Category Archive for: Srbija

Šetnjom od Slavije do Studentskog trga, pripadnici LGBT populacije i ove godine su ukazali na svoj položaj u društvu. Učesnike Parade ponosa podržali su premijerka, ministri, gradonačelnik Beograda, ambasadori. Bilo je pojačano prisustvo policije, a incidenata nije bilo. Od 10 do 20 časova u centru grada je važio poseban režim saobraćaja.

Parada ponosa u centru Beograda

Šetnjom od Slavije do Studentskog trga, pripadnici LGBT populacije i ove godine su ukazali na svoj položaj u društvu. Učesnike Parade ponosa podržali su premijerka, ministri, gradonačelnik Beograda, ambasadori. Pojačano je prisustvo policije, a incidenata nije bilo. Od 10 do 20 časova u centru grada važi poseban režim saobraćaja.

Prošetali su ulicama kralja Milana, Terazijama, Kolarčevom preko Trga Republike i Vasinom do Studentskog trga. Na Studenstkom trgu je održan veliki koncert, a učesnike Parade dočekala je pevačica Ida Prester. Ceo program je trajao do 20 časova. Slogan ovogodišnje parade ponosa je bio “Reci DA”. Manifestacija je zvanično otvorena porukom Jovane Orusine iz Organizacionog odbora da se borba za LGBT prava nastavlja.

“Nastavljamo Prajd, slavimo ljubav i svakodnevnu borbu. Mnoge među nama institucije ne registruju. Tu smo bili i ranijih godina, bićemo i dalje, sve dok nasilje i ignorisanje ne nestane”, rekla je Orusina.

Učesnici i organizatori Parade su podsetili na svoje zahteve koje godinama ponavljaju. Među njima su usvajanje zakona o rodnom identitetu i zakona o istopolnim zajednicama.

“Očekujemo zakon o registrovanim partnerstvima, zakon o rodnom identitetu i očekujemo da se primenjuje u praksi član 54a krivičnog zakona koji se odnosi na zločin iz mržnje. U proteklih šest godina, iako je bilo puno incidenata, mi nemamo nijednu presudu za zločin iz mržnje”, naveo je Goran Miletić iz Organizacionog odbora.

Organizatori ove godine nisu slali pozivnice političarima, osim poziva putem društvenih mreža. U povorci, ukrašenoj duginim zastavama i balonima, na početku šetnje bila je premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je ispratila učesnike Prajda, a šetali su i ministri Branko Ružić i Zoran Đorđević, i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. Istakli su da su Srbija i Beograd danas su poslali poruku da se ovde poštuju ljudska prava i tolerancija. Među okupljenima, uoči početka šetnje, bili su i ambasador SAD Kajl Skot, Francuske Frederik Mondoloni, Norveške Arne Sane Bjornstad, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković.

“Postali smo zrelije i tolerantnije društvo”

Poverenica Brankica Janković je napomenula da se ove godine prvi put, kada je reč o održavanju Parade ponosa, ne govori dominantno o bezbednosti. Ocenila je da to znači da nadležne službe rade svoj posao u skladu sa svim standardima, ali i da je Srbija postala zrelije i tolerantnije društvo. Jankovićeva je istakla da je Srbija postala društvo koje prihvata razlike i razume da je ovde reč o vladavini prava i pravu jednog broja građana na slobodu okupljenja i mišljenja. Najveći broj pritužbi za diskriminaciju po osnovu seksualne orijetacije koje stižu instituciji Poverenika, rekla je Jankovićeva, jesu upravo one koje se odnose na diskriminaciju u javnoj sferi. Zato je važno, kako je poručila, da se menja negativan odnos građana prema LGBT zajednici i da se ruše predrasude i stereotipi.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić oglasio se saopštenjem u kojem je naveo da se, uprkos činjenici da mirno održavanje Parade ponosa u Srbiji postaje tradicija, LGBT osobe i dalje suočavaju sa nizom problema. Ministar Ružić je na skupu novinarima rekao da je promovisanje tolerancije obaveza svih, vlade i građana, jer je “jednakost zagarantovana Ustavom i zakonima”.Kako kaže, s vremena ne vreme postoje problemi, ali ih država prepoznaje i svake godine pravi korak napred kako Srbija ne bi bila percipirana kao homofobična zemlja.

