Category Archive for: Srbija

U prethodne dve godine, više od 1.600 lekara iz Srbije zatražilo je sertifikat dobre prakse koji, između ostalog, omogućava zaposlenje u inostranstvu. Sve teži uslovi rada i male plate glavni su motivi koji zdravstvene radnike nagone da napuste zemlju.

Iako tačan broj onih koji se odlučuju da za stalno odu iz Srbije nije poznat, stručnjaci upozoravaju da je ovaj trend alarmantan, ali i da je on samo odraz višedecenijskog urušavanja zdravstvenog sistema u Srbiji.

Devetnaestogodišnja Mina Stevanović studentkinja je prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako je pred njom dug put do diplome, već je odlučila da će, po završetku studija, otići u Englesku ili Nemačku.

„Da se bavim bilo čim, ne samo medicinom, ja bih otišla odavde, zato što vidim kako se živi u Srbiji i koliko nije fer. Moji roditelji su obični radnici, ubijaju se od rada i ne možemo sebi da priuštimo mnogo. Mislim da su u inostranstvu bolji uslovi za normalan život“, smatra naša sagovornica.

Njena koleginica Anđela Stefanović radije bi ostala u Srbiji, ali ne isključuje ni odlazak u inostranstvo ukoliko je okolnosti na to nateraju.

„U suštini bih volela da ostanem ovde. Nisam jedna od onih koji su za odlazak, ali ako bude ’trbuhom za kruhom’, onda naravno idem, šta da se radi.“

Pod devizom ’trbuhom za kruhom’, veliki broj lekara već je napustio zemlju. Prva stepenica ka tom cilju je uzimanje sertifikata dobre prakse.

„Lekarska komora Srbije je u 2015. godini izdala 826 sertifikata dobre prakse, a u 2016. 856 ovih sertifikata“, kaže za RSE dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.

On naglašava da nam podaci o izdavanju sertifikata dobre prakse ne mogu sa sigurnošću govoriti o broju lekara koji želi da se iseli, pošto odlazak u inostranstvo nije jedini razlog za uzimanje ovih papira. Takođe, dodaje Dinić, mnoge zemlje uopšte ne traže ovaj setifikat.

„Najveći broj lekara uzima ove sertifikate prevenstveno zbog toga što idu da rade u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Takođe, jedan broj naših lekara odlazi na jednomesečni rad u neke zemlje i mislim da je to najveći broj lekara koji odlazi. Zašto odlaze u Crnu Goru, BiH i neke arapske zemlje – u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i slično? Pa verovatno iz finanskijskih razloga. I onda svoje slobodno vreme, koje podrazumeva godišni odmor provode radeći u drugim zemljama“, kaže Dinić.

S druge strane, dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da su loši uslovi rada u Srbiji osnovni motiv lekara za odlazak. Broj lekara u zdravstvenim ustanovama je sve manji, a broj administrativnih radnika se povećava, objašnjava Panić.

„Najveći problem je preopterećenost radom. Na primer, u ambulanti opšte prakse, umesto 30-35 pregleda, koliko je propisano zakonom, lekari obavljaju između 60 i 80. Ne možete u toj situaciji da pružite ono što ste učeni da pružite, a povrh toga ste preumorni i na kraju vas vrlo malo plate. To je osnovni razlog zašto kolege masovno odlaze“, kaže dr Rade Panić.

Odliv zdravstvenih kadrova u većoj meri se može očekivati kada Srbija bude postala deo Evropske unije, smatra dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije:

„To je nešto što se dogodilo i u Češkoj i u Mađarskoj i u Rumuniji i u Bugarskoj. Nešto sa čim treba da računamo jeste da onog trenutka kad budemo postali punopravni članovi, jedan broj građana – naročito onih visokoobrazovanih – će sigurno pokušati da pronađe poslovnu aktivnost u onim zemljama EU u kojima su uslovi rada mnogo bolji nego kod nas“, kaže Dinić.

Oni lekari koji se odluče da ostanu, nakon 10-12 godina fakulteta, trenutno mogu da računaju na prosečna platu od oko 470 evra za lekare opšte prakse, dok specijalisti zarađuju tek nešto više – oko 550 evra. Uprkos uvreženom mišljenju da se novac za zdravstvo i plate lekara izdvaja iz budžeta, 98 posto tih troškova pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, naglašava dr Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta.

Prema njegovom mišljenju, uz opasnost da za nekoliko godina neće biti ko da leči, realnu pretnju predstavlja i privatizacija zdravstvenog sektora.

