Category Archive for: Srbija

Na poziv Milana Stamatovića nekoliko stotina meštana započelo tokom praznika izgradnju temelja za stubove gondole

 

 

NEKOLIKO stotina meštana Zlatiborskog okruga, “naoružanih” teškom mehanizacijom javnih preduzeća i privatnika, započelo je tokom praznika radove na izgradnji temelja za stubove gondole na ovoj planini.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, koji je i pozvao svoje sugrađane u radnu akciju, rekao je da je očigledno da sa vrha vlasti postoji nalog da se Čajetini ne da građevinska dozvola. On je ponovio da je gondola najveća investicija u ovom delu Srbije u poslednjih sto godina i da je njena vrednost 13 miliona evra, a da je novac obezbedila opština, bez pomoći države.

Čajetina je u februaru podnela zahtev za građevinsku dozvolu za poslednju stanicu gondole na Torniku, ali je Ministarstvo građevinarstva zbog nekompletne dokumentacije odbilo zahtev.

 

Izvor: Novosti.rs

Nova arheološka istraživanja u zapadnoj Srbiji otkrivaju novu, iznenađujuću sliku prednemanjićke Srbije, kao dobro organizovane i gusto naseljene države sa utvrđenjima koja štite saobraćajnice kojima se transportuju tovari dragocenih ruda, kažu stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.

 

 

“Otkriće da je velika tvrđava na brdu Branig iznad kanjona reke Gradac funkcionisala bar dva veka pre Nemanje kao srpska, uz pronalazak manjih utvrđenja na antičkom pravcu koji je spajao podrinjske rudne oblasti sa dolinom Kolubare, pokazuje da je reč o organizovanoj državnoj teritoriji”, kaže arheolog Radivoje Arsić iz valjevskog zavoda. “Rezultati istraživanja ukazuju da se prednemanjićka srpska država prostirala između Save i Drine. Od iskopavanja tek očekujemo iznenađenja, jer su na teritoriji zapadne Srbije i istočne Bosne otkriveni tragovi utvrđenja i naselja ranosrednjovekovne srpske države”.
Ostatke zidina i kula na strmom brdu u kanjonu reke Gradac, u ataru sela Brangović, na sedam kilometara od Valjeva, narod je nazvao Jerinin grad. Drugo ime za ruševine je Bežane, jer su se među visokim zidinama, na nepristupačnim liticama, i u mnogobrojnim pećinama, skrivali zbegovi od osmanskog zuluma.

Arheolozi kažu da još nisu otkrivena pisana svedočanstva o ovom velikom i vešto sazidanom gradu, ali su na osnovu nalaza utvrdili da je utemeljen još u preistoriji, oko 1.600 godina pre Proklete Jerine, žene despota Đurđa Brankovića, koja je u narodnoj mašti bila graditelj tvrđave.

“Na početku istraživanja 2004. mislili smo da je reč o vizantijskoj tvrđavi iz 5. veka, iz vremena Justinijanove obnove”, kaže Arsić. “Docnijim iskopavanjima smo utvrdili da su je Rimljani koristili u vojne svrhe još od 3. veka, a da su kasnije samo dodati luksuzniji civilni deo i episkopska crkva, versko sedište celog ovog dela Srbije, što svedoči o značaju tajanstvenog grada. Zatim smo došli do najstarijeg sloja koji seže u preistoriju, u gvozdeno doba, kad se na ovom mestu nalazilo naselje utvrđeno kamenim bedemima”.

Kanjon reke Gradac pored tajanstvenog Jerininog grada čuva i svedočanstva o širenju hrišćanstva u Srbiji. Pored ostataka ranohrišćanskih bogomolja u romejskom naselju, u visokim, surim stenama oko grada nalaze se mnoge pećine, kelije, gde su srednjovekovni monasi isposnici tihovali gledajući s visine na krajolik klisure i okolnih valjevskih planina kao sliku raja na zemlji. Tim isposnicama, smatraju naučnici, svoje ime duguje manastir Ćelije, koji se nalazi u neposrednoj blizini Jerininog grada.

Ubrzo su arheolozi shvatili da na prostoru tvrđave i sela Brangović postoji jača tradicija naseljavanja nego što su mogli i da zamisle. Najveće iznenađenje sačekalo ih je u najmlađem arheološkom sloju.

