Category Archive for: Srbija

Predlog novog Ustava Srpske pravoslavne crkve predvideo je i temeljitu reorganizaciju njenih jedinica. Jačanje položaja vladika. Korak ka mitropolijskom sistemu, primenjenom u više crkava.

UZDIZANjE 13 sadašnjih episkopija na nivo mitropolija sa arhiepiskopima na čelu, kako je predviđeno Predlogom novog ustava SPC, korak je ka decentralizaciji Srpske pravoslavne crkve. Ovakvo ustrojstvo znači i delimični prelazak na tzv. mitropolijski sistem koji primenjuje više pravoslavnih crkava. To podrazumeva još jedan nivo u dosadašnjoj crkvenoj jerarhiji, koji će ojačati “čast i vlast” vladika koji će biti na njihovom čelu.

Radna verzija najvišeg pravnog akta, predviđa uzdizanje 13 postojećih eparhija na nivo mitropolije. U viši rang, prema ustavnom tekstu u koji su “Novosti” imale uvid, biće “proizvedene” Banjalučka, Bačka, Braničevska, Dalmatinska, Žička, Zahumsko-hercegovačka, Niška, Raško-prizrenska, Sremska, Šumadijska, Kanadska, Novogračaničko-srednjozapadnoamerička i Frankfurtska episkopija. Na njihovom čelu stajaće arhiepiskopi, kojih će sa postojećim biti ukupno – 18. Novi položaj ovih crkvenih jednica, po crkvenoj tradiciji, otvara i mogućnost za buduće osnivanje novih eparhija na njihovom području.

Istoričar Aleksandar Raković, nekadašnji koordinator Međureligijskog saveta Ministarstva vera, ukazuje da je nova organizacija drastična promena u dosadašnjem ustrojstvu Crkve.

– Titula arhiepiskopa u pravoslavnom svetu izuzetno je visoka i sugeriše jedan viši nivo autonomije u odnosu na postojeće eparhije – objašnjava Raković. – Predloženo rešenje nije tipičan mitropolitski sistem kakav postoji u Rumuniji, ali može da se tumači kao korak do njega. Trenutno nije jasno šta su razlozi za ovu reorganizaciju i dobro bi bilo da Komisija za reviziju crkvenog Ustava objasni svoje motive.

Srpska crkva trenutno ima svega četiri mitropolije (Crnogorsko-primorska, Dabrobosanska, Zagrebačko-ljubljanska i Australijsko-novozelandska), a samo vladika Amfilohije nosi arhiepiskopsku titulu. U tom svojstvu, on predsedava Episkopskim savetom Pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koji čine i vladike eparhija Budimljansko-nikšićke, Mileševske i Zahumsko-hercegovačke.

ZABRANjENE JAVNE KRITIKE

SVEŠTENICI SPC ubuduće neće smeti javno da kritikuju svoju crkvu. Predlog novog ustava SPC predviđa crkvenosudski postupak za klirike koji “u javnosti kritikuju crkveni poredak ili odluke nadležnih crkvenih organa”.

Izvor: NOVOSTI.rs

Lista okupljena oko SNS osvojila je na beogradskim izborima oko 45 odsto glasova, a osim njih u gradski parlament ući svega još tri liste.

Lista okupljena oko Dragana Đilasa, prema preliminarnim podacima CRTA, osvojila je 19 odsto glasova, Aleksandar Šapić 8,8 odsto, a SPS-JS šest odsto. Ostalih 20 učesnika na izborima u prestonici nije bilo ni blizu cenzusa od pet odsto. Izlaznost je bila preko 50 odsto u Beogradu. Opozicione partije iznosile su danas niz tvrdnji na neregularnost izbornog procesa optužujući za to uglavnom vladajuću partiju, a organizacija CRTA takođe je više puta tokom dana ukazivali na nepravilnosti koje su uočene na biračkim mestima.

“Tokom samog izbornog dana na osam odsto izbornih mesta su uočene nepravilnosti, a uočili smo da su one bile veće nego prethodne dve godine i to pokazuje da je način na koji se provode izbori lošiji nego prethodnih godina”, rekao je Raša Nedeljkov iz CRTE.