„Pitanje je kada će nam doći neki strani investicioni fondovi koji će ući u posed na 10-20 godina ustanova koje se nalaze u planu mreža koje je osnovala država. To znači da ćete imati bolnice za sirotinju i privatne ustanove, gde ako se razbolite morate da date za lečenje. To znači da će se sutra lečiti samo elita u Srbiji.“

Dobar deo elite u Srbiji se već sada leči u privatnim klinikama ili inostrastvu. Jedan broj državnih bolnica jeste renoviran, ali i dalje nije retkost da se u medijima pojave fotografije iz klinika koje izgledaju kao scenografija u filmovima strave. Ako u bolnicama ne bude više ni belih mantila, taj film strave poprimiće nove razmere.

Izvor: Slobodnaevropa.org

U okviru projekta Đerdap i Narodni muzej u Beogradu, Arheološki institut, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture RS, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu i Centar za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu zajednički su organizovali i sproveli arheološka iskopavanja u okviru kojih je istraživan i Lepenski Vir.

Nakon dve godine istraživanja profesor Dragoslav Srejović koji je inače rukovodio istraživanjima Lepenskog Vira, 1967. godine obelodanio je značajno otkriće, svetski značajan lokalitet, star devet hiljada godina. S obzirom da se lokalitet nalazio u zoni koja će biti potopljena vodom budućeg akumulacionog jezera, ostaci su premešteni na novu lokaciju u blizini, od prvobitne udaljenu za oko 100 metara u pravcu severozapada i izdignutu za 29,5 metara. Sve do 2011. godine, kada je otvoren novosagrađeni centar za posetioce, Lepenski Vir se nalazio pod salonitskim pločama koje su duže od četiri decenije bile “privremeno” rešenje.

Jubilej – 50 godina od otkrića Lepenskog Vira Upravljač turističkog prostora Lepenski Vir d.o.o. obeležiće u sredu, 28. marta prigodnom svečanošću u centru za posetioce na kojoj će govoriti predstavnici dva ministarstva zaslužna za razvoj Lepenskog Vira, Ministarstva kulture i Minsitarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, saznajemo od Vladimir Nojkovića, direktora Upravljača turističkog prostora Lepenski Vir.

– Na period iskopavanja podsetiće nas arheolozi Mile Stojić, Miomir Korać i Bora Dimitrijević koji će govoriti i o profesoru Dragoslavu Srejoviću. Da bi obeležavanje jubileja bilo potpuno, u goste smo pozvali i ljude koji su učestvovali u iskopavanju Lepenskog Vira i njihova svedočenja biće pravo arhivsko blago. – navodi Nojković.
U okviru obeležavanja jubileja biće organizovan panel na temu “Turizam i kulturno nasleđe u Donjem Podunavlju- šanse i perspektive” koji će prethoditi svečanosti. U radu panela učestvovaće predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Kancelarije za evropske integracije, regionalnih razvojnih agencija, upravljači kulturnog nasleđa i zaštićenih prirodnih dobara i predstavnici sektora turizma u regionu.

Značajno praistorijsko nalazište

Lepenski Vir predstavlja izuzetno značajno i po mnogo čemu jedinstveno praistorijsko nalazište. Intenzivno je naseljavan od 6300. do 5500. godine pre nove ere i na lokalitetu su izdvojena naselja koja pripadaju mezolitu i ranom neolitu i kako navode stručnjaci, otkrića koja se vezuju za mezolit Lepenski Vir čine izuzetnim. Budući da se radi o planski podizanim naseljima sa staništima i svetilištima trapezoidne osnove, nekropolama koje ukazuju na posebne pogrebne rituale, monumentalnim skulpturama od kamena, kao i brojnim pokretnim nalazima od kosti i kamena smatra se da oovo nalazište nije bilo samo naselje, već je predstavljalo i sakralni centar. Lepenski Vir se prepoznaje po skulpturama i žrtvenicima napravljenim od oblutaka, što su i najpoznatiji nalazi, koji su nađeni zaliveni krečnjačkim malterom u podovima kuća, najčešće uz ognjište.

Izvor: Danas.rs

Osnovne škole u Srbiji, prijavljene za učešće u programu “Bitka za zanje” u sredu će početi da dobijaju robote koji će djacima pomoći da razviju analitičke sposobnosti, najavila je danas u Nišu ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Ana Brnabić.

U programu koji je pokrenuo Fond B92 robote će dobiti 344 škole.

“Zahvaljujući Vladi Srbije, Fondu B92 i kompanijama iz raznih sektora, obezbedjeni su roboti za sve škole koje su se prijavile za učešće u programu Bitka za znanje”, kazala je ministarka.

Ona je na Elektronskom fakultetu u Nišu prisustvovala drugom krugu testiranja kandidata za prekvalifikaciju u IT sektoru. U Nišu, Novom Sadu i Beogradu danas će biti testirano 200 kandidata.

U školama i organizacijama koje već imaju iskustvo i dobre rezultate u tom poslu, prekvalifikacija će početi početkom aprila, a kursevi će trajati tri do četiri meseca, kazala je Brnabić.

