Category Archive for: Srbija

Na najbrutalnije laži koje su se mogle čuti na televiziji koja propagira šund i kič, odgovoriću onako kako me budu savetovali moji advokati. Ići ćemo do najviših evropskih instanci – kaže za Danas muzičar Vlado Georgiev, komentarišući izjave premijera Aleksandra Vučića u intervjuu televiziji Pink.

 

 

Vučić je rekao da koncert Vlada Georgieva nije zabranjen, već otkazan zbog loše prodaje karata, kao i da je na trgu u znak podrške muzičaru u Smederevu u subotu bilo 970 ljudi, “a ne 5.000 kako mediji prenose”. – Odakle mu ideja da za 18 dana ranije otkazanom koncertu kaže da karte nisu prodate? Na koji god koncert da idem, kartu kupim tri dana ranije, ili na dan koncerta, ako je veliki prostor. Reši da je nekom otkazan koncert zbog neprodatih ulaznica 18 dana ranije je brutalna uvreda. Takođe, kako premijer može da zna tačan broj ljudi koji su bili na trgu – kaže Georgijev. On dodaje da je izjavom premijera uvređen ne samo on, već svi poštovaoci njegove muzike, Smederevci, “kao i svi ljudi koji ne misle onako kako im neko drugi kaže da treba da misle”. – Ovo je nešto najbrutalnije što sam doživeo u zemlji Srbiji, čiji sam građanin i plaćam porez. Mene je lično sramota šta je premijer izrekao. Potrudiću se da ovo ode na mnogo više evropske instance. Za brutalno izrečenu laž na televiziji koja propagira šund i kič, u jednoj autokratski ispolitizovanoj emisiji, neko će morati da odgovara – ističe Georgiev. On kaže da ne zna da li će tužiti premijera, “ali će možda tužiti televiziju koja je prenela takve gluposti”. – Otvoreno sam rekao da ovo nije više stvar malih miševa i poltrona iz lokalne provincije, već da očigledno neko sa vrha to traži. Ja nisam politička figura, kao što premijer pokušava da me predstavi. U Smederevo sam došao da bih pozdravio ljude koji su mi dali podršku zbog otkazivanja koncerta. Ovo što Vučić radi, direktan je udar na mene, moje saradnike, moju i njihove porodice. Tog dana nam je uskraćeno Ustavom zagarantovano pravo na rad, a napadi su se i dalje nastavili. Ne znam šta više hoće – rezigniran je Georgiev.

 

Izvor: Danas.rs

 

 

Ivana Španović je osvojila zlato na Evropskom dvoranskom prvenstvu u atletici, skočivši u finalu u beogradskoj Kombank areni čak 7,24 metara, čime je ne samo odbranila kontinentalnu titulu, već ušla u istoriju, jer je u pitanju najbolji ženski skok u dalj u istoriji Srbije, a treći najbolji svetski dvoranski skok svih vremena.

 

 

Novi državni rekord, a 7,07 bio je, takođe, u njenom vlasništvu kada se radi o dvoranskim nadmetanjima, Ivana je ostvarila u drugoj seriji. U prvoj je pristupila, a onda je uz kratkotrajni tajac 12.000 gledalaca kako bi se koncentrisala, na krilima velike podrške skočila – pravo ka zlatu.

Taj skok iz druge serije od 7,16 bio je razlog za erupciju oduševljenja na tribinama, ali to nije bilo sve što je fantastična atletičarka pripremila za nastup u Areni.

Kao da se skupilo u njoj sve ono neiskazano posle priželjkivanog olimpijskog zlata, kao da su svi treninzi, od malena, stali u taj treći skok u finalu. I onda zalet, uz aplauze svih u dvorani, pa let za istoriju – čudesnih 7,24 je letela, ne skočila, naša reprezentativka, što je za svega 13 centimetara lošije od svetskog dvoranskog rekorda (7,37), koji je u vlasništvu čuvene Hajke Dreklser još od 13. februara 1988.

U četvrtoj seriji, Ivana Španović je i treći put premašila državni rekord koji je do ove nedelje bio na snazi, skočivši 7,17, a u petoj je prestupila, а u šestoj 6,73, posle čega je počelo veliko slavlje.