“Ipak, nepravilnosti nisu mogle da utiču na to da Aleksandar Vučić ne pobedi na izborima. Nijedna stranka nije bila blizu cenzusa od onih koje nisu prešle. Nismo zabeležili masovne već pojedinačne slučajeve nepravilnosti. Da su neke liste bile blizu cenzusa, te nepravilnosti bi možda uticale“, naglasio je Nedeljkov.

Među nepravilnostima prijavljene su kupovine glasove, kampanja na biračkim mestima,vođenje paralelnih spiskova, višestruko glasanje, ali predstavnici SNS i Gradska izborna komisija tvrde da zvanično nije prijavljen nijedan slučaj nepravilnosti. Predsednik SNS Aleksandar Vučić se večeras zahvalio građanima zato što su na demokratski način birali svoje predstavnike, ocenivši da je današnji dan bio dobar za Srbiju. On je upitao one koji su iz, kako je ocenio „politike mržnje“ pričali da od Beograda počinju promene, na kakve to tačno promene misle. Vučić je naglasio da je SNS ostvarila najbolji rezultat u Beogradu ikad.

Dragan Djilas, kandidat za gradonačelnika liste “Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju”, rekao je da su ovo bili najnečasniji i najneposreniji izbori. On je rekao da je ove izbore obeležila velika kupovina glasova i fantomski glasovi lažnih Beograđana. On je poručio Vučiću: “Aleksandre Vučiću, trebaće nam manje vremena da te skinemo s vlasti nego tebi što je trebalo da mene skineš sa vlasti u Beogradu”.

Kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da atmosfera u kojoj je tekla izborna kampanja nije dobra za društvo, ali i da je najmanji problem, jer živimo u sistemu koji je „takav-kakav je i ne dozvoljava ti da pokažeš šta znaš i umeš“.

“Voleo bih da predsednik održi obećanje i da pusti nas da se takmičimo za mesto gradonačelnika. Sada smo glasali za odbornike u Skupštini grada, a bilo bi fer da smo se takmičili sa ljudima koji su vodili Beograd….Kada je neko na ovim izborima nosilac liste, a ima prilike da se viđa sa Putinom, Merkelom, a ja ne mogu na telefon da dobijem Žiku iz Sopota jer su mu rekli da mi se ne javlja. To nije baš ravnopravno“, dodao je on.

Lider SPS Ivica Dačić čestitao je večeras Vučiću na pobedi i dodao da ako bude volje sa druge strane da su spremni da to nastavimo, ali o tome će se tek razgovarati. „Imaćemo oko osam odbornika, a ako bismo napravili koaliciji sa SNS, to bi bilo oko 72 odbornika. Veliki uspeh“, naveo je.

Najbliži cenzusu od ostalih lista bile su DJB-Dveri za 3,7 odsto i Ne davimo Beograd koji su, prema rezultatima Cesida, osvojili 3,6 odsto glasova. Ksenija Radovanović, nosilac liste Ne da(vi)mo Beograd, istakla je da je najmanje 30.000 ljudi u Beogradu zaokružilo „žutu patku“. Kako je rekla, oni imaju pravo da se u svakom trenutku da bore za svoj grad.

„Ovo će da raste, ovo ništa ne znači, ovo će da nastavi da se razvija… 30.000 pravih ljudi će od sutra podići lestvicu daleko više… Mi ćemo biti oni ljudi na ulicama, na svim javnim sednicama grada… Biće sve u redu“, rekla je Ksenija Radovanović, nosilac liste Ne da(vi)mo Beograd.

Ljubiša Preletačević Beli, SRS i DS osvojile sup o 2,4 odsto glasova. “Ovo je loš rezultat za nas, ali je još lošije što nismo uspeli da smenimo lošu vlast u Beogradu”, poručio je u obraćanju novinarima u štabu DS lider demokrata Dragan Šutanovac.

Preko jedan odsto imala je još jedino DSS, nakon koje slede Zavetnici sa 0,7 odsto. Sve ostale stranke, prema podacima Cesida, osvojile su manje 0,5 odsto glasova, među kojima su Marko Bastać, LDP, stranka Muamera Zukorlića….