“Iako je najviše oštećen erozijom i iskopavanjima divljih arheologa, nalazi su nedvosmisleno ukazivali na to da su Srbi ovde živeli u kontinuitetu od vremena naseljavanja od 7. do 10. veka. Grad je, izgleda, napušten u vreme ratova kneza Časlava sa Ugarima”, kaže Arsić.

Ostaci višeslojnog utvrđenja su na površini od tri hektara.

“U donjem delu grada nalazilo se civilno naselje, a gornji deo, gde je bila velika donžon kula, imao je isključivo vojnu svrhu”, kaže Arsić. “Geodetska snimanja i iskopavanja ukazuju da se civilno naselje razvilo pored antičkog puta kroz kanjon reke Gradac, spajajući dolinu Kolubare sa Valjevskim planinama i Podrinjem, koji su obilovali rudnim ležištima srebra, bakra, olova i zlata”.

Jerinin grad je pravo graditeljsko čudo sa svojim visokim i debelim zidovima koji se strmo spuštaju u dužini od oko 200 metara iznad samog rečnog toka. Graditelji su, gde god su mogli, koristili prirodne bedeme od stena i povezivali ih zidovima koji su iz daljine teško uočljivi. Za potrebe odbrane su u strme stene uklesane stazice i stepenice čiji se tragovi i danas jasno vide.

 

Izvor: Novosti.rs

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je u akciji policije, u saradnji sa Upravom carina i nadležnim tužilaštvima, danas uhapšeno 16 carinskih službenika i odgovorno lice jednog preduzeća, osumnjičenih da su budžet Srbije oštetili za više od 11,5 miliona evra.

 

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo je pokazalo odlučnost u suzbijanju korupcije, sive ekonomije i kriminala. Godinu dana intenzivnog rada pripadnika Uprave kriminalističke policije dalo je rezultate, ocenio je Stefanović. Značaj ove akcije je višestruk. Osim hapšenja osumnjičenih i njihovog procesuiranja, sprečeno je i dalje nanošenje štete budžetu Srbije i nastavak krađe više miliona evra od građana, istakao je Stefanović. Ministar je napomenuo da postoji sumnja da su zaposleni u Upravi carina skoro godinu dana robu, pre svega cigarete, uvezene iz inostranstva fiktivno razduživali za navodne potrebe raznih ambasada i međunarodnih organizacija u Srbiji. Osumnjičeni su, kako je naveo, na taj način nesavesnim postupanjem primili u rad nekompletnu, nepravilnu i falsifikovanu dokumentaciju i na taj način omogućili oslobađanje od carine, poreza, akciza i drugih posebnih dažbina, rekao je Stefanović.

 

Izvor: Danas.rs

 

 

Poznati književnik, TV lice i zabavljač Radivoje Raša Popov preminuo je u sredu u 84. godini, javila je Radio-televizija Srbije.

 

Čika Raša Popov, kako su ga čitave generacije dece zvale, bio je rođen 1933. godine. Publika ga je znala iz serijala “Fazoni i fore”, “U snu san”, “Radost saznanja” i drugih.

Bio je i urednik izdavačke kuće “Matica srpska”, kolumnista, i novinar na Radio Beogradu i Televiziji Beograd. Pisao je poeziju i knjige za decu, i bio nagrađivan priznanjima kao što su “Dositej Obradović” i “Duško Radović”.
Bio je oženjen i otac dvoje dece, a početkom ove godine dočekao je i praunuka.

Bila je privilegija što smo delili neko vreme sa velikim pesnikom i pripovedačem čiji je intelekt nadilazio sve što smo očekivali i čemu smo se nadali, kazao je Tanjugu Ljubivoje Ršumović povodom smrti Raše Popova.

Ršumović ističe da je Popov bio velikan našeg vremena, renesansna ličnost koja je uspela da da nađe prečice za komunikaciju sa decom.

“Da bi uspešno razgovarali sa detetom vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo jer je u seriji “Fazoni i fore” kao Proka pronalazač ušao u dečiju maštu. Ušao je u dečija srca zauvek” kazao je Ršumović

Za njega nije bilo dileme da li će se Popov snaći u na televiziji

“Imao je iskustvo rada u sistemu kakav je britanski BBC. On je to iskustvo prilagodio našem folkloru u razumevanju u komunikaciji i rezultat je bio veličanstven. baš kao i život tako učenog čoveka kakav je bio Raša Popov.