“Vlada Srbije platiće odmah 70 odsto od ukupne cene prekvalifikacije, a 30 odsto će biti plaćeno samo ako se kandidati zaposle. Na taj način motivišemo škole da saradjuju s privatnim sektorom”, podvukla je ministarka.

Ona je istakla da Vlada Srbije namerava da ove godine omogući prekvalifikaciju 1.000 kandidata.

“Na taj način smanjićemo nezaposlenost, ali i tražnju za tim kadrovima. Ti mladi ljudi koji su uglavnom završili fakultete, dobiće šansu za karijeru koja ima budućnost”, rekla je Brnabić.

Anketiranje 118 firmi iz IT sektora, dodala je Brnabić, pokazala je da je IT kompanijama u Srbiji potreban 961 programer-početnik.

Ministarka je za sledeću nedelju najavila tender za izgradnju Studentskog kulturnog centra pri Elektronskom fakultetu u Nišu, kao prve faze Naučno-tehnološkog parka.

“Studentski kulturni centar imaće 650 kvadratnih metara, a njegova izgradnja koštaće 40 do 50 miliona dinara. Uslediće isgradnja Laboratorijske lamele i na kraju samog Naučno-tehnološkog parka”, izjavila je Brnabić.

Dekan Elektronskog fakulteta Dragan Antić je rekao da će Studentski kulturni centar okupljati mlade, talentovane srednjoškolce i studente s juga Srbije.

Studentski kulturni centar omogućiće razvoj novih ideja, Laboratorijska lamela služiće za izradu prototipa, a Naučno-tehnološki park za sprovodjenje ideja u praksi.

Izvor: Beta.rs

Jedan simboličan gest u okviru opšte akcije za povećanje nataliteta i borbe protiv “bele kuge”, učinjen je u Velikom Gradištu gde su žitelji sami napravili i podigli na bezbedno mesto gnezdo u kome očekuju rode kojima je, zapravo, obnovljen srušeni dom.

Naime, u cilju očuvanja životne sredine i staništa roda po preporuci predsednika opštine Dragana Milića, na “starom buvljaku” postavljeno novo gnezdo.

Inicijativu za zaštitu ovih plemenitih i korisnih ptica dao je meštanin i poznavalac ptica Dragan Tišanović, uz podršku grupe građana Velikog Gradišta. Tišanović je naveo da je porodici roda, koje su bile smeštene na ovom mestu, porušeno gnezdo čime je ugrožen njihov povratak. Građani su, ujedno, dali predlog za konstrukciju gnezda kao i lokaciju na kojoj bi trebalo da bude postavljeno, kako ga nesavesni sugrađani ne bi ponovo uništili. Želja im je, kažu, da takvih gnezda bude još, kako bismo vratili rode u grad. Stub sa zaštićenim gnezdom podigli su radnici Elektromorave – RJ Veliko Gradište, a u montaži je pomogla MZ Veliko Gradište.

Izvor: Danas.rs

Srbija saopštila je danas da će njen avion A330 prvi put leteti do Zagreba, 28. marta, po specijalnoj ceni od 59 evra, a povodom otvaranja terminala u Zagrebu i na dan kada će nagrada ATW biti uručena Er Srbiji.

Er Srbija, nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, obavljaće saobraćaj na liniji Beograd-Zagreb svojim širokotrupnim avionom A330, 28. marta kako bi doprinela obeležavanju otvaranja nove zgrade terminala na aerodromu u Zagrebu. Avion sa 254 sedišta, koji redovno leti ka aerodromu Džon F. Kenedi u Njujorku, leteće do glavnog grada Hrvatske i iz njega u jutarnjim časovima sledećeg utorka, a gosti će moći da iskoriste specijalnu cenu povratne karte počev od 59 evra, koja će važiti samo tog dana. Specijalni povratni let avionom A330 saobraćaće na dan kada Er Srbija bude primila nagradu za Lidera na tržištu avijacije za 2017. godinu, koju joj dodeljuje Er Transport Vorld (Air Transport World) u Njujorku. Avion Er Srbije A330 opremljen je sa 18 sedišta u biznis i 236 sedišta u ekonomskoj klasi, sa sistemom za zabavu tokom leta na svakom sedištu i sedištima u biznis klasi koje je moguće potpuno spustiti u položaj za spavanje. A330 će iu utoral, 28. marta, let JU 230 krenuti iz Beograda u 07.40 i stići u Zagreb u 08.50 ujutru. Povratni let, JU 231, krenuće iz Zagreba u 10.05 i stići u Beograd u 11.10 ujutru, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas.rs

Mogući, doduše, mali dokaz da će na predsedničkim izborima biti veća izlaznost nego prethodnih godina stiže iz dijaspore. Naime, u inostranstvu će biti otvoreno čak 15 biračkih mesta više nego prošle godine.