Nakon što je nedavno osvojio novu titulu Najboljeg evropskog velikog festivala, „Egzit“ ponovo privlači pažnju svetskih medija koji hvale njegov ovogodišnji program i ističu Petrovaradinsku tvrđavu kao najgrandiozniju lokaciju među svim evropskim festivalima i kao obaveznu destinaciju za festivalsko letovanje.

Britanski Miror je tako nedavno uvrstio Egzit među najbolje festivale, nakon čega je objavio i opširan članak posvećen tom festivalu, koji je naslovio sa Prve najave silovitog programa festivala Egzit prodrmaće srpsku tvrđavu ovog leta, i to iako većina takozvanih hedlajnera još nije poznata. Na pragu svog osamnaestog izdanja, „Egzit“ je opisan u popularnom Miroru kao jedan od najraznolikijih festivala, a u tekst je ubačen i esencijalni vodič kroz Novi Sad, te posebne reči hvale za Dens arenu na tom festivalu.

I drugi prestižni britanski list Gardijan ima opširan tekst o vrhunskim provodima u 2018. godini, te, iako je jul tradicionalno najkrcatiji muzičkim događajima, upravo je „Egzit“ izdvojen kao obavezna tačka u globalnom kalendaru. Uticajni nemački Bild smatra „Egzit“ idealnom lokacijom za letnji odmor i dodaje da bi posetioci trebalo da obiđu Novi Sad, zbog osvojene titule Evropske prestonice kulture za 2021. godinu, čiju su kandidaturu u ime grada upravo vodili čelni ljudi „Egzit fondacije“, navodi se u saopštenju „Egzit tima“.

Dodaje se da je popularni irski portal Buzz svrstao novosadski festival među festivale koji se ovog leta moraju posetiti, a lokaciju opisao kao „najgrandiozniju“ od svih evropskih muzičkih događaja, nabrajajući raznolikost žanrova i brojnost festivalskih zona, a tekst zaključuje: „Ako ne možete da pronađete nešto za sebe, previše ste sitničavi“.

I vanevropski mediji su stavili „Egzit“ na festivalsku mapu sveta, a dokaz za to je tekst na jednoj od najposećenijih novozelanđanskih internet stranica Stuff, u kome se poseta festivalu u Srbija predlaže u okviru preporuka za 10 putnih trendova u 2018. godini. Travel Magazine sastavio je svoju listu od osam festivala koje treba posetiti ove godine umesto čuvenog „Glastonberija“, a u najužem izboru našla su se tri festivala „Egzitove“ familije, odnosno „Si star“ u Umagu i „Si dens“ u Budvi uz, naravno, „Egzit“ u Novom Sadu.

Festival „Egzit“, ove godine, biće održan od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i predstaviće neke od najboljih svetskih, regionalnih i domaćih muzičkih zvezda kao što su Migos, Zigi Marli, Fiver Rej, Alis Merton, Nina Kravic, Riči Hotin, Adam Beyer, Ida Engberg, Maseo Pleks, Solomun i brojni drugi.

Ulaznice se prodaju po ceni od 6.490 dinara za komplet.

Izvor: RTS.rs

Praćen gromoglasnim aplauzom Ištvan Sabo, veliki mađarski i svetski reditelj, večaras je u prepunoj sali Sava centra simpatično i duhovito otvorio 46. Fest rekavši: Imam jednu tajnu da podelim sa vama: Festival je otvoren!

Prethodno, Ivona Jeftić, gradski sekretar za kulturu uručila mu je nagradu “Beogradski pobednik”, koja se dodeljuje za doprinos filmskoj umetnosti, napomenuvši da mu je Beograd predaje sa puno ljubavi i dodajući da je velikom reditelju pre neki dan bio rođendan te da je priznanje mali dar i tim povodom. Šarmantno se zahvalio harizmatični Ištvan Sabo i rekao:

“Prava nagrada za mene je činjenica da je toliko ljudi u publici. Odavno to nisam video. Ovo nije moja prva poseta Beogradu, sećam se svog prethodnog boravka, dragih prijatelja, među kojima su Ljubiša Samaradžić i Eva Ras. Sećam se sjajnih filmova Dušana Makavejeva, želeo bih da kažem sa koliko prijateljstva i ljubavi mislim o njemu i sa koliko divljenja se sećam filmova “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Čovek nije tica”.

