Category Archive for: Srbija

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je na sednici Saveta bezbednosti UN primetio da su prema Srbiji imali “veoma mekšu retoriku” predstavnici nekih država koje su priznale nezavisnost Kosova, ali da Amerikanci i Britanci i dalje “čvrsto drže stav”.

Države koje podržavaju Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN, to su potpuno otvoreno govorile, a oni koji podržavaju nezavisnost Prištine, u zavijenoj formi su govorili o tome, rekao je Nikolić za RTS.

– Bilo je jasno, države koje nas podržavaju potpuno su to otvoreno govorile, ruski ambasador govorio je skoro 20 minuta – napomenuo je Nikolić i dodao da je na sednici “bilo veoma teško”, ali i da svaka ta sednica Saveta bezbednosti pokaže kako se ponašaju druge države.

On je primetio da “veoma mekšu” retoriku prema Srbiji imaju predstavnici nekih država koje su priznale nezavisnost KiM.

– Svesni da smo mnogo toga učinili, ali i da države kao što su SAD, Velika Britanija i dalje čvrsto drže stav – rekao je Nikolić.

On je dodao da oni koji podržavaju nezavisnost Prištine, “naravno da ne mogu da podrže nastup predstavnice Prištine Vljore Čitaku, koja je rekla da je za njih Haradinaj pošten i častan čovek” i svojim govorom se vratila u prošlost.

– Međutim, mi imamo sada u svojim rukama dosta aduta, dokaza, imamo dobru poziciju i to treba da iskoristimo – ocenio je predsednik Srbije.

Nikolić kaže da je na sednici Saveta bezbednosti UN insistirao na nekoliko najvažnijih tema i da jedna od njih jeste i formiranje ZSO, odnosno način na koji bi Srbija mogla da utiče na Prištinu da ispuni svoje obaveze koje je potpisala i prihvatila.

– Srbija u dobroj veri sklapa dogovore i ispunjava ih i tu sam se više obraćao sponzorima njihove takozvane nezavisnosti da shvate da jednom moraju da počnu Albanci iz Prištine da ispunjavaju svoje obaveze – rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, Srbija ne sme da dozvoli previše dogovora između administracije u Prištini sa administracijom u lokalnoj samoupravi, i da, ukoliko treba spustiti nivo odlučivanja i saglasnosti na građane koji žive na KiM, onda to treba na Zajednicu srpskih opština, a nikako na pojedine lokalne samouprave.

On je dodao da bi u suprotnom, kako mu se čini, tu mogli da imaju uticaja Albanci, “pa da postane ovaj format nezanimljiv, da kažu zašto bismo razgovarali u Njujorku, Briselu o sudbini odnosa Beograda i Prištine, ako Priština može sve da reši na terenu sa lokalnim samoupravama”.

– Tu zamku treba izbeći i mi treba da nastavimo da radimo kao što smo radili do sada, to ima sve veći uticaj na mnoge države u svetu – istakao je Nikolić.

Predsednik Srbije je dodao i da je imao sastanak sa predsedavajućim Savetu bezbednosti UN, ukrajinskim ambasadorom Volodimirom Jelčenkom, koji se založio za promenu funkcija Unmika i da se prorede sednice SB UN, ali je naglasio da Srbija ne sme da posustane.

– Ukrajinski ambasador je predsedavajući Saveta bezbednosti. Ja sam jutros imao sastanak sa njim, govorili smo o sličnostima situacija u kojima se nalazimo, ali je ponovo iskočio iz toga i govorio bezmalo kao da je predstavnik jedne od ovih velikih država – dodao je Nikolić.

Izvor: Blic.rs

Glavna gradska štrafta dugačka je nepunih 800 metara, prelazi se laganim hodom za manje od 15 minuta, a za to je potrebno svega – 1.065 koraka.

Knez Mihailova ulica ove godine slavi i dva velika jubileja – tačno vek i po otkako ju je Emilijan Josimović, prvi srpski urbanista, ucrtao u gradski plan, ali i tri decenije otkako je u potpunosti pretvorena u pešačku zonu.

Ulica kneza Mihaila, najpoznatija pešačka zona prestonice, predstavljala je centar naselja čak i u rimsko doba. Danas, vekovima kasnije, još uvek je srce grada, a sudeći po raznovrsnim prizorima i ponudama koje nudi moglo bi se reći i da je “Beograd u malom”.

U njoj su se nekada nalazili hoteli “Srpska kruna” i “Rusija”, restorani “Grčka kraljica” i “Ruski car”, a sada butici svetski poznatih brendova, suvenirnice, knjižare, apoteke, menjačnice, zlatarske radnje, banke, servisi i prodavnice mobilnih telefona.