Republička izborna komisija donela je rešenje o biračkim mestima u inostranstvu za predsedničke izbore, a na spisku je ukupno 53 lokacija za glasanje u dijaspori. To je 16 birališta u inostranstvu više nego na prethodnim predsedničkim izborima 2012. godine. U odnosu na prošle parlamentarne izbore nova biračka mesta biće u Sutomoru, Beranama, Stokholmu, Helsinkiju, San Francisku, Bukureštu, Varšavi, Pekingu, Malti, Šangaju, Bejrutu, Dohi, Budimpešti, Solunu i Atini.

Ipak, suviše je pretenciozno reći da bi dijaspora mogla ključno da utiče na rezultate izbora jer je procedura takva da je potrebno da se prijavi najmanje 100 birača da bi se na određenoj lokaciji otvorilo biračko mesto. Poređenja radi, na prethodna tri izbora od 2012. godine ni na jednom glasanju nije izašlo više od 5.000 birača. U poslednjih deset godina ubedljivo najviše glasača u dijaspori bilo je 2008. godine na predsedničkim izborima, kada je na birališta izašlo 18.738 birača. Zanimljivo da od tada pa sve do ove godine nije bilo otvoreno biračko mesto u San Francisku.

Izvor: Blic.rs

Na meti Momčila Đinovića našle su se čuvena produkcijska kuća “20th Century Fox” i distributerska kompanija “MCF MegaCom Film”, koje je ucenjivao filmom “Bos bejbi”, koji je producirao “DreamWorks” čuvenog reditelja Stivena Spilberga

Momčilo Đinović, sin Radoslava Đinovića koji je svojevremeno otišao u penziju sa mesta načelnika Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma u MUP-u, uspeo je da navede čuveni “20th Century Fox” da mu uplati devet bitkoina čija je vrednost 1,3 miliona dinara da ne bi pre svetske premijere objavio na internetu film “Bos bejbi”, piše Blic.

Đinović je uhapšen u Beogradu u akciji pripadnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije, a po nalogu tužioca za visokotehnološki kriminal određen mu je policijski pritvor od 48 sati.

Na meti su mu se našle čuvena produkcijska kuća “20th Century Fox” i distributerska kompanija “MCF MegaCom Film”, koje je ucenjivao filmom “Bos bejbi”, koji je producirao “DreamWorks” čuvenog reditelja Stivena Spilberga, navodi Blic.

Đinović je u februaru pribavio još neobjavljenu kopiju filma, a potom je mejlom stupio u kontakt sa obe kuće od kojih je tražio da mu se na bitkoin novčanik uplati ukupno 25 bitkoina. Poručio im je da će film javno objaviti na internetu pre svetske premijere ukoliko ne ispune njegov zahtev.

Premda može zvučati naivno, tržišna vrednost ove transakcije nije zanemariva – više od tri miliona dinara, odnosno 24 hiljade evra. Đinović je na ovaj način pokušao da sakrije svoj identitet, pošto se uplate i isplate bitkoina na internetu mogu obavljati anonimno.

Holivudske kuće čiji filmovi koštaju po više miliona dolara, a zarada premašuje iznos uloženog novca i po nekoliko puta, odlučile su da plate i ne rizikuju. Međutim, iako je dobio uplatu od devet bitkoina, što iznosi 1,3 miliona dinara, Đinović je tek nedelju dana nakon ove uplate tražio i preostalih 16 bitkoina.

Pošto je premijera filma bila zakazana tek za 31. mart, iz sumnje da se na tome neće zaustaviti, produkcijske kuće odlučile su da slučaj ipak prijave.

Đinović će danas biti priveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo.

Đinović je pravi zaljubljenik u holivudske blokbastere, a posebno ekranizacije stripova.

“Još otkad je bio student obožavao je ‘Marvel’ i superheroje. Istetovirao ih je po celom telu, najveća koju ima je Supermen”, ispričao je njegov poznanik za Blic. I Momčilove društvene mreže svedoče koliko je opsednut junacima stripova. Na svim profilima ima brojne citate iz stripova i logo “Marvela”, jednog od najpoznatijih izdavača upravo stripova. Pored toga, često objavljuje citate iz holivudskih blokbastera i scene iz hit filmova.

Nikome, međutim, nije poznato bi kako je Đinović nabavio kopiju filmu, niti kako je došao na ideju o uceni.

On se, naime, bavi IT tehnologijama, a poslednje zaposlenje imao je 2013. kao sistem administrator u jednoj građevinskoj firmi gde sse zadržao svega tri meseca. Njegove nekadašnje kolege istakle su da je bio dobar drug i ljubitelj noćnog provoda.

Izvor: Nedeljnik.rs