Izvor: Mondo.rs

Minutom ćutanja ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), nekoliko hiljada studenata, građana i radnika je u utorak na devetom “Protestu protiv diktature” u Beogradu odalo počast novinaru Slavku Ćuruviji, koji je ubijen na današnji dan pre 18 godina. Šetalo se i u još nekoliko gradova Srbije. Zahteve demonstranata koji od 3. aprila svakodnevno protestuju podržale su i javne ličnosti.

 

 

Deveti dan „Protesta protiv diktature“ u Beogradu obeležili su minut ćutanja za ubijenog novinara Slavka Ćuruviju i prva zajednička šetnja više hiljada studenata i radnika koji su se pridružili protestu.

Poštu Slavku Ćuruviji, koji je ubijen 11. aprila 1999. godine u Beogradu, demonstranti su odali ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici.

„Kada je Slavko Ćuruvija ubijen, ministar informisanja je bio Aleksandar Vučić“, rekao je preko razglasa Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i zajedno sa studentima u protestu od RTS-a zatražio objektivno izveštavanje

Okupljeni su skandirali „Ostavke,ostavke“, i „Hoćemo uživo“, zahtevajući od javnog medijskog servisa da prenosi proteste i izveštava o njima.

 

 

Milena (25), studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti koja je nosila transparent „Da sam ja neka vlast“, rekla je za Radio Slobodna Evropa da stoji iza zahteva protesta.

„Zato što sam protiv diktature, protiv cenzure medija, zato što sam protiv ove vlasti. Kap koja je prelila čašu da izađem na ulicu je sve. Informer, Pink…“

Demonstranti su nosili transparente „Dole diktatura“, Radnik nije rob“, „Niko ne sme biti gladan i bez doma“, „Slobodni izbori, Sloboda medija, Departizacija, Zaštita radnih prava“, “Svi smo mi IMT”.

Radnici IMT-a, Industrije motora i traktora iz Novog Beograda koja ne radi godinu i po dana, podržali su studente u protestu. Svetlana Pandžić, radnica sa 27 godina staža u IMT-u, rekla je za RSE da su na ulici jer jedva preživljavaju.

 

 

„Kako mogu da žive radnici koji nisu radnici, jer su im fabrike ugašene. Teško. Nema para za osnovne stvari. Struja nam se isključuje na po mesec, na po dva… Imam dva studenta kod kuće, nemam novca da ih finansiram. Svi radnici koji ne rade su dotakli dno. Oni više nisu radnici, nego robovi tajkuna.“

Za razliku od prethodnih dana, deveto okupljanje u glavnom gradu Srbije je, umesto ispred parlamenta, počelo pred zgradom Vlade Srbije gde su demonstranti zapalili nekoliko baklji i skandirali protiv vlasti aktuelnog premijera i novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, povremeno oponašajući zavijanje vuka.

Demonstranti, uglavnom mladi nezadovoljni rezultatima predsedničkih izbora, i ovom prilikom nosili su zastave Srbije i transparente “Vučiću Šrederu”, “Radnici uz vas smo”, uzvikivali “Studenti, radnici – zajedno smo najjači” i duvali u pištaljke. Kolonu demonstranata, koja je preko Slavije napravila krug gradom uz muziku sa razglasa iz kombija na čelu šetnje, pojedini Beograđani pozdravljali su aplauzima sa trotoara i lupanjem u šerpe sa balkona.

Sunčica Milanović (25), diplomirana nezaposlena glumica kaže za RSE da je na protestima, između ostalog, jer želi da se ukine stranačko zapošljavanje.

„Zato masovno i odlazimo i gledamo neki život preko. Ne osećamo se slobodno ovde. Nadam se da sistem može da se promeni, a sistem se menja zakonima. Svaki dan dolazim iz dubokog ubeđenja da je moguće, da ne verujem ne bih ni bila ovde.“

Skup u Beogradu ni ovog puta nije obezbeđivala uniformisana policija, ali su među okupljenima bili primetni policajci u civilu. Posle okupljanja ispred Vlade, šetnje Nemanjinom, Beogradskom, prolaska pored Pravnog fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra gde su studenti ministru policije Nebojši Stefanoviću ironično skandirali “Kupi nam diplome, Nebojša”, protest se završio ispred doma Narodne skupštine.

Pored Beograda, protesti su održani u Novom Sadu, Kikindi, Kruševcu i drugim gradovima u Srbiji.