Ministri: U Srbiji se poštuju ljudska prava

Ružić je dodao da je izmenjen Zakon o matičnim knjigama i da je napravljen iskorak, jer je, kaže, omogućeno da se promena pola nađe u matičnim knjigama. Ministar Đorđević istakao je da će nadležni nastaviti da rade na unapređenju ostvarivanja ljudskih prava svih građana i da se prava svih sve više poštuju iz godine u godinu.

“Ovo pokazuje da se Srbija promenila, da je drugačija zemlja i to je poruka koju danas šaljemo u svet, da je Srbija zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava”, rekao je Đorđević.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da u gradu nema nikakvih problema i da je time zadovoljan. Poručio je da je Beograd otvoren i tolerantan grad koji poštuje pravo na slobodu i različitosti.

“Ovo je praznik demokratije, slavimo univerzalne vrednosti. Ovo je važan dan da pošaljemo poruku da je Beograd grad otvorenog srca koji poštuje sve različitosti, jer smo svi jednaki”, rekao je Radojičić i dodao da će šetati sa učesnicima Parade ponosa.

Reč gostiju iz inostranstva

Selma Kesić došla je iz Tuzle na svoj prvi Prajd. “Presrećna sam, ovo je odlično i nadam se da ćemo iduće godine ovako u Sarajevu”, rekla je Selma Tanjugu.

Ana Manojlović, devojka iz Slovenije kaže da parada polako doprinosi afirmaciji LBGT zajednice.

“Ako se setimo 2001. godine, kako je to bilo, vidi se napredak i pripadnici LGBT zajedenice i njihova prava postaju popularnija. Postepeno ćemo doći do cilja”, kaže mlada Slovenka.

Sa njom je saglasna i Ana Jakšić koja kaže da je važno da LGBT dobije legimititet i “javnu predstavu”.

Važno je, kaže, i simbolički, jer ako su oni izašli iz zatvorenog u javni prostor, to je već pobeda, a onda slede i promene zakona.

“Ovo je super… bilo je i prethodne dve – tri godine bez problema i nadam se da će biti sve bolje iz godine u godinu”, rekla je Ana.

Na ulicama glavnog grada je pojačano prisustvo policije, ali većih incidenata nije bilo. Pojedini građani su negodovali zato što je saobraćaj blokiran satima pre početka Parade.

Pripadnici policije zaustavili su dvadesetak učesnika protestne “šetnje za pravoslavne i porodične vrednosti” u blizini raskrsnice Bulevara i Ulice kneza Miloša i zabranili im dalji prolaz, javlja Tanjug.

Izvor: RTS.rs

Socijalno-ekonomski savet je juče odigrao tradicionalni godišnji fiskalni ples tokom kojeg je odlučeno koliko će biti povećana minimalna cena rada u 2019. godini. Nova minimalna cena rada iznosiće 155 dinara po satu, što predstavlja uvećanje od 12 dinara u odnosu na ovogodišnju. A prevedeno na potrošački jezik – uvećanje u vrednosti jedne krem-bananice, neke jeftinije.

„Ovim uvećanjem od 8.6 odsto idemo na 27.022 dinara i prevazilazimo psihološku granicu od 27.000 dinara za minimalnu zaradu. Mislim da je to izuzetan rezultat“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

Šta je minimalna cena rada?

Pravo na minimalnu zaradu propisuje se Zakonom o radu. Ukoliko zaposleni radi puno radno vreme i ostvaruje standardni radni učinak, poslodavac je dužan da mu isplati najmanje minimalnu zaradu.  Minimalna cena rada za narednu godinu se objavljuje najkasnije do 15. septembra tekuće godine. Po Zakonu o radu, minimalna zarada može da se isplaćuje samo šest meseci, nakon čega je poslodavac dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate „minimalca“.