Ivanina prva pratilja je Loren Judžen, koja je do srebra došla skokom od 6,97 metara, što je novi britanski rekord. Treće mesto je zauzela Klaudija Salman-Rat iz Nemačke sa 6,94, što je njeno najbolje ostvarenje u karijeri. Darija Klišina iz Rusije je bila četvrta sa 6,84.

Ulazak u istoriju

Skok Španovićeve iz treće serije je treći najbolji u istoriji dvoranskih skokova u dalj: između njenog ostvarenja (7,24) i onog Hajke Dreksler (7,37) je još samo let Sovjetkinje Galine Čistjkakove, koja je skočila 7,30 u januaru 1989. Sa treće pozicije Ivana je potisnula Amerikanku Britni Ris, koja je 11. marta 2012. skočila 7,23.

 

Izvor: Blic.rs

Ne samo da sam pružio podršku Saši Jankoviću već sam rešio i da aktivno učestvujem u njegovoj kampanji. Posle dužeg niza godina, u Srbiji se pojavio neko ko se bori za procedure, zakone, građane i državu.

 

 

Saša Janković je jasno artikulisao osnovnu ideju u koju i ja verujem, a to je pravna država sa jasno razgraničenom sudskom, zakonodavnom i izvršnom vlašću. Uređena država podiže opšti civilizacijski nivo u jednom društvu, menja vrednosti sistem i stvara društveno odgovornije pojedince – kaže za Danas akademik Dušan Teodorović, odgovarajući na pitanje zašto je podržao Jankovićevu predsedničku kandidaturu.
Teodorović navodi da je Saša Janković deset godina radio u najboljem interesu građana Srbije i neprekidno pokušavao da spreči državni udar na institucije.

– Pošten je, obrazovan, smiren i pristojan čovek. U međunarodnim kontaktima je na najbolji mogući način predstavljao Srbiju – ističe Teodorović.
Ima li Saša Janković šanse da prođe u drugi krug?

– Gospodin Janković ima velike šanse i uveren sam da će proći u drugi krug. Režimska štampa ga je razapinjala na krst sa zahtevom da podnese ostavku na funkciju zaštitnika građana. Sada se, pošto je podneo ostavku, aktuelni premijer Aleksandar Vučić, koji inače stalno mangupski priča o nekakvom “izlasku na crtu” kukavički ponaša i ne podnosi ostavku na premijersku funkciju. Uopšte ne sumnjam da možemo Vučića da pobedimo u drugom krugu.

Ukoliko se u drugom krugu nađe neki drugi opozicioni kandidat da li ćete ga podržati? Ko, po Vašem mišljenju, ima šansu da se plasira u drugi krug?

– Hoću da verujem da je Srbija konačno sazrela da izabere najboljeg predsednika. Moramo da shvatimo da u ovom trenutku građanska Srbija ima za koga da glasa. To je Saša Janković. Ne mogu da zamislim situaciju da Janković ne uđe u drugi krug. Ukoliko bi se to kojim slučajem desilo, tada bih se bavio analizom novog političkog trenutka.

Svojevremeno ste pružali podršku Saši Raduloviću i bilo je najave da ćete voditi Senat te stranke, koji bi bio nestranačko telo i kontrolni mehanizam same stranke. Čak se pominjalo da ćete biti njihov predsednički kandidat. Zbog čega ste se od njih distancirali?

– U odgovoru na Vaše pitanje parafrazirao bih uvaženu i dragu koleginicu Srbijanku Turajlić, koja je rekla da su ministri u Vučićevoj vladi fikusi. Ja nisam želeo da budem fikus koji formalno vodi Senat gospodina Radulovića. Pre nekoliko meseci Saša Radulović je ulivao nadu velikom broju građana, a među njima i meni, da će znatno ojačati građansko demokratske snage u Srbiji. Ulaskom u parlament i ponašanjem u njemu, DJB nije opravdao poverenje mnogih iz mog okruženja, koji su za njih glasali. Velike kalkulacije u vezi sa podrškom nekom od predsedničkih kandidata, koje su često bile čak i kontraproduktivne, nastupi u Skupštini koji su za mene ponekad bili neprihvatljivi, uz moju percepciju da se odluke donose samo od strane jednog čoveka, nepovratno su me politički udaljile od pokreta DJB.
Najveća greška 6. oktobra je što nije bilo lustracije.

