjoj konferenciji najnovija važna otkrića o Sunčevom sistemu.
Novo Nasino otkriće vezano je za istraživanje letelice Kasini koja već dugo kruži oko Saturna i njegovih prirodnih satelita, a ovaj put glavna tema je Encelad, šesti po veličini Saturnov mesec.
Gledano spolja, donedavno se činilo da je od svih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu Encelad najsličniji Mesecu – hladan je i negostoljubiv za život. Ipak, ispod surovih uslova na površini krije se okruženje potencijalno pogodno za nastanak životnih formi
Naime, na ledenom Enceladu nalazi se podpovršinski okean u kojem se odvijaju različite hidrotermalne aktivnosti. Ove aktivnosti uzrok su izbacivanja vodene pare i komada leda iz okeana na površinu Encelada.
Naučnici smatraju da je postojanje vode u tečnom stanju ključno za opstanak živog sveta, a najnoviji rezultati istraživanja, objavljeni na konferenciji, pokazali su da je Encelad ispod ledene površine topliji nego što se do sada pretpostavljalo.
Iako su raniji preleti sonde Kasini pokazali da je ledena površina južnog pola najverovatnije debela oko 18-22 kilometara, novi podaci upućuju na to da bi vodeno prostranstvo na južnom polu moglo da se nalazi samo 5 kilometara ispod pokrivača.
Povišena temperatura naročito je izražena u tri pojasa nalik ‘tigrovim šarama’, u kojima su najizraženije hidrotermalne aktivnosti, mada se čini da ova oblast trenutno nije aktivna.
Ono što je najbitnije jeste da je ustanovljeno da na površinu izbijaju mlazevi vodene pare koja sadrži vodonik, a poznato je da ovaj element predstavlja jedan od izvora energije mikroba na Zemlji. To znači da bi mikroorganizmi na Enceladu možda mogli da opstanu i bez fotosinteze.
Mlazevi vrele vode koji izbijaju iz pukotina na dnu okeana stupaju u reakciju sa okolnim stenama, a kao posledica nastaju velike količine vodonika. Gas se zatim otpušta kroz ledeni pokrivač u svemir, a osim vodonika, u tragovima su pronađeni i metan, amonijak i ugljen-dioksid. Tragovi metana mogli bi da ukazuju na postojanje metanogeneze – procesa nastanka metana koji uzrokuje aktivnost mikroba. U ovom slučaju, metan bi mogli da stvaraju mikroorganizmi kojima je vodonik glavni izvor energije.
“Temperature u blizini ova tri neaktivna područja znatno su više u odnosu na one oko njih. U budućim misijama pokušaćemo da otkrijemo kakav je zaista Enceladov topli okean na južnom polu i da li je život tamo zaista mogao da evoluira”, rekla je naučnica Linda Spilker iz Nasine laboratorije za mlaznu propulziju.
Mlazevi vrele vode koji izbijaju iz pukotina na dnu okeana stupaju u reakciju sa okolnim stenama, a kao posledica nastaju velike količine vodonika. Gas se zatim otpušta kroz ledeni pokrivač u svemir, a osim vodonika, u tragovima je pronađen i metan. Tragovi tog elementa mogli bi da ukazuju na postojanje metanogeneze – procesa nastanka metana koji uzrokuje aktivnost mikroba. U ovom slučaju, metan bi mogli da stvaraju mikroorganizmi kojima je vodonik glavni izvor energije.
“Temperature u blizini ova tri neaktivna područja znatno su više u odnosu na one oko njih. U budućim misijama pokušaćemo da otkrijemo kakav je zaista Enceladov topli okean na južnom polu i da li je život tamo zaista mogao da evoluira”, rekla je naučnica Linda Spilker iz Nasine laboratorije za mlaznu propulziju.
NASA je takođe saopštila da je drugo, nezavisno istraživanje pokazalo da iz Jupiterovog meseca Evrope izbijaju vodeni gejziri. Naučnici su do tog zaključka došli posmatrajući fotografije koje je zabeležio teleskop Habl.
Encelad, Saturnov satelit srednjeg prečnika oko 500 kilometara, otkrio je nemačko-britanski astronom Vilhelm Heršel 28. avgusta 1789. godine. Ime je dobio po gigantu Enceladu iz grčke mitologije.
NASA je 2006. godine objavila da su na fotografijama Encelada koje je načinila sonda Kasini otkriveni gejziri tečne vode, a kasnije je ustanovljeno da se ispod površine na južnom polu najverovatnije nalazi okean dubok oko 10 kilometara.
U septembru 2015. godine Nasini naučnici su na osnovu merenja ‘pomeranja’ Encelada tokom orbitiranja oko Saturna – zvanog libracija, utvrdili da ledeni omotač nije čvrsto povezan sa jezgrom, što je osnažilo teoriju da se na Enceladu nalazi globalni podpovršinski okean, odnosno da vodeno prostranstvo nije koncentrisano samo na područje južnog pola.
Misija Kasini zajednički je projekat Nase, Evropske (ESA) i Italijanske svemirske agencije. Istraživanje je objavljeno u magazinu “Sajens”.
Izvor: Danas.rs