Dame koje uživaju u šopingu sa nestrpljenjem iščekuju završetak velikog tržnog centra “Rajićeva” koji niče nadomak Ulice kralja Petra, jedne od 11 koje seku Knez Mihailovu. Svakako najpoznatija od poprečnih ulica je Obilićev venac, poznata i po nizu kafea koji se njome pružaju. Pre nekoliko godina ugao ove dve ulice poneo je ime Ćošak Radivoja Koraća, u čast legendarnog košarkaša.

Nekoliko koraka dalje, na Trgu republike, nalazi se spomenik kneza Mihaila Obrenovića po kojem je ulica dobila ime, odakle on, isklesan na konju, uzdignute glave i ruke uperene ispred sebe već 135 godina posmatra prolaznike i sve one koji se tradiocionalno okupljaju baš na tom mestu.

Upravo u tih par desetina metara koje Knez Mihailovu dele od glavnog gradskog trga nalaze se dve fontane, jedna kvadratastog oblika i nešto savremenijeg izgleda, a druga monumentalnije sferne građe. Slučajno ili ne, ali u njihovoj blizini stoje i dva časovnika, jedan moderni digitalni, drugi opet klasičniji, sa kazaljkama (još jedan takvog tipa nalazi se i na kraju ulice).

Tu je i zgrada Doma štampe, u čijem prizemlju je Kulturni centar Beograda koji obuhvata galerijske prostore i čuveni Beogradski izlog. Ako nastavite dalje ulicom prvo što vidite biće spomenik Emilijanu Josimoviću, a krećući se dalje stiže se do diplomatskog predstavništva Crne Gore, sedišta jedne od domaćih političkih stranaka, pa Srpske akademije nauka i umetnosti, velike galerije Progres, a na samom kraju i do Biblioteke grada Beograda.

Sredinom ulice protežu se romantične ulične svetiljke, putokazi i drvored sa klupama i baštenskim stolovima restorana i kafića načičkanim oko stabala, omiljenom mestu za predah Beograđana, ali i mnogobrojnih turista koji prilikom posete srpskoj prestonici nikako ne smeju zaobići i njeno veličanstvo – Knez Mihailovu ulicu.

PIRAMIDA IZ 1995.

Posebnu pažnju u centralnom privlači bronzana piramida, postavljena 1995. godine, koja označava geografski položaj Beograda sa stranama sveta i podacima o geografskoj dužini, širini, nadmorskoj visini i sili zemljine teže.

NA SVAKOM ĆOŠKU – FAKULTET

U neposrednoj okolini, u ulici paralelnoj sa Knez Mihailovom, nalaze se sedišta filološkog, biološkog i filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, kao i zgrada Rektorata, dok su u samoj ulici smeštene prostorije dva privatna fakultet.

Izvor: Blic.rs

Italijanska glumica Monika Beluči otvorila je večeras 45. filmski festival FEST, koji je počeo prikazivanjem najnovijeg ostvarenja reditelja Emira Kusturice “Na mlečnom putu”.

Dragi Belgrade, festival je otvoren. Čast mi je i zadovoljstvo što sam ovde. Bila sam u ovoj zemlji četiri godine. Radila sam sa veliki rediteljem Emirom Kusturicom. Za mene je to bilo neverovatno iskustvo. Doživela sam samo lepotu, toplu atmosferu, ljubav i naklonost. Hvala, Srbijo!“, ovim rečima je italijanska glumica otvorila 45. Fest.
Ceremonija je otpočela  “crvenim tepihom” i nastavila se u velikoj dvorani, gde je numeru “Filmski san” izveo mladi glumac Slaven Došlo, uz pratnju baletskih igrača Pozorišta na Terazijama i Narodnog pozorišta u Beogradu.Voditelji su podsetili publiku kako FEST treću godinu za redom uspešno nastavlja predstavljanje svog novog koncepta, pa će se i ove godine, sada već tradicionalno, najbolji filmovi nagrađivati u tri takmičarska programa, a veliki broj regionalnih, balkanskih i istočnoevropskih premijera među prvima na planeti pogledaće upravo beogradska publika.

Voditelji i publika su se uz video podsetili svih filmskih autora koji su nas nažalost napustili u prethodnoj godini, a bez kojih ovaj festival neće biti isti.Uoči svečanog otvaranja festivala, dodeljene su i nagrade Beogradski pobednik.Ovogodišnji dobitnik nagrade za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti je glumac Ljubiša Samardžić zbog bolesti, koji nije mogao da dođe da preuzme priznanje, dok je dobitnik nagrade Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo španski režiser Karlos Saura.