Ko može da radi za minimalac? Prema pisanju sajta Radnik.rs, minimalna cena rada primenjuje se samo na radno angažovanje po osnovu ugovora o radu. Ukoliko zaposleni radi po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, minimalna plata za njega „ne važi“. „Ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu su oblici radnog angažovanja van radnog odnosa“, navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a prenosi Radnik.rs. Sa druge strane, kada Republički zavod za statistiku utvrđuje broj zaposlenih u Srbiji, uzimaju se u obzir i zaposleni koji rade po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Razlika između teorije i prakse

„To kod nas ne postoji kao takvo“, prve su reči Maria Reljanovića, profesora radnog prava na univerzitetu Union

„U drugim zemljama minimalnom cenom rada se određuje iznos koji poslodavac mora da isplati zaposlenom za obavljanje najjednostavnijijh manuelnih poslova „, kaže Reljanović za BBC.

Ali za razliku od drugih država, objašnjava Reljanović, u Srbiji se minimalna cena rada uvodi odlukom poslodavca i to u slučaju da isti poslodavac nema dovoljno finansijskih sredstava da isplati ugovorenu zaradu.

„Minimalna zarada služi da poslodavac isplati makar nešto u mesecima kad ne može da isplati celu zaradu zaposlenima“, kaže Reljanović.

Dodaje se minimalna cena rada u Srbiji često pogrešno tumači.

„Svi mislimo ‘aha, to je minimum koji poslodavac mora da mi isplati’ – to nije tačno. To je minimalno šta poslodavac mora da isplati kada je u finansijskim problemima, ali kada posluje normalno, mora da isplati više“, pojašnjava Reljanović.

Koliko ljudi u Srbiji radi za minimalac?

Kako navodi televizija N1, za minimalac u Srbiji radi oko 350.000 ljudi. Ali profesor Reljanović ističe da bi ta brojka mogla biti veća ako se uzmu u obzir zaposleni koji primaju neznatno veću sumu. Prema njegovim rečima, u praksi se često dešava da poslodavci jednostavno dodaju jedan dinar na minimalnu cenu rada.

„I sad to više nije minimalna, nego ugovorena zarada. Tako se ne krši zakon i ‘sve je okej’.“

Povećanje „sramno i ponižavajuće“

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ smatraju da je povećanje minimalne cena rada od 8.6 odsto sramno i ponižavajuće, prenosi N1. Oni ističu da odgovornost za tu odluku snose Samostalni sindikat i UGS Nezavisnost.

„Bez obzira što se navodno nisu saglasili sa njom, jer učešćem u radu Socijalno-ekonomskog saveta daju pun legitimitet ovakvim ponižavajućim odlukama“, navodi Sloga.

Ipak, dodaju da najveću odgovornost snosi Vlada Srbije.

Koliko je rezultat „izuzetan“?

Nova cena predstavlja povišicu od 8.6 odsto, ali sa druge strane, Savez sindikata Srbije ostaje pri odluci da se ne prihvata povećanje manje od 10 odsto. Ministar finansija Siniša Mali je povećanje nazvao „izuzetnim rezultatom“. Reljanović ističe da je „uvredljivo je da se cenkaju sa toliko sitnim procentima, tim pre što su sindikati izašli sa nekim vrlo jasnim ciljem, a to je da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom“. Iako se minimalna cena rada u poslednjih deset godina uvećala za preko 50 odsto, Reljanović ističe da se kupovna moć uz minimalnu cenu rada gotovo nije promenila.

„Ako gledate koliko možete da kupite za tu minimalnu zaradu, mislim da ćete doći do gotovo identičnih podataka kao i pre deset godina – niste mogli mnogo da kupite tada, nećete moći ni sada.“
Dodaje da zaposlenima koji primaju minimalnu zaradu svako povećanje znači, ali da oni i uz povećanje cene „žive ispod svake granice siromaštva“.

