Category Archive for: Srbija

Inicijativa ministarstva kulture stiže pred vladu. Obeležavaće se 24. maja, radno. Ostale slovenske zemlje ih već slave.

SRBIJA će ove godine prvi put Dan Ćirila i Metodija proslaviti kao državni praznik. Naša zemlja će se pridružiti krugu slovenskih zemalja koje na ovaj način i zvanično odaju počast solunskim prosvetiteljima i misionarima. Inicijativa da se 24. maj proglasi državnim praznikom posvećenom hrišćanskim svetiteljima potekla je od Ministarstva kulture, a predlog će u Nemanjinu 11 zvanično poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je ovlašćeno za ovu vrstu predloga.

U Ministarstvu kulture navode da novoustanovljeni praznik ne znači i novi neradni dan.

– Nije ideja da se ne radi i tako prave troškovi, već da se tog dana na državnom nivou dužna pažnja pokloni značaju koji Sveti Ćirilo i Metodije imaju za sve slovenske narode, pa i Srbe – navode u Ministarstvu kulture. – Srbija je dugo bila jedina slovenska zemlja koja nije imala državni praznik posvećen ovim prosvetiteljima, i ovom inicijativom to se ispravlja.

Solunski svetitelji decenijama se zvanično proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a veliki ugled imaju i među narodima bivše Jugoslavije. U Srbiji se datum posvećen Ćirilu i Metodiju bez pompe i posebnih protokola do sada obeležavao kao Dan slovenske pismenosti.

Dvojicu braće solunskih misionara istorija pamti po misiji pod okriljem moravskog kneza Rastislava, koji je u 9. veku od vizantijskog cara zatražio sveštenike koji će hrišćansku veru propovedati na slovenskom jeziku. Nalog Carigrada bio je da u Moravsku pođu Ćirilo i Metodije, koji su se prethodno dobro pripremili za zadatak. Ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagoljicu), a braća su na jezik solunskih Slovena preveli najnužnije crkvene knjige. Njihovo delovanje među slovenskim življem smatra se kamenom međašem u stvaranju prvog slovenskog književnog jezika i postavljanje temelja slovenskoj književnosti.

Izvor: NOVOSTI.rs

Oni su obeležili celu prošlu godinu, spasavali su živote, pomagali onima kojima je pomoć bila potrebna, a svi poprilično skromno pričaju o svojim podvizima. Renato Grbić, Vojkan Krstić, Zoran Jovanović i Slobodan Kotur su zbog svojih humanih dela i dobrote stekli epitet pravih heroja Beograda.

RENATO GRBIĆ

Heroj koji je spasao čak 30 osoba od pokušaja samoubistva skokom sa Pančevačkog mosta u Dunav

Ovaj 55-godišnjak sa Karaburme je četvrta generacija alasa u porodici Grbić. Odrastao je na Adi Huji, a još kao dečak sedeo je na kraju čamca i ribario sa ocem. Dane i noći provodi loveći ribu kod Pančevačkog mosta, ali i u svojoj sada već nadaleko poznatoj “Konobi kod Renata i Goce”, smeštenoj odmah ispod “Pančevca”. Renato je za oko 20 godina spasao ni manje ni više nego 30 ljudi, a prema njegovim rečima zabrinjavajuće je što preovlađuju veoma mlade osobe.

– Bio sam na svadbi devojke koja je imala 18 godina kad sam je spasao. Letos sam bio na proslavi mature devojke koja je imala 16 godina kad je skočila. Prava jedna lepotica od deteta, dobila je stipendiju i upisala fakultet. Njeni roditelji rekli su da će joj moj sin Nikola biti kum. Jednu šesnaestogodišnjakinju iz Koteža spasao sam takođe prošle godine. Njoj je samo tri dana nakon skoka bio rođendan koji je proslavila u mom restoranu – kaže Renato.

U oktobru ove godine Renato je spasao mladića od 28 godina koji je pokušao da se ubije skokom sa mosta, a beživotno telo jedne žene izvukao je iz Dunava nekoliko meseci ranije.

VOJKAN KRSTIĆ

Vojkan Krstić (35) je Beograđanin, uspešan građevinac i humanitarac koji kao da nikada ne spava. Svakodnevno on usreći bar jednu porodicu u Srbiji tako što im kupi hranu i odeću, očisti puteve od snežnih nanosa, ili renovira dom. Naravno nikada ne zaboravlja ni životinje, pa ih zimi spasava od promrzavanja postavljajući im kućice, ali i posude sa hranom i vodom duž celog grada.