Da li nejedinstvo opozicije i veliki broj kandidata umanjuje šanse Aleksandra Vučića za pobedu u prvom krugu i da li ta razjedinjenost šteti opoziciji?

– Svakako da razjedinjenost šteti opoziciji. Meni najviše smetaju pokušaji da se poništi istorijski značaj 5. oktobra, da se on stavi u negativan kontekst, ili u istu ravan sa tragičnim devedesetim godinama. Najveća greška je što 6. oktobra 2000. godine nije bilo lustracije. Siguran sam da će Jankovića u drugom krugu podržati sve istinski opozicione stranke. Apelujem na sve građane Srbije da izađu na birališta. Moramo da se svim snagama suprotstavimo bezakonju i diktaturi Aleksandra Vučića. Više puta sam rekao da nam je Vučić sa svojom partijskim vojnicima sa lažnim diplomama, ministrima koji su prijatelji sa dilerima droge i starletama iz polusveta koje rade po ministarstvima ukrao Srbiju. Moramo da je vratimo i konačno istinski usmerimo ka Evropi i vrednostima razvijenog sveta. Ne smemo da se plašimo. Mi jednostavno moramo da pobedimo Vučića koji predstavlja strahovitu nesreću koja je pogodila najveći broj građana Srbije.

Izvor: Danas.rs

Malo poznata javnosti, Pisana stena u selu Žlijeb, na obroncima Tare, pominje se u arheološkim zapisima još u 19. veku. Opsežnija istraživanja nikada nisu organizovana, pa još nije razjašnjeno kom periodu pripada. Narod tog kraja Pisanu stenu vezuje za nastanak reke Vrelo, na drugoj strani planine, u Perućcu. Vrelo važi za najkraću srpsku reku, dugu samo 365 metara, zbog čega je zovu i Godina.

 

 

Nastaje u podnožju Tare, vodopadom se stropoštava u Drinu, na njoj su bile i vodenice – a i prvu hidrocentrala u Perućcu, strugare i ribnjaci.

Ta rečica ima i svoju legendu, koja počinje sa druge strane Tare, u selu Žlijeb, ispod jedne stene na kojoj vekovima stoje upisani simboli i znaci, koje još niko nije pročitao.

Tu, kraj Višegrada, pod jednim od visova Tare, još živi predanje o reci Perućac.

„Po predanju, Perućac je izvirao tu. Pod natpisom. I prokleta Jerina je to zatvorila. Sjernatom, vunom i šta ja znam. Kad je ovde zatvorena voda, izbacila je tamo, sad gde se zove Perućac u Bajinoj Bašti. I kad uzmeš ovu dijagonalu, tačno, jeste tako“, objašnjava Mehmed Softić iz sela Žlijeb kod Višegrada.

A kada je izvor zatrpan, na stenu su upisani simboli, i to bojom koja odoleva vekovima. Čak su, kažu, i nemački istraživači uzeli uzorak, ne bi li otkrili njen sastav.

„I to stoji uvek, niko to ne dira, snegovi su padali, kiše, sve, ali ono stoji“, dodaje Remzija Softić.

„Oduvek, otakako mi znamo ovde, i rodili se, naši roditelji i pradedovi… To stoji tu. Samo smo čuli, ko bi znao pročitati, znao bi i Perućac otvoriti. Ponovo da krene voda.“

Radoje Tasić, novinar iz Višegrada, kaže: „Pričalo se da je neki arheolog Kraljevine Jugoslavije, pred sam Drugi svetski rat došao ovde i istraživao, ali ga je rat omeo u njegovim planovima da odgonetne tajnu Pisane stene“.

Slični su simboli i u kanjonu Brusnice na Tari, istovetni su i toponimi, tu su i nekropole, a sve budi maštu i čeka odgovore.

„Postoji tu još skrivenih mikrolokaliteta sa porukama iz prošlosti, koje stručnjaci tek treba da nam protumače“, rekao je Boriša Čolić, iz Nacionalnog parka „Tara“.

Već svrstana u najvrednije i najbogatije ekosisteme Evrope, Tara je i čudesna riznica kulturno-istorijskog nasleđa. Na Tari su sačuvane ne samo pančićeva omorika – „živi fosil“ svetske flore već i poruke njenih drevnih stanovnika.