„Ovo je potpuno surov odnos prema ljudima koji primaju minimalnu zaradu. Povećanje je precenjeno i oslikava cirkus koji se ponavlja iz godine u godinu“, kaže Reljanović.

„Niko nije zadovoljan ishodom pregovaranja“

Kako objašnjava profesor Reljanović, primarnu nadležnost u određivanju minimalne cene rada ima Socijalno-ekonomski savet koji odluke donosi jednoglasno. Ukoliko se Socijalno-ekonomski savet ne dogovori, sekundarnu nadležnost ima Vlada Republike Srbije.

„Godinama se dešava jedno isto – ili sindikati blokiraju poslodavce ili obrnuto, država se po pravilu drži neutralno, ili se u poslednje vreme stavlja na stranu poslodavaca. Socijalno-ekonosmki savet ne odluči ništa vlada prihvati nešto što traže poslodavci pre nego sindikati.“

„Jedna porodica u Srbiji ne može da preživi ni sa dve minimalne zarade, a kamoli sa jednom“, kaže Reljanović.

Ističe da se previše pažnje pridaje minimalnoj ceni rada „umesto da se uspostave mehanizmi koji će socijalnu funkciju prebaciti na državu, a ne ostaviti poslodavcima“.

Izvor: DANAS.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je pred više hiljada okupljenih Srba u Kosovskoj Mitrovici. Ovo su poruke iz govora koji je najavljivan kao istorijski…

Predsednik Srbije pred više hiljada građana u severnoj Mitrovici poručio je okupljenim građanima da želi Srbiju koja više neće gubiti ljudske živote u ratovima, već uspešnu Srbiju u kojoj će se umesto pušaka i oružja koristiti udžbenici i lap-topovi.  On je ukazao na istorijske zablude kroz koje je prolazio srpski narod i greške koje su pravljene u prošlosti.

“Moja je namera da pobedimo, da više nikada ne gubimo i da Srbija pobedi bez krvi, mrtvih, užasa i grobova”, odjekivala je jedna od ključnih poruka Vučića Mitrovicom. Da sam spominjao puške, znam da bih dobio više aplauza, ali birali ste me za život a ne za smrt….još jedna je od važnih rečenica! O rešenju za Kosovo kaže – “Nemamo nikakav nacrt rešenja, nismo ni blizu njega i nisam povodom toga nikakav optimista. Ali moramo da nastavimo da razgovaramo…”

Nije tačno ni da se Srbija sprema da prizna nezavisnost Kosova, poručio je Vučić i dodao da se nada se da će za 10 do 20 godina biti pronađeno kompromisno rešenje.

Evo i drugih detalja iz obraćanja srpskog predsednika:

“Naš posao je da nastavimo da se borimo, da promenimo sliku o sebi i ugao na koji se gledaju na stvari na Balkanu. Hvala vam što ste u ovolikom broju došli da čujete svog predsednika, hvala vam što ne odustajete i gledate u budućnost, našu srpsku, i Srbije, ali i neohodnost našeg zajedničkog života sa Albancima, poručio je predsednik okupljenima.
Danas imam veću odgovornost neko ranije, dobio sam najveće poverenje našeg naroda na Kosovu, to me oobavezuje da se borim za sve vas. Prethodna dva dana slušao sam naše ljude, njihove muke. Obaveza je moja da ćemo i u dobru i zlu biti uz vas, srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Došao sam i da vam kažem istinu o našoj teškoj poziciji – oči u oči , licem u lice…
Počeću od najtežeg dela – iluzije da smo nadmoćni, a drugi slabiji gluplji i nesposobniji od nas.
Pre skoro 30 godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno veliki da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi o tome ko ga i kako tumači, sećate li se kako? Pevali su. I to horski, sve te stotine hiljada, pevali su verom i uverenjem, pevali su zaneseni i poneseni, onu poznatu ‘Ko to kaže, ko to kaže, Srbija je mala’… Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije, jesmo.
Srbija ulaže u život, deca nam rastu –  ne sahranjujemo ih posle bombardovanja, oslanjamo se na rad i knjige, a ne na puške. Svakoga dana smo sve uvaženiji u svetu. Hvala prijateljima iz Rusije koji su bili uz Srbiju i kada niko nije. Zbog naše odgovornije politike možemo jasno da biramo put u Evropu, ali i jasno da kažemo da ne želimo u NATO jer želimo neutralnost, ali i čuvamo uspomenu na stradale 1999.