Ove godine on je pokrenuo nekoliko akcija kako bi pomogao ljudima u svojoj okolini. Svetlani Ilić iz Kruševa platio je račun za struju koji je iznosio nekoliko desetina hiljada dinara, renovirao im kuću i odneo odeću i hranu njoj i njenoj deci. Novopečenim mamama iz Kumodraža daruje po 100 evra kao pomoć, asfaltirao je nekoliko ulica, sredio parkove u blizini vrtića, a jednoj baki je spasao život. Naime on je pre nekoliko nedelja, čistio puteve od snežnih nanosa u selima u Višegradu. Dok je obavljao taj posao našao je jednu promrzlu baku, izgubljenu 10 kilometara od civilizacije, uplašenu i samu.

– Na 10 kilometara od civilizacije, ugledao sam sklupčanu promrzlu baku, vidno uplašenu. Odmah sam joj prišao, dao joj svoju jaknu i pitao je kako je dospela tu. Nije govorila, a nije mogla ni da hoda. Izgledala je bolesno. Spustio sam je do prve kuće i pozvao policiju. Valjda se već neko javio da je traži, koliko sam čuo njen sin. Ona je sada, hvala Bogu dobro – kazao je tada Krstić za “Blic”.

Takođe on je stanarima Varadišta, sela u Višegradu prošlog meseca kupio vozilo kojem ce stići do svakog nepristupacnog mesta u selu, kada on ne bude tu.

ZORAN JOVANOVIĆ

Vozač na liniji 31, Zoran Jovanović, ove godine je uradio jedan veoma lep gest. Naime, on je zaustavio autobus kako bi pomogao slepom pešaku i preveo ga preko ulice.

– Zaustavljam se na semaforu koji dugo drži crveno. Taman se spremih da uzmem telefon, kad sam video slepog čoveka kako stoji pokušavajući da pređe ulicu. Ima više od 40 godina, često ga viđam po gradu. Stoji i priča. Ali ne zato što je lud, već zato što ne vidi da oko njega nema nikoga ko bi mu rekao koje je boje svetlo na semaforu – rekao je Zoran.

Na brzinu je upalio sva četiri svetla i istrčao iz autobusa. Prišao je slepom čoveku, rekavši mu da je zeleno svetlo i da će ulicu preći zajedno. Nakon ovog čina Zoran je skromno za “Blic” rekao da njegov postupak nije nikakav spektakl i da nije uradio ništa što ne bi i bilo ko drugi.- To se dogodilo na Dorćolu, na raskrsnici u Cara Dušana kod Zoološkog vrta, i inače slabo prometnoj. Vozio sam autobus na relaciji Vukov spomenik – 25. maj umesto tramvaja i često sam viđao tog čoveka. Međutim, uvek je bilo ljudi u prolazu koji bi ga videli i pomogli mu da pređe ulicu, ali u ovom trenutku nije bilo nikoga, osim tog policajca. Nisam imao izbora, morao sam da mu pomognem – izjavio je tada Zoran.

SLOBODAN KOTUR

Vatrogasac Slobodan Kotur (42), dobitnik raznih priznanja za iskazanu hrabrost, početkom ove godine je tokom požara pao sa litice u Višnjičkoj banji visoke 12 metara i teško se povredio. On je pao sa litice visoke deset metara i polomio rebra, lakat i ozledio nogu dok je pokušao da ugasi požar na jednoj njivi koju su izazvali nesavesni građani. Na sreću on se ubrzo oporavio i nastavio da radi.

Inače povređeni Slobodan Kotur i njegov kolega Ivan Perišić dobitnici su jedne od zlatnih plaketa za najplemenitiji podvig godine. Nagrada im je uručena nakon što su spasli živote stanarima zgrade na Gundulićevom vencu.

Izvor: BLIC.rs

Na beogradskom Trgu Republike večeras je zasijala skupocjena jelka koja je privukla veliku pažnju javnosti.

Nakon što je otkriveno da je Grad bio spreman da plati 83.000 eura za jelku, gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je raskid ugovora s kompanijom “Kip lajt”, a ta kompanija je potom donijela odluku da jelku daruje Beogradu. Portal “Pištaljka” prvi je objavio priču o jelci koja je skuplja i od one koja se nalazi ispred Centra “Rokfeler” u Njujorku.