 

Izvor: RTS.rs

Debitantski film Hane Jušić “Ne gledaj mi u tanjir” (Ne gledaj mi u pijat) osvojio je nagradu “Beogradski pobednik” za najbolji film Glavnog programa 45. Festa, koji se večeras završava u Sava centru projekcijama filmova “Tišina” Martina Skorsezea i “Afterparti” Luke Bursaća.

 

 

“Ne gledaj mi u tanjir” priča je o Marijani (naturščik Mia Petričević), devojci koja živi u stanu sa bolesnim ocem, neodgovornom majkom i bratom s posebnim potrebama, i koja počinje da iskušava sopstvene granice kroz susrete sa nepoznatim muškarcima.

Međunarodni žiri, koji je radio u sastavu Srdan Golubović (predsednik), Branka Katić, Dalibor Matanić, Čeda Kolar i Sergej Trifunović, ovako je obrazložio glavnu nagradu:

“Svežina i nemilosrdnost kojom se autorka obračunava s rodnim gradom osvojio je žiri i publiku FEST-a. Vrlo zrelo i precizno, uz dosledan vizuelni kod predstavlja nam uranjanje u intimu devojke koja mora da preuzme ulogu glave disfunkcionalne porodice i da se istovremeno bori sa svojim seksualnim oslobađanjem i odrastanjem ne bi li isplivala iz porodične tamnice”.

I rediteljka Hana Jušić i producentkinja Ankica Jurić Tilić istakle su divan prijem na koji je film naišao kod beogradske publike.

– Velika je čast što smo uopšte primljeni u takmičarski program a to što smo se vratili kao Beogradski pobednik je neprocenjivo – poručila je Jurić Tilić.

Nagradu žirija dobio je film “Hartston” (Heartstone) Gudmundura Arnara Gudmundsona, “Zbog neverovatne emotivne nabijenosti kojom odiše ovaj film u otvaranju pitanja i raskršća seksualnosti dvojice dečaka. U okrutnosti i bezizlaznosti okoline te nametnutih nepisanih društvenih pravila, borba za ličnim izborom i ljudskom slobodom doseže univerzalni kod. Ono što nakon gledanja filma ostaje gledaocu u grudima je golema tuga i osećaj kako se sa zalaskom okrutnog severnog sunca gasi i usamljeni humani krik za slobodom.”

Gudmundson, koji je nagrađen i za najboljeg debitanta, snimio je film o dvojici tinejdžera koji proživljavaju turbulentno leto u zabačenom ribarskom selu na Islandu.

– Za mene je glavna tema filma prijateljstvo između dvojice dečaka i samoprihvatanje kao nešto sa čime se svi likovi nose. Film ima mnoge slojeve: o porodici, prijateljstvu, ljubavi, razočaranju… Za mene je bilo važno da imam sve te različite slojeve i priče da osetim da sam uhvatio nešto što je stvarno – rekao je Gudmundson u obraćanju novinarima posle dodele nagrada.

On je sa beogradskom publikom podelio dve slike koje su mu se urezale u sećanje tokom prve posete Festu, pre deset godina, kada je boravio kao student filmske škole sa svojim kratkim filmom: prva je čopor uličnih pasa među kojima su bili najrazličitiji primerci, od čiuvava do dobermana, a druga su ta da nije nigde video bucmastu decu koju danas, pak, primećuje, poručivši nam postajemo “sve više kao Island”.

Za najbolju režiju nagrađen je Kiril Serebrenikov, autor filma “(M)učenik” o srednjoškolcu koji izluđuje odrasle svojim pitanjima zasnovanim na čvrstim biblijskim uverenjima.

“Zadivljujuća rediteljska preciznost i mera u susretu sa velikom i važnom društvenom temom. Snažna i surova slika savremene Rusije, intenzivna, sirova i emocionalno snažna. Film o religiji i dogmi, o mraku novog vremena i budućnosti novih generacija koja je nepoznata i neuhvatljiva. Rediteljski suptilno i pametno, bez osude i presude”, piše u obrazloženju žirija.