Istina nije slatka i zgodna za uši. Od mnogih sam proglašen za izdajnika.
Ti ljudi neće da stanu u vlast, neće da vam pogledaju oči.
I taj Tači ne voli mene, ali ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja mogao sa omčom oko vrata da pregovara sa neprijateljima, mogu i ja bez omče da pregovaram sa svima…
Po bilo koju cenu i opšte mržnje ka meni, i da me sutra streljaju, zato što znam razliku između salonskog i pravog patriotizma. Za mene postoje dve stvari koje neću – Neću da radim protiv svoje zemlje niti ću da lažem svoj narod. Moj posao je realnost, a ne u nekoj nebeskoj Srbiji. Nemam ja gore više koga da šaljem na nebo, sa neba se ljudi ne vraćaju….
A nema nas, prijatelji to je realnost, ne rađamo se dovoljno, napuštamo sela kao što su davno počeli Srbi da napuštaju Kosovo. Tri puta više pre nepunih 30 godina bilo je Srba na Kosovu. Neću da vas huškam i obećavam oružje i municiju, ali neću dozvoliti ni da oružje huškaju protiv vas. Hoćemo vas žive, srpsku decu, puteve, fabrike, udžbenike, sve ono zbog čega možete da ostanete – ne na nebu, već ovde na KIM…

Ako možemo za mir da načinimo kompromise i mi i Albanci – uvek ću to da uradim.
Nemojte da plašite ljude, posebno vi u Beogradu koji kukate zbog gubitka Kosova, a decu ste poslali u inostranstvo.
Odmah da vam kažem za one koji danima ponavljaju laž kako se neko spremio i mora do Nove godine da prizna nezavisnost Kosova – moram da kažem to je notorna laž, jedino što želimo je da dođemo do kompromisnog rešenja.
Ostali smo bez značajnih teritorija, kad izgubite rat za to se plaća cena, visoka, najviša.
A mi Srbi pravimo se da se ništa nije dogodilo.
Jesmo li mi isporučili našeg predsednika Slobodana Miloševića, vojne i političke generale – Ojdanića i Vladimira Lazarevića, i Sretena Lukića? Svi koji su to činili bi da nam drže patrioteske lekcije.
Hoćemo li dogovor sa Albancima ili produžetak agonije, za godinu, pet ili dest. Imamo li ikavu šansu ovde na Kosovu bez dogovora?
Kao predsednik Srbije upravo zato nisam hteo da zabijam glavu u pesak. Nacrt rešenja u Briselu – da li postoji, pošto o tome bruji ceo svet, najotvorenije ovde vam kažem  – nemamo nikakav nacrt rešenja, nismo ni blizu njega i nisam povodom toga nikakav optimista. Ali moramo da nastavimo da razgovaramo.