Tokom 10 dana festivala, od večeras do 5. marta, u 12 programa premijerno će biti prikazano 95 filmova, među kojima i dva domaća “Rekvijem za gospođu J.” Bojana Vuletića i “Afterparti” Luke Bursaća. Gosti ovogodišnjeg FEST biće poznati reditelji Hju Hadson i Fernando Trueba, Nevio Marasović, glumci Gordan Bogdan i Janko Popović, Danilo i Rade Šerbedžija, kao i Karlos Saura. Filmovi 45. FEST biće prikazivani u Sava centru, Dvorani kulturnog centra, Domu omladine Beograda, Sinepleksu Ušće, bioskopu Fontana i u obe zgrade Jugoslovenske kinoteke, u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici, a cene ulaznica su od 300 do 500 dinara.

Izvor: Danas.rs

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da je “Srbija je zemlja bezbednog porekla i nijedan srpski građanin ne može dobiti azil, 99 odsto prijava i tražilaca azila nije uspešno” u tome.

Ditman je to rekao na konferenciji na kojoj je predstavljen program “Osnaživanje mladih romskih prodica”, koji se kroz učenje radnih veština i integraciju Roma sprovodi u Srbiji, između ostalog da bi se smanjio broj tražilaca azila u zemljama Zapadne Evrope.

Od septembra 2016. do avgusta 2017. godine taj projekat koji podržava Vlada Nemačke, osposobiće 100 Roma za zanimanja kuvara, pekara, kozmetičara, manikira, pedikira, automehaničara, vulkanizera. Očekuje se da će 25 odsto učesnika programa odmah biti zaposleno.

“Naš cilj je da se smanji broj tražilaca azila i zato je veoma važno da se radi na obrazovanju i ekonomskom osnaživanju mladih romskih prodica, čime im pomažemo da imaju bolje uslove za život, da dobiju priliku da se integrišu u društvo, da im bude prijatniji život, da ih osnažimo kako se ne bi odlučivali da napuštaju zemlju i traže azil”, rekao je Ditman.

Izvršni direktor nemačke humanitarne organizacije ADRA Igor Mitrović izjavio je da program ima za cilj da mlade romske porodice učini ekonomski jakim i samostalnim, a posebno mladi, od 16 do 20 godina.

Program će obuhvatiti 100 Roma iz Zemun Polja, naselja Marija Bursać, Doktor Ivan Ribar i Kamendin, a nastoji se da među njima 50 odsto budu žene.

Predstavnik organizacije ADRA Tomas Petraček je izjavio da Vlada Nemačke razume potrebe Srbije i pomaže projekte koji napreduju.

“Cilj nam je da motivišemo te ljude, da postižu rezultate da se zapošljavaju, da osnivaju svoje firme i u njihov rad uključuju članove svojih porodica”, rekao je Petraček.

Direktorka Dečijih sela Srbija, Vesna Mraković-Jokanović navela je da je cilj projekta da se mladim romskim roditeljima omogući da preuzmu brigu o svojoj deci, kroz stučno osposobljavanje i poboljšanje kvaliteta života, kako bi se prekinuo začaran krug koji se prenosi s generacije na generaciju Roma.

“Romima je teško da zadrže posao kada su stigmatizovani, a kada su mladi, to je još teže”, navela je ona.

Po rečima Nenada Ćirića, direktora Škole za obrazovanje odraslih “Branko Pešić”, učesnici programa tokom tri meseca između ostalog uče i kako da napišu biografiju i biznis plan.

Izvor: Beta

Najveću bitku u borbi za glasače na predsedničkim izborima vodiće dva kandidata opozicije – Saša Janković i Vuk Jeremić, dok je biračko telo Aleksandra Vučića gotovo zacementirano. Ipak, postavlja se pitanje da li će birači SPS-a, PUPS-a i SDPS-a Rasima Ljajića poslušati svoje partijske lidera i glasati za aktuelnog premijera.

Pobeda u prvom krugu za Aleksandra Vučića nije nemoguća misija. Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u ovom trenutku blizu polovine opredeljenih birača glasaće za njega. Ipak, kampanja može mnogo da promeni, a najveće šanse da spreči Vučićev trijumf u prvom krugu ima bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji može da “pokupi” glasove i pripadnika takozvane građanske opcije i desno orijentisanih birača.

Vuk Jeremić

Nekadašnji predsedavajući Generalne skupštine UN vratio se u Srbiju sa iskustvom vođenja ozbiljne kampanje za generalnog sekretara UN, gde je zauzeo odlično drugo mesto. S obzirom da se pet godina nije bavio politikom u Srbiji, njegova trenutna podrška od oko 14 odsto i više je nego dobra, pogotovo ako se ima u vidu da ima potencijala da uz dobar marketing ozbiljno poveća svoj rejting.