Glavni glumac Serbernikovog filma, Petar Skvorcov, nagrađen je za najbolju mušku ulogu festivala. On je u video-zahvalnici povodom nagrade nasmejao publiku do suza svojim opuštenim nastupom i sledećom izjavom:

– Hvala slovenskom rodu, hvala vam prijatelji, jako mi je milo i zaljubljen sam u Beograd. Milo mi je što ste (dobro) ocenili ovaj film, bilo ga je vrlo prijatno stvarati i to je, u principu, već sasvim dovoljno. Ali kako ste ga vi još i ocenili i nagradili, onda je to dvostruko zadovoljstvo. Za mene je dovoljno i to što je film sniman u vrlo prijatnim uslovima među priajteljima. Ako vi za to još dajete i nagrade, onda je to još prijatnije. Veliko hvala. Veoma sam zavoleo Beograd i jako bih želeo da se ovamo vratim. Nije važno da li će na ovaj festival dospeti neki moj naredni film. Mislim da ću svejedno doći.

Žiri je ovako ocenio njegovu izvedbu:

“Snažan kao stena i u isto vreme treperav i lomljiv kao prut. Silovit i nesiguran, suporioran i zbunjen. Pre svega odbačen i prepušten sam sebi. Mladi ruski glumac je duboko iz svog unutrašnjeg sveta doneo jedno od najimpresivnijih glumačkih ostvarenja poslednjih godina, direktno i snažno, sa ogromnom energijom, bez zadrške, autentično i istinito”.

Splitska pozorišna glumica Arijana Čulina, koja je studirala FDU u Beogradu, nagrađena je za najbolju žensku ulogu u svom filmskom debiju u kojem tumači lik Marijanine majke Vere u filmu “Ne gledaj mi u tanjir”.

– Ovo je za mene jedan vrlo emotivan trenutak i sad znam kako se osećaju ovi na dodeli Oskara. Samo da mi ga ne uzmu sada – našalila se ona po preuzimanju nagrade i podsetila publiku da je se, možda, seća po ulozi Milijane u seriji “Đekna još nije umrla a ka’ će ne znamo” (1988). Ona je nagradu posvetila profesoru Predragu Bajčetiću, što ju je “nešto naučio” a potom na konferenciji za novinare dodala:

– Drago mi je što ovde postoji ta kultura i tradicija gde se glumac oseća veličanstveno, zahvaljujući publici koja prati ovaj festival.

“Čulina je debitovala na filmu na fascinantan način. Suptilnost, autentičnost i uverljivost kojom tumači ulogu majke bliži se dokumentarnom izrazu kojim postiže univerzalnost koja se izdiže iznad mesta radnje. Minijaturne glumačke bravure, ogoljenost i preciznost sve su odlike odlične glumice koja je napokon dočekala šansu da se predstavi filmskoj publici”, ocenio je žiri.

Najbolji scenario ima film “Toplotni udar” (Suntan) Argirisa Papadimitropulosa, reditelja koji je priznao da propisan scenario za ovaj film – tragikomediju o turistima na grčkom ostrvu Antiparos – nikada nije ni napisao. On je na snimanju mnogo imporvizovao sa glumcima, kojima je i posvetio nagradu.

– Nagrada mi mnogo znači jer ja ne volim da pišem klasična scenarija, naročito dijaloge. Ne želim da kažem ljudima šta kažu, želim da to izvučem iz njih da deluje prirodno. Ja samo pišem opise svake scene. Kad sam tražio novac za film svi su prvo hteli da vide ljudski scenario, a ja sam im rekao da to ne mogu da isporučim, tako da ova nagrada pokazuje da sam ipak ja bio u pravu – rekao je Papadimitropulos.

“Urnebesna tragedija o posesivnosti i samoći, o potrazi za ljubavlju i promašenosti jednog života. Film o granicama ljudskog očajanja, u jednostavnoj dramskoj strukturi koja je neočekivana i duhovita, surova i tužna. Film o ljubavi i besmislu života bez nje. O strašnoj usamljenosti i ludačkoj i bolesnoj potrazi za ljubavlju, o ljudskom padu, bez kočnice i kraja”, piše u zvaničnom saopštenju žirija.