Pomislimo li mi Srbi – imamo li ikakve krivice? Albanci danas se ponašaju kao Srbi nekada, srpski jezik ih sve manje zanima.
Šta je moja ideja za sutra i budućnost Srbije – da sačuvamo naš narod, naše institucije, mir i uspostavimo mostove poverenja prema Albancima, sve drugo nas šalje u ambis i katastrofu.
Neko će u budućnosti morati da postigne kompromis sa Albancima, priče da ćemo da im vratimo milo za drago – priče su za malu decu!
Rešenje nije na vidiku ali se nadam da ga makar u 10-20 godina bude.
Došao sam sa investicionim planom za 10 srpskih opština, kako da obnovimo ekonomiju, ulagaćemo stotine miliona evra u naše bolnice, Trepču….Moramo da obiđemo svako selo i omogućimo ljudima posao i to niko ne može da nam zabrani.
Srpska privreda najbrže rastuća u regionu, javni dug pada, spremni smo da vam pomognemo više nego ikada…
Hoćemo da vam pomognemo da ostanete na svojim ognjištima uz pomoć i podršku Srbije.
U narednim danima dobićete sav novac za investicije.

Akademik Vladeta Jerotić imao je zatvoren krug ljudi koji ga je redovno posećivao, bio je izuzetan komšija i cela zgrada ponosi se što je takav velikan živeo pored njih.

Komšinica dr Milena Dreč određeni period radila je sa uglednim akademikom u KBC “Dragiša Mišović”, a sticajem okolnosti živeli su u istoj zgradi. Ona je otkrila da je Vladeta Jerotić imao određeni krug prijatelja i saradnika koji ga je redovno posećivao, međutim nije sretala članove porodice.

– Radili smo zajedno neko vreme u bolnici “Dragiša Mišović”. Kao komšija je bio divan i izuzetan, veoma srdačan, pitome i blage naravi. Imao je zatvoren krug ljudi i saradnika koji ga je redovno posećivao. Vladeta nije imao dece i o njemu je najviše brinula kućepaziteljka, koja je dugo bila zaposlena kod njega. Bilo mi je veoma drago što smo komšije, slušala sam stalno njegova predavanja – istakla je Milena za “Blic”.

Komšinici Ani je veoma žao što je uvaženi profesor preminuo, jer smatra da su njegova predavanja zaista značila mladim ljudima i imala uticaj na njihov život.

– Bio mi je komšija, poznavali smo se i bilo ga je milina slušati. Mislim da je Srbija izgubila velikana i da će javnost tek kasnije biti svesna koliko je Vladeta dobra učinio, što je i u poznim godinama svog života išao i držao predavanja. Mislim da je najviše značio mladim ljudima koji su u tom dobu veoma nesnađeni i da im je profesor davao putokaz, kojim vrednostima u životu se treba prikloniti. Profesora je bistrina uma održala do poslednjeg dana i on je o svemu brinuo sam, a to retko ko zna. Vodio je evidenciju o terminima predavanja, gde će se održati, kada će krenuti, generalno o svemu – dodaje Ana.

Mnogi su uživali slušajući profesorova predavanja u punim dvoranama, a jedna od njih je i komšinica Mirjana.

– Išla sam redovno na njegova predavanja, bez obzira na to što smo bili komšije i što sam ponekad mogla neku mudrost od njega čuti u prolazu. Na njegovim predavanjima sale su uvek bile pune, ljudi su sedeli na podu, stajali na ulazu kako bi čuli doktora. Uvek bih nakon predavanja razmišljala o čemu je pričao i pokušavala da primenim to na svoj život. Upravo ta predavanja su ono što će mi najviše nedostajati sa njegovim likom i delom. Znate kako kažu “Rodio se i zna se zašto” – poručila je Mirjana.

Izvor: BLIC.rs

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je da će sve firme koje zapošljavaju radnike na crno ubuduće biti istaknute na sajtu Ministarstva za rad. To će, kaže ministar, biti svojevrstan “stub srama”.

Gradilište u Beogradu na kojem je prošle nedelje poginuo radnik

Sastanak je održan povodom nedavne smrti radnika na gradilištu u Beogradu, koji nije bio prijavljen i koji je na crno radio devet godina. Đorđević je ukazao da su, i nakon najave vanredne inspekcije svih gradilišta u Beogradu, inspektori zatekli pet radnika na crno, a dodatnom inspekcijom u još četiri opštine 55 neprijavljenih radnika.