“Ako neko od vas poznaje Dušana Makavejeva, neka mu prenese da za njega gajim ogromnu ljubav i poštovanje”.

U prepunoj sali Sava centra među prisutnim bili su premijerka Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, gradski sekretar za kulturu Ivona Jeftić, Nele Karajlić, Radoslav Zelenović, Gordan Kičić, Dejan Cukić i mnogi drugi.

Program otvaranja vodili su Marija Bergam i Radivoje Raša Bukvić.

Brnabić: Ulagaćemo još više u kulturu

Svečanom otvaranju 46. Festa večeras u beogradskom Sava centru prisustvovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je tom prilikom naglasila da Vlada ulaže puno u kulturu i da veruje da će se te investicije povećavati u narednih nekoliko godina. Brnabić je istakla da film svakako zauzima važno mesto u tim investicijama.

“U 2018. godini smo za tri miliona evra povećali budžet za domaći film u odonosu na 2017. godinu i sada je budžet Filmskog centra Srbije skoro milijardu dinara. Taj budžet je 50 puta veći nego pre šest godina. Takođe smo zajedno sa ministarstvom privrede završili da uredba o posticajnim merama za snimanje stranih i domaćih produkcija povećava sa 20 posto povraćaja od ukupnih sredstava na 25 procenata procenata što verujem da će Srbiju učiniti posebnom za snimanje filmova”, kazala je Brnabić.

Izvor: BLIC.rs

Srbiju će na 63. “Evrosongu” u maju u Lisabonu predstavljati Sanja Ilić i grupa “Balkanika” s pesmom “Nova deca” (24 poena)

SRBIJU će na 63. “Evrosongu” u maju u Lisabonu predstavljati Sanja Ilić i grupa “Balkanika” s pesmom “Nova deca” (24 poena). Oni su, u konkurenciji 17 takmičarskih kompozicija, trijumfovali sinoć u Sava centru na festivalu “Beovizija”, na kome se posle devet godina ponovo birao naš predstavnik za evropsko muzičko takmičenje. Drugo mesto pripalo je Saški Janković s numerom “Pesma za tebe” (20 poena), dok je treći bio Dušan Svilar koji je pevao “Pod krošnjom bagrema” (15). Ko će braniti boje naše zemlje na “Pesmi Evrovizije” odlučili su članovi žirija i publika (odnos glasova 50:50).

Srbija u Portugaliju ide s numerom koju je vođa “Balkanike” Sanja Ilić sa suprugom Tatjanom komponovao na tekst Danice Krstajić, a aranžman je uradio Darko Dimitrov. Pesma “Nova deca” je spoj tradicionalne muzike i modernog zvuka, a sjajnim vokalima obojili su je Danica Krstić i Mladen Lukić.

– Hvala publici i žiriju na glasovima – rekao je za “Novosti” Sanja Ilić. – Naš uspeh je došao zasluženo posle mnogo truda i rada. Pesmom i nastupom potrudili smo se da na našu scenu donesemo duh “Pesme Evrovizije”. Pesma “Nova deca” je pravi spoj tradicionalnog i modernog zvuka i stvarali smo je vodeći se time šta bi trebalo da nas predstavlja na “Evrosongu”.

Grupa “Balkanika” je važila za favorita takmičenja, pa njihov trijumf nije nikog iznenadio. Na pitanje kako komentariše spekulacije da se unapred znao pobednik, Sanja Ilić je rekao:

– Ako neko ume da radi, komponuje i peva, to je uvek namešteno. Uopšte nema nikakve tajne. Učestvovao sam dva puta na “Jugovoziji”, ali nisam otišao na “Evrosong”.

U centru pažnje iza scene je sve vreme bila Maja Nikolić, koja se takmičila s pesmom “Zemlja čuda”, ali se čudo u njenom slučaju nije dogodilo, pa je pevačica takmičenje završila na 10. mestu, bez glasova žirija. Maju su posle nastupa ponele emocije, pa nije mogla da sakrije suze.