Ostale nagrade

“Ninova” nagrada za najbolji film prikazan u programu “Granice” dodeljena je filmu “Roko” rediteljskog dvojca Tjerija Demezijea i Albana Terlea a Specijalnu nagradu žiri je dao filmu “U senkama”, iranskog reditelja Babaka Anvarija…

“Politikina” nagrada “Milutin Čolić” za najbolji film u takmičarskom Festovom programu “Srpski film” dodeljena je Bojanu Vuletiću za film “Rekvijem za gospođu J.”.

Žiri FEDEORA je odlučio da nagrada za najbolji film u međunarodnoj selekciji pripadne “(M)učeniku” Kirila Serebrenikova a u domaćoj selekciji “Dnevniku mašinovođe” Miloša Radovića.

Nagrada “Nebojša Đukelić” pripala je filmu “Noćno življenje” Damjana Kozolea.

Nagrada publike “Gorki list” za najtraženiji film 45. Festa pripala je “Patersonu” Džima Džarmuša.

 

Izvor: Blic.rs

Raspisivanjem izbora počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji, a kampanja će ukupni trajati 30 dana.

Nakon što je potpisala odluiku o raspisivanju predsedničkih izbora, Gojković je pozvala građane da svojim glasom odluče ko će biti predsednik Srbije u narednom periodu.

 

 

– Pozivam vas da pažljivo pratite izbornu kampanju i da svojim glasom ocenite najbolji program, jer su oni od izuzetne važnosti za dalju budućnost države i za stabilnost Srbije. Takođe, pozivam vas da izaberete najboljeg kandidata koji će ozbiljno sarađivati sa Vladom Srbije i boriti se za očuvanje političke i ekonomske stabilnosti, koja je do sada postignuta, kao i za slobodu, nezavisnost i suverenitet – rekla je Maja Gojković.

Ona je takođe pozvala predsedničke kandidate da poštuju građane i da im se obraćaju svojim kvalitetnim programima, “a ne mržnjom”, da se glasove bore radom i odgovornošču i da poštuju demokratske procese.

Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože registrovane političke stranke, koalicije i grupe građana, ukoliko ga overenim potpisima podrži najmanje 10.000 birača.

Republička izborna komisija utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u “Službenom glasniku Republike Srbije“ narednog dana od dana kada ju je utvrdila.

Redosled kandidata na listi utvrđuje se žrebom.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, a broj birača se utvrđuje na osnovu broja glasačkih listića, koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, a na ponovljenom glasanju, takozvanom drugom krugu, učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.

Više od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako više njih deli prvo ili drugo mesto.

Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio veći broj glasova.

Mandat predsednika Republike traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred narodnim poslanicima.

Prema Ustavu, niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat.

 

Izvor: Blic.rs

Podneto 25 krivičnih prijava. Među uhapšenima inspektori Ministarstva poljoprivrede, zaposleni u preduzeću „Lasta“ Beograd, članovi upravnog odbora Veterinarskog zavoda „Zemun“…

 

 

BEOGRAD – U još jednoj opsežnoj policijskoj akciji, usmerenoj na sprečavanje i suzbijanje finansijskog kriminala i korupcije, uhapšene su 53 osobe i podnete krivične prijave u redovnom postupku protiv još 25 ljudi osumnjičenih za više različitih krivičnih dela, posebno vezanih za zloupotrebe u državnim organima.

To je saopštio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakavši da se procenjuje da su ova lica od 2005. godine do danas budžetima Republike Srbije, autonomne pokrajine Vojvodina, lokalnim samouprava i drugim privrednim subjektima naneli štetu višu od 10 miliona evra.

U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, Stefanović je precizirao da su među uhapšenima inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zaposleni u saobraćajnom preduzeću “Lasta” Beograd, članovi upravnog odbora Veterinarskog zavoda “Zemun”, kao i 13 policijskih službenika koji su radili na poslovima registracije vozila i odgovorna lica javnih-komunalnih preduzeća.

“Ova akcija još je jedan ozbiljan pokazatelj da je država odlučna da se obračuna sa svim oblicima kriminala i korupcije i da niko ko je otimao novac građanima Srbije neće biti zaštićen, niti ga bilo kakav položaj, politička pripadnost ili funkcija koju obavlja može zaštiti od krivičnog gonjenja “, poručio je Stefanović

 

Izvor: Novosti.rs