“Kažnjavanje onih koji zapošljavaju radnike na crno nije samo u interesu pojedinca, Ministarstva, Vlade Srbije, već u interesu radnika i svih građana Srbije. Inspektori imaju punu podršku Ministarstva za svoj rad”, rekao je Đorđević.

Ministar je najavio da će biti razmotrene izmene Zakona o radu, koji će biti rigorozniji prema onima koji krše zakon. Do tada će Ministarstvo na svom sajtu objavljivati sve što inspektori za rad otkriju na terenu – gde su vršene kontrole, ko zapošljava radnike na crno, koliko radnika.

“Neću dozvoliti da ljudi devet godina rade na crno i da njihov rad bude nebezbedan. Javnost će biti o tome informisana, a imena onih koji krše zakon biće objavljena na sajtu, koji je, po meni, stub srama”, istakao je Đorđević.

Kaže da je zadovoljan dosadašnjim radom inspektora i da je u odnosu na prošlu godinu izvršeno 36 odsto kontrola više i da je 25 odsto manje onih koji rade na crno

Na gradilištima najviše radnika na crno

Direktor Inspektorata rada Stevan Đurović kaže da je, od 29 poginulih radnika ove godine, trideset odsto njih bilo neprijavljeno. Takođe, izneo je podatak da najviše radnika na crno radi upravo na izvođenju građevinskih radova, te da je inspekcija u junu otkrila 434 radnika na crno, a u julu 368. Naveo je i da je Ministarstvo u martu pokrenulo projekat “Ne radu na crno”, tokom kojeg je do sada otkriveno 3.200 neprijavljenih radnika i 153 neregistrovane firme. U odnosu na prošlu godinu, broj “fantomskih firmi” se, kaže, smanjio, a prošle godine bilo ih je oko 770.

Govoreći o slučaju radnika koji je nedavno nastradao na gradilištu između Sarajevske i Kneza Miloša u Beogradu, Đurović je istakao da postoji mogućnost za podnošenje krivičnih prijava protiv poslodavca, odnosno podizvođača radova, izvođača radova, koordinarotra na gradilištu, kao i lica koje je bilo zaduženo za bezbednost na radu.

“Ako se dokaže da je neko od njih napravio propust, biće kažnjen, a kazna je 12 godina zatvora, dok je novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara”, navodi Đurović.

Inspektorat za rad, ističe, podnosi prekršajne prijave, ali sudovi odatle preduzimaju slučaj i donose odluku kako će biti zaključen. Ipak, direktor Inspektorata rada smatra da bi trebalo rigoroznije kažnjavati one koji krše Zakon o radu.  Za prvih šest meseci ove godine, od firmi koje krše Zakon o radu naplaćeno je nešto više od 116 miliona dinara. Analiza Inspektorata utvrdila je da je, prema broju podnetih prekršajnih prijava, moglo biti naplaćeno oko 1,9 milijardi dinara.

Izvor: NOVOSTI.rs

SISTEM u kojem novac na račun primaoca “leže” u istom trenutku kada kupac obavi plaćanje, u Srbiji treba da zaživi 22. oktobra. Novac menja vlasnika u trenutku davanja naloga za plaćanje, pa će računi moći da se plaćaju i noću, i vikendom, i praznikom, a dug će biti namiren istog trenutka, bez negativnih posledica po kupca u vidu isključivanja telefona zbog kašnjenja sa računom, na primer. Tog dana počinje sa radom sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije, ali će banke u Srbiji imati vremena da se novom sistemu prilagode do 1. aprila iduće godine.

Novi način plaćanja podrazumeva i nova, savremena tehnološka rešenja. Kupci će, preko posebnih aplikacija na svojim mobilnim telefonima moći da plaćaju usluge i robu.