Izvor: VIJESTI.ba

Georgi Genov, predsednik domaćeg udruženja „HORES“, najavljuje nove smeštajne objekte u 2018. godini. Luksuzni kapaciteti u Beogradu i na Zlatiboru. Da li ćemo uskoro morati da uvozimo turističke radnike?

NAREDNE godine će u Srbiji biti otvoreno još najmanje deset novih hotela, od kojih će jedan imati sedam zvezdica, a u njima će posao naći 3.000 ljudi. Uz novo putničko pristanište koje se gradi u Zemunu, naša zemlja će izvesno nastaviti da beleži rekorde u broju dolazaka i noćenja turista. Srpski turizam doživljava pravu ekspanziju, a pored 27 hotela koji su ove godine otvoreni u Srbiji, 2018. treba očekivati i početak gradnje superluksuznih hotela “Sent Ridžis” u Beogradu na vodi i elitnog “Interkontinentala” kod Sava centra. U planu je i izgradnja hotela “W”, a radovi na “Indigu” vrednim 20 miliona evra u Čika Ljubinoj, kako je najavio Živorad Vasić, direktor “Kraun Plaze”, počinju na proleće. Gradi se i novi hotel “Mona”, biće završen i “Rojal”, a uskoro se otvara i “Aba”.

– Ne gradi se samo u Beogradu, već će i Niš dobiti novi hotel “Ambasador”, a Zlatibor superior hotel “Tornik” koji će biti najlepši u Srbiji i zaslužuje sedam zvezdica – kaže Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES). – Prošle godine je otvoreno 27 hotela u Srbiji. Takođe, u narednom periodu treba očekivati da će se povećati plate u ovom uslužnom sektoru ili će pasti nivo usluga, jer nemamo odakle da uvozimo radnu snagu.

Genov kaže da je u hotelijerstvu i ugostiteljstvu radi oko 80.000 ljudi. Konobari, kojih ima oko 57.000, zarađuju po 28.000 dinara, dok je zarada u hotelima oko 32.000 dinara. Već naredne godine biće potrebno 3.000 novih radnika, a mnogi su, zbog većih plata, otišli u zalivske zemlje.

Hrvati su otišli da rade u Austriju, pa sada sezonski zaposle po 9.000 radnika, a Bugari su otišli u Španiju, Grčku i na Maltu i sada zapošljavaju Moldavce i Ukrajince – ističe Genov. – Pošto su kod nas primanja mala, siguran sam da će hotelijeri morati da ih povećaju kako bi zadržali zaposlene, jer će usluga dramatično pasti.

Beograd ima 5.400 hotelskih soba, a uz 1.600 privatnih i najmanje 2.000 nelegalnih kreveta, srpskoj prestonici još nedostaje ležajeva. Iskorišćenost hotelskih soba u Beogradu u oktobru je iznosila odličnih 81 odsto! Do pre nekoliko godina su sobe, u proseku, bile popunjene do 30 odsto, a sada i sa najgorim mesecima iznosi 68 odsto.

– Kreveti su “najhladniji” od 15. januara do 15. februara i to je period kada treba organizovati sportske događaje i druge manifestacije – ističe Genov.

– Događaje ne treba praviti u maju kada nema igla gde da padne!

KINEZI

UDRUŽENjE “Hores” je objavilo hotelski vodič na kineskom sa odabranim objektima, a brošura je namenjena kineskim turoperatorima. U planu je vodič za hotele po Srbiji, a dalekoistočno tržište hotelijeri smatraju najpersepktivnijim. Mnogi hotelijeri su prilagodili doručak kineskim turistima, a uvek su spremni da razdvoje krevete, jer u Kini i bračni parovi spavaju odvojeno.

Izvor: NOVOSTI.rs

Heroin ispod dušeka, zlato u vrednosti od milion evra, termos pun para, ali i tri miliona evra sakrivena u automobilu zaplenjeni su krijumčarima poslednjih godina na granicama Srbije. Ali za sva nabrojana otkrića zaslužan je jedan čovek.

Branislav Čalić sa prelaza Gradina čak 21 godinu radi kao carinik u Upravi carina. Za sve to vreme osujetio je mnoge krijumčare i stao na put mnogima koji su iz Srbije ili u nju pokušali da iznesu ili unesu nedozvoljenu robu. U svojoj karijeri Čalić je otkrio oko 500 kilograma droge, 100 kilograma zlata, a i jedna od najvećih evropskih zaplena novca njegova je zasluga. Reč je o 3.150.000 evra koje je otkrio u jesen 2004. i koje su se direktno slile u budžet Srbije.