A na čije glasove još može da računa? Sagovornici “Blica” navode da će sa Sašom Jankovićem boriti bitku za glasače proevropske opozicije, ali da može da računa i na birače partija desnog centra.

– On bi mogao da “otme” deo biračkog tela DSS-a i Dveri, a možda i manji procenat glasača SNS, koji nemaju čvrstu partijsku identifikaciju. Svojim programom pokriva širok spektar birača, a to mu u ovoj konstelaciji snaga ide na ruku, budući da su ostali opozicioni kandidati prilično usmereni na svoje ciljne grupe. Takođe, ukoliko uđe u drugi krug, na birališta bi mogao da “izvuče” veliki broj apstinenata, koji bi u tom slučaju zapravo glasali protiv Vučića – smatra Boban Stojanović, saradnik na FPN.

Saša Janković

Bivši zaštitnik građana je tokom obavljanja te funkcije imao veliku podršku proevropskih birača i intelektualaca i upravo na njihove glasove Janković i računa. Podršku je dobio od DS i veliki broj glasače te stranke na izborima će se opredeliti za njega, a za Jankovića će, kako kaže Stojanović, verovatno glasati i deo simpatizera DJB.

– To će se dogoditi i ako DJB podrži nekog drugog kandidata ili istakne svog. On može da računa i na birače drugih manjih stranaka koje su se opredelile za njega – dodaje Stojanović.

Za nekadašnjeg ombudsmana mogao bi da glasa veliki broj apstinenata i to pre svega oni koji pripadaju bivšim glasačima demokrata, koji su razočarani svim vladama od petooktobarskih promena.

Aleksandar Vučić

Najbolji start u predsedničkoj kampanji sasvim sigurno imaće aktuelni premijer, koji će se, kako je i sam rekao, kandidovati na izborima kako bi obezbedio pobedu u prvom krugu i tako izbegao kohabitaciju. Istraživanja javnog mnjenja su mu naklonjena i malo ko veruje da postoji opasnost da mu njegovi protivkandidati uzmu ozbiljniji procenat birača.

– S obzirom ko ga je sve podržao, matematički bi za njega trebalo da glasa više do dva miliona birača. On je i finansijski najmoćniji – navodi Stojanović.

Iza Vučića stala je cela vladajuća koalicija, a lideri SPS-a, PUPS-a, SDPS-a i SPO-a pozvaće svoje birače da glasaju za njega. Ipak, postavlja se pitanje da li će oni to zaista i da učine.

– U biračko telo Vučića teško da može da uđe bilo koji kandidat, ali je malo verovatno da će najveći broj birača socijalista, a pogotovo Rasima Ljajića glasati za njega. Deo njih će otići u apstinenciju, a onda se u drugom krugu opredeliti za njegovog protivkandidata – smatra Bojan Klačar, programski direktor Cesida.

Vojislav Šešelj

Istraživači javnog mnjenja slažu se da lider SRS Vojislav Šešelj na predsedničkim izborima ne može da osvoji više glasova nego na prethodnim parlamentarnim (8,8 odsto).

Kako navode, postoji mogućnost da taj broj bude i manji, jer ima i onih koji su očekivali oštriji stav prema Vučićevoj vladi nakon njegovog povratka iz Haga.

– On eventualno može da pridobije deo glasača Obraza, Zavetnika i pokreta Naši, ali može i da izgubi. Eventualni rast može da očekuje ukoliko Hag zatraži da ga isporuče – zaključuje Klačar.

Izvor: Blic.rs

Od ponedeljka je u Nemačkoj moguća direktna zamena vozačkih dozvola izdatih u Srbiji, i obrnuto. Jedini preduslov je da podnosilac zahteva u drugoj zemlji boravi najmanje šest meseci u kontinuitetu.

Zajednička izjava o namerama između Savezne Republike Nemačke i Republike Srbije, kojom se reguliše procedura za direktnu zamenu vozačkih dozvola, stupila je u ponedeljak na snagu, tako da će od sada srpske vozačke dozvole biti priznate u Nemačkoj bez polaganja dodatnog vozačkog ispita, piše “Kurir”.

Ovaj sporazum važi za sve kategorije. Jedini preduslov je dugoročni boravak u drugoj zemlji, odnosno boravak od najmanje šest meseci u kontinuitetu, saopšteno je iz nemačke ambasade.