– Dugo nisam dobila ovako pozitivne komentare – rekla je Nikolićeva. – Donela sam čaroliju na sceni i napravila zemlju čuda. Plačem jer sam iznenađenja koliko su ljudi pozitivno reagovali na moju pesmu. Podržali su me i hvala im na tome.

Ono što se sinoć moglo čuti na “Beoviziji”, najkraće rečeno, predstavlja “sudar” generacija, ali i različitih muzičkih stilova. Sjajan nastup imali su grupa “Biber”, pobednik prve sezone “Pinkovih zvezda” Ivan Kurtić, Boris Režak… Publika je uživala i u veličanstvenom glasu muzičke dive Beti Đorđević, koja je pevala sa Rambom Amadeusom i nastupima drugih izvođača.

Beovizija 2018: Nova deca – Sanja Ilić i Balkanika

Nova deca – Sanja Ilić i Balkanika muzika: Sanja Ilić, Tanja Karajanov tekst: Danica Krstajić aranžman: Darko Dimitrov NOVA DECA Svet je naš i vreme prestaje da žuri kad … si samnom ti. Svet je naš i osmehom se budim zato što … postojiš ti. Sve je jasnije, sunce sija drugačije.

PETOČLANI ŽIRI

U žiriju su bili: kompozitor Vojkan Borisavljević, pevačica Ivana Peters, aranžer Dušan Alagić, trubač Dejan Petrović i pevač Željko Vasić. Grupa “Balkanika” je od tri člana žirija dobila maksimalnih 12 poena.

Izvor: NOVOSTI.rs

Srbija danas obeležava Sretenje – Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, ali i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi srpski Ustav.

Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti biće održana u Memorijalnom kompleksu u Orašcu, u prisustvu predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.

U ime Vlade Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević danas će položiti venac i odati počast voždu Karađorđu u crkvi Svetog Đorđa na njegovom grobu na Oplencu, a pored njega, to će učiniti i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Opštine Topola…

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba. Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem – Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak. Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti. U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena. Dan uoči obeležavanja Dana državnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima – glumcima, pevačima, akademicima, nekolicini stranaca i institucijama. U svom obraćanju, predsednik Vučić je poručio da Srbija, slaveći laureate, proslavlja sebe i svoju budućnost. Srbija danas, kako je podsetio, slavi svoj dan, veliki i važan dan, Dan državnosti odajući počast svojim slavnim precima, sećajući se njihovih dela i pokazujući koliko je vredno živeti i boriti se.Dan uoči obeležavanja Dana državnosti, izvedena je počasna artiljerijska paljbu u Beogradu, na Savskoj terasi na Kalemegdanu, na Niškoj tvrđavi i na Petrovaradinu.

Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.

Izvor: BLIC.rs

Glumac Nebojša Glogovac (48) preminuo je noćas, nezvanično je potvrđeno “Blicu” u Institutu za onkologiju.

Kako saznajemo, on je umro na pulmologiji Kliničkog centra Srbije, gde je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja primljen pre dva dana. Glogovac i je pre 10 dana hitno primljen u Institut za onkologiju. Tada su mediji pisali da je čuveni glumac teško bolestan i da je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno. Od glumca se jutros na društvenoj mreži Fejsbuk oprostila i njegova koleginica Nataša Ninković.

– Zauvek u mom srcu! Sa anđelima mili moj… – napisala je glumica.

Glumac Nebojša Glogovac hitno je 30. januara ove godine primljen u bolnicu u Beogradu zbog ozbiljnog zdravstvenog problema. Tada se saznalo da je Glogovac teško bolestan i da je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno. Bio smešten u Institutu za onkologiju.

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta, 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i Milene Glogovac. Porodica se preselila u Pančevo kada je Nebojša imao 7 godina. Glogovac je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića u tada vrlo popularnoj seriji „Bolji život“ (1987).

Posle srednje škole je upisao studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija se predomislio i 1990. je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Zajedno sa njim su studirali Nataša Ninković, Vojin Ćetković i Sergej Trifunović.

Nebojša Glogovac je tumačio brojne uloge na televiziji i u pozorištu. Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je u TV seriji “Nemanjići – Rađanje kraljevine”, koje će uskoro početi da se emituje na RTS-u. Tumačio je ulogu Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje.

Izvor: BLIC.rs