Kako Čalić kaže za “Blic”, parola “rad i samo rad” je ključ uspeha. On objašnjava da je carinski posao težak i često prljav, jer pravom cariniku nije teško da proveri sumnje i tako što će da legne ispod automobila, pa i da ga rasklopi na delove ako treba. I dok se njegove kolege danas oslanjaju na moderne uređaje pri pronalasku švercovane robe, ovaj iskusni carinik oslanja se na – iskustvo.

– Njemu ne treba nikakva oprema, ništa od uređaja, samo tradicionalne metode: prošeta oko vozila, kucne po karoseriji i samo ga čuješ: Vadi odavde! – uz smeh, ali s ponosom pričaju njegove kolege.

Ipak, kako kaže Čalić, ništa to nije slučajno.

– Tačno je da kuckam po vozilu jer tako prepoznajem zvuk šupljina i znam da li su prazne ili, što bismo mi rekli, “nafilovane”. Šetam oko vozila jer posmatram stranice, gredice, pragove, podove i krovove – analiziram da li mi nešto vizuelno ili zvukom privlači pažnju. Nema tu čarobnog štapića ni velike tajne. Morate da budete radoznali i vredni. To nije posao za onoga ko neće da isprlja ruke. Podrazumeva se i da ste spremni da preuzmete rizik da se zamerite ozbiljnim kriminalcima, pa i da se izložite zarazama koje vrebaju u direktnom kontaktu s ogromnim brojem putnika i njihovim stvarima – otkriva metode Čalić za “Blic”.

Ovaj carinik 2004. oborio je rekord u visini zaplene švercovanih deviza. Upravo te godine otkrio je više od tri miliona evra sakrivenih u BMW-u nemačkih tablica. Ovo otkriće bilo je te godine najveći evropski i drugi svetski rezultat u zaplenama novca. Prema rečima našeg sagovornika, u pokušaju da prenesu novac uhvaćena su dva bugarska državljanina, koji su pristali da za nadoknadu od 10.000 evra auto pun “prljavog” novca prevezu do Bugarske. Nisu imali sreće jer ih je u tome osujetio baš Čalić.

– Nisu bili nervozni, naprotiv bili su potpuno hladni i rezervisani i ništa nisam naslutio iz njihovog ponašanja. Međutim, dobar sam poznavalac svih tipova vozila i čim se otvore vrata, fokusiram se na odstupanja. Odmah vidim da li je auto viši ili niži nego što bi trebalo da bude, da li je koja stranica deblja, a plafon više spušten – otkriva nam naš sagovornik, i dodaje da mu u poslu pomaže činjenica da govori jezike koji se na prelazu Gradina traže – turski i bugarski ne predstavljaju za njega prepreku. Savladao ih je bez kurseva i nastave, samo na sluh i dobru volju…

– Ako ste švercer, ne d’o vam bog da naiđete na Čalića. On je njihova noćna mora – zaključuju kolege.

Termos pun para

– Ne razmišljam puno o opasnostima koje vrebaju, a ima svakakvih putnika, moje je pravilo da se prema putniku ophodim s poštovanjem, ali da istovremeno sve mora biti po propisima. I tako se jednom na prelazu pojavio putnik koji naizgled nije imao ništa, međutim neki unutrašnji osećaj koji ne mogu ni sam da objasnim nije mi dao mira. Detaljno sam sve pregledao i ništa… Pogledam, kad u torbi sa hranom primetim termos. Znam, termos ima šupljinu i sine mi da ga odvrnem odozdo. Prilično riskantan potez, posebno kad se iz termosa puši vrela kafa… Držim ga čvrsto i uspravno, odvrnem dno i imam šta da vidim – oko unutrašnjeg umetka poput izolacije obmotani su svežnjevi novčanica, ukupno 120.000 evra. Kada sam ih otkrio, učinilo mi se da je i putnik bio zadivljen i da bi mi najrađe i sam čestitao… – seća se Čalić.

Svetska priznanja

Pored najvišeg priznanja Uprave carina – plakete za časno obavljanje dužnosti sa zlatnim vencem, Čalić je dobio čak dva priznanja Svetske carinske organizacije. Rado se seća i putovanja u SAD, gde je video kako rade američki carinici.