Do sada je za zamenu srpske vozačke u Nemačkoj bilo potrebno ponovo polagati vozački ispit, za šta su naši državljani morali da plaćaju po 1000 evra.

Ova novina veliko je olakšanje za više od 250.000 naših građana koji zvanično žive i rade u Nemačkoj.

Ambasador Aksel Ditman je povodom potpisivanja sporazuma u Palati Srbije izjavio da ovaj sporazum predstavlja znatno olakšanje kako za srpske državljane u Nemačkoj, tako i za Nemce u Srbiji.

On pojednostavljuje svakodnevnu mobilnost u drugoj zemlji. Istovremeno, ovaj sporazum je još jedan znak dobre i bliske saradnje između Nemačke i Srbije, istakao je Ditman.

Izvor: Mondo.rs

U kom trenutku je došlo do političkog obrta u odnosima premijera Aleksandra Vučića i predsednika Tomislava Nikolića i koliko je taj obrt u vezi sa spoljnim faktorom, postoje različite procene na političkoj sceni.

Pojedini izvori tvrde da je ključni događaj poseta direktor kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Metju Palmera, nedelju dana pred Sretenje kada je pukao dotadašnji makar i prividni savez Nikolića i Vučića. Prema tim sagovornicima, Vučić je i dalje bio u dilemi da li da nađe neki prihvatljiv politički aranžman za Nikolićev opstanak u vrhu vlasti, međutim dobio je poruku po kojoj ima odrešene ruke za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji. Podsetimo, Palmer je dao intervju za Politiku u kome je poručio da će politika SAD prema Balkanu neće biti drugačija od dosadašnje koja je podrazumevala posvećenost Amerike ovom regionu i pomoć Balkanu na putu evropskih integracija. Na pitanje, čija je suština, da li bi dolazak novog predsednika SAD Donalda Trampa može da otvori mogućnost dogovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom po kome bi Amerika povukla sa Balkana, Palmer je odgovorio izričito negativno. “Sve u vezi s takvim idejama mi zvuči kao spekulativna fikcija”, rekao je on .

“Naš cilj u Evropi su sloboda i mir i to podrazumeva integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropske institucije. Cilj Srbije je da postane punopravna članica EU, a taj cilj podržavaju SAD. Normalizacija odnosa sa Kosovom je deo tog cilja. Potrebno je da dođe do napretka u Briselskom dijalogu kako bi došlo do napretka na putu evrointegracija”, istakao je Palmer dodajući da nema nijedan razlog da veruje da će doći do promene američkog pristupa po tom pitanju. Izvori Danasa ocenjuju da je Vučić dugo planirao svoju predsedničku kandidaturu i da je pažljivo razradio taj svoj politički put i opovrgavaju navode da je aktuelni premijer ovaj potez povukao ishitreno pod pritiskom dve jake afere protiv njegovih saradnika u poslednjih mesec dana – Zlatibora Lončara i Siniše Malog. To se, prema njima, očituje i u tome što je objavljujući nameru da se kandiduje dan uoči Sretenja na RTS, Vučić imao spreman odgovor i na pitanje da li će se fizički preseliti na Andrićev venac u zgradu u kojoj je sada sedište predsednika.

On je rekao da to neće učiniti, već da će mu kancelarija biti u Palati Srbije u Novom Beogradu, gde se uglavnom odigravaju svi protokolarni događaji sa stranim državnicima. Takođe, brzopotezno održana sednica Glavnog odbora SNS ovog petka uveče, koja je ustvari prvi motivacioni skup u kampanji, zajedno sa odmah lansiranim spotom, svedoče o unapred pripremljenom redosledu poteza. Prema izvorima Danasa, ovde nije reč ni o kakvim pregovorima o Nikolićevom budućem političkom aranžmanu, već o nastojanju da se on definitivno pošalje u političku penziju. Da li će taj pokušaj uspeti, zavisi od toga koliko uspešno će Nikolić preći na stranu opozicije, kandidujući se sam ili podržavajući kandidaturu Vuka Jeremića.

Prema izvorima Danasa, da li Vučić ima podršku Moskve, znaće se po roku za isporuku ruskih vojnih aviona MIG-29 koje je dogovorio u decembru sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom. Ukoliko isporuka tih aviona bude u martu kao što je najavljeno, to bi moglo da predstavlja najjači spoljnopolitički događaj u Vučićevoj kampanji. Sa druge strane, Moskva očekuje potpisivanje Memoranduma o saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Rusije, koji je u oktobru u Beograd doneo Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta za bezbednost Ruske federacije. Ovo potpisivanje se očekuje na marginama međunarodne konferencije o bezbednosti u aprilu u Moskvi.

Izvor: Danas.rs