– NBS je predvidela da se instant plaćanje na prodajnom mestu obavlja upotrebom IPS QP koda, koji će biti standardizovan za sve banke, kako bi se omogućila interoperabilnost. To znači da će klijent banke A moći da plaća kod trgovca koji koristi usluge banke B – objašnjavaju u NBS. – Pružaoci platnih usluga ponudiće svojim klijentima, kako platiocima, tako i trgovcima, aplikacije koje će takvo plaćanje omogućiti.

Danas je na prodajnim mestima trgovaca izbor savremenih načina bezgotovinskog plaćanja sveden samo na platne kartice.

– Uvođenjem instant plaćanja trgovac će imati veću mogućnost izbora, to jest da odluči da prihvata i instant plaćanja, a naročito uzimajući u obzir troškove i naknade koje mu određeni načini plaćanja nameću. Instant plaćanja troškovno su povoljnija od kartičnih – ukazuju u centralnoj banci. – Pored toga, infrastruktura za instant plaćanja je nezavisna od postojeće za plaćanja platnim karticama.

To znači otvaranje jednog potpuno novog prostora za razvoj tržišta u smislu da trgovci, a naročito “mali” koji iz različitih razloga do sada nisu prihvatali platne kartice, mogu da primenjuju instant plaćanja bez upotrebe POS uređaja.

– Za instant plaćanje i na strani prihvatanja plaćanja kod trgovaca se mogu koristiti ne samo “pametni” telefoni, već i tablet uređaji i slično, na kojima će se nalaziti aplikacija trgovčeve banke radi omogućavanja plaćanja upotrebom IPS QP koda sa telefona kupca robe – objašnjavaju u NBS.

Instant plaćanja predstavljaju trenutno najsavremeniji i za korisnike najprivlačniji vid plaćanja, naglašavaju u NBS. Često se kaže da instant plaćanja omogućavaju da se zadrže sve prednosti gotovine: stalna dostupnost novca, transakcije se izvršavaju u roku od samo nekoliko sekundi, a izbegnu se nedostaci plaćanja gotovinom, odnosno mogućnost zloupotrebe, visoki troškovi upravljanja gotovinom, siva ekonomija…

Izvor: NOVOSTI.rs

BANKE u Srbiji od petka su obavezne da svim novim korisnicima tekućih računa besplatno izdaju “dina” karticu. Na ovo ih obavezuje Zakon o međubankarskim naknadama, kojim banke svakom korisniku koji zahteva izdavanje platne kartice uz tekući račun, izdaju platnu karticu kod koje se transakcije obrađuju u platnom sistemu u Srbiji. Za sada jedino “dina” kartica ispunjava taj uslov.

– Pored toga, sve kartice koje ne ispunjavaju uslov domaće obrade transakcija, na svom isteku roka važnosti biće zamenjene karticama sa domaćom obradom transakcija – ističu u Narodnoj banci Srbije. – Na ovaj način, ostvaruje se još jedan važan cilj Zakona: upravljanje sistemskim rizikom u našem domaćem platnom sistemu, a u vezi sa kartičnim transakcijama.

Kako objašnjavaju u NBS, smisao ove odredbe jeste da se korisnicima omogući da uvek imaju najmanje jednu platnu karticu nad čijom obradom transakcija postoji efektivan nadzor domaće zakonom odgovorne institucije, odnosno NBS, i time im se garantuje pristup sredstvima na njihovom tekućem računu u slučaju nedostupnosti ili problema u radu sistema nad kojima institucije Srbije nemaju nadzor, niti bilo kakvo pravo uvida u njihovo poslovanje.

– Ovaj član zakona ne propisuje obavezno izdavanje i korišćenje bilo kog određenog brenda platnih kartica – ukazuju u NBS. – Svaki kartični sistem plaćanja koji omogući da se obrada transakcija obavlja u platnom sistemu u Republici Srbiji, ispunjava uslov da se kartica njegovog brenda izdaje uz tekući račun u skladu sa članom 9. stav 1. Zakona.

Izvor: NOVOSTI.rs