– Na jednom prelazu, na ulazu u službene prostorije, bilo je uramljeno priznanje Svetske carinske organizacije koje mi je jedan od američkih kolega s ponosom pokazao. Nisam mogao da odolim da mu ne kažem da imam dva takva, ali na svoje lično ime, a ne na ime prelaza – otkriva naš sagovornik. On dodaje da nikada neće zaboraviti kada mu je prišao direktor američke carine, potapšao ga i okrenuvši se ka ostalima, značajno rekao: “Sve je to lepo, ali ljudsko znanje je – nezamenjivo

Izvor: BLIC.rs

Srbija danas otvara poglavlja o privrednim društvima i ekonomskim odnosima. Birokratske prepreke razlog što nećemo pregovarati o još dve oblasti.

BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu danas će biti otvorena dva nova pregovaračka poglavlja, 6 koje tretira pravo privrednih društava i 30 u čijem opisu su ekonomski odnosi s inostranstvom. Tako će se bilans otvorenih oblasti u pregovaračkom procesu za članstvo u EU popeti na 12 od ukupno 35. Istovremeno, privremeno su do sada zatvorena dva poglavlja, 25 i 26, u vezi sa naukom, istraživanjem, obrazovanjem i kulturom. I ako smo očekivali da bismo u ovom paketu mogli da otvorimo bar još jedno poglavlje, to se nije dogodilo. Srbija je bila spremna i za oblast 33 (Finansijske i budžetske odredbe), za koju nije stigla puna politička saglasnost svih zemalja članica. Protiv su bile Nemačka, Francuska, Švedska, Velika Britanija i Hrvatska.

Još dva poglavlja su bila na stolu (9 – Finansijske usluge i 13 – Ribarstvo) za koja, što se tiče Beograda, nije bilo prepreka za otvaranje, ali jeste za briselsku administraciju, pošto su kasno stigla iz Evropske komisije da bi bila razmatrana na predstojećoj konferenciji. Cilj Brisela je, kako je to nedavno objavljeno, da sva poglavlja budu otvorena i zatvorena do 2023, posle čega bi dve godine bile potrebne za ratifikaciju članstva, do okvirno planiranog prijema 2025. Ukoliko se ovaj plan ostvari, to će značiti da je Srbiji od trenutka kada je prvi put objavila evrointegracije kao svoj strateški cilj, krajem 2000. godine, do prijema, trebalo čak četvrt veka.

Poređenja radi, prve najave govorile su o prijemu 2004. ili 2007. godine, da bi se datum kasnije iznova pomerao i odlagao, a evropski put je više puta usporavan i zaustavljan. Osim opštih uslova, koji su važili za sve članice, za Srbiju je bilo i mnogobrojnih dodatnih uslovljavanja, od kojih su se najteža ticala izručivanja haških osuđenika, a onda i napretka u pregovorima sa Kosovom. Najkrupnija prepreka na evropskom putu Srbiju, ipak, čeka u finišu jer je, sada već zvanični, uslov za pristupanje potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom.

S druge strane, jedan pogled na region govori da sve može brže da se odvija. U slučaju Slovenije, od sticanja statusa kandidata do prijema proteklo je samo sedam godina. Hrvatska je status kandidata dobila 2004, a članica je postala 2013. Srbija je taj status dobila 2012. godine. Crna Gora, koja je zvanično kandidat od 2010. godine, do sada je otvorila 28 poglavlja, a zakazano je otvaranje još dva. Podgorica je privremeno zatvorila tri oblasti.

NAJTEŽA – “OSTALA PITANjA”

SRBIJA je do sada otvorila ukupno 10 poglavlja. Prva su bila 32 – Finansijska kontrola i 35 – Ostala pitanja. Upravo poglavlje 35 je najkomplikovanije i najneizvesnije, jer će se u okviru njega rešavati problem odnosa sa Prištinom. Pomacima u ovom poglavlju, meriće se ukupni napredak Srbije kroz celokupne pregovore. Otvorena su još i poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava, 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, 5 – Javne nabavke, 25 – Nauka i istraživanje (istovremeno otvoreno i zatvoreno).
Srbija je 27. februara 2017. otvorila poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, i 26 – Obrazovanje i kultura, koje je takođe zatvoreno. U junu su otvoreni pregovori o oblastima Pravo intelektualne sredine i Carinska unija.

IZvor: NOVOSTI.rs