Opozicija podržala deo zahteva

Zahtev za smenu svih devet članova REM-a u utorak su potpisala 23 poslanika Skupštine Srbije, rekla je novinarima Vesna Marjanović, poslanica Demokratske stranke.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da su zahtev potpisali poslanici DS-a, Poslaničkog kluba Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, Poslaničkog kluba Socijaldemokratska stranka – Narodni pokret Srbije i dvoje samostalnih poslanika – Marinika Tepić i Zoran Živković.

Kako je navela, REM bi trebalo da bude nezavisno telo, ali ono nije ispunilo nijednu od svojih funkcija, o čemu govore i reakcije građana na protestima i stručna javnost koja je nezadovoljna radom REM-a.

Deo opozicije je prethodno tražio i smenu predsedavajuće u Narodnoj skupštini Maje Gojković. Odgovarajući na taj zahtev, šef Poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović u utorak je rekao da je mogu smeniti ako imaju većinu.

Govoreći o protestima širom Srbije, Martinović je rekao da su politički, da ih organizuju oni koji su izgubili predsedničke izbore – DS i izborni štabovi predsedničkih kandidata Saše Jankovića, Vuka Jeremića i lidera desničarskog pokreta Dveri Boška Obradovića.

Naveo je da je sve u redu dok su protesti mirni, da građani imaju pravo na takav vid izražavanja stava, ali napomenuo da “nisu baš u skladu sa zakonom” jer nisu prijavljeni Policiji.

Javne ličnosti uz demonstrante

Inače, studente i građane koji su ušli u drugu sedmicu protesta podržali su profesorka u penziji Srbijanka Turajlić, glumac Sergej Trifunović i pop pevač Vlado Georgiev.

U izjavi za agenciju Beta, profesorka Turajlić kaže da su studenti i građani izašli sa “vrlo realnim zahtevima”.

“Ne spore izbore, oni hoće da se izbore za uslove pod kojima bi neki sledeći izbori mogli da budu fer i pošteni što je fantastična zrelost tih mladih ljudi, a besramna je izjava rukovodstava da se ograđuju od svega toga i da to nisu studentski protesti. To smo imali devedesetih i to su bili Miloševićevi studenti”, ocenila je ona.

Glumac Sergej Trifunović je pozvao studente da izađu na proteste jer “politika pripada njima i da je ta vlast tu zbog njih, a ne oni zbog nje”, dok je Vlado Georgijev studentske proteste ocenio kao “svetlo na kraju tunela koje obasjava sve jače ovih dana”.

Takozvani „Protesti protiv diktature“ počeli su u Beogradu 3. aprila, dan nakon izborne pobede premijera i lidera Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima. Protesti su organizovani posredstvom društvene mreže Fejsbuk, a organizatori beogradskih okupljanja do danas nisu želeli da daju izjave medijima niti su se obraćali učesnicima protesta.

Za razliku od njih, iza demonstracija u Novom Sadu otvoreno je stao tamošnji Studentski pokret, čiji predstavnici su u više navrata govorili za medije.

 

Izvor: SlobodnaEvropa.org

Dan zaštite prirode obeležava se sutra i to je prilika da se ukaže na značaj očuvane prirode, a jedan od uslova da zaštićena područja opstanu očuvanih prirodnih karakteristika, jeste i ukupan odnos ljudi u Srbiji prema prirodi, saopštio je danas Zavod za zaštitu privrode Srbije.

 

 

Tim povodom, Zavod za zaštitu prirode Srbije, JP „Srbijašume“ i Institut za botaniku i Botanička bašta „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, organizuju skup u Letnjoj učionici Botaničke bašte „Jevremovac“, koja sadrži biljni fond od više od 1.500 vrsta grupisanih u geografske i ekološke celine, koji čine taj prostor „plućima centra grada“.

Srbija predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, prisustvo velikog broja različitih tipova staništa, od barskih i močvarnih, preko preostalih stepa, peščara i kontinentalnih slatina, do očuvanih šumskih zajednica prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planinskih i visokoplaninskih oblasti, omogućili su prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Srbija predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, prisustvo velikog broja različitih tipova staništa, od barskih i močvarnih, preko preostalih stepa, peščara i kontinentalnih slatina, do očuvanih šumskih zajednica prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planinskih i visokoplaninskih oblasti, omogućili su prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Upravo ta raznovrsnost omogućila je da po prirodnim karakteristikama Srbija bude „Evropa u malom“ sa ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa, a najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine proglašeni su za zaštićena područja i trenutno ih ima 463 i čine 6,53 odsto teritorije Srbije.

Dan zaštite prirode, 11. april, dan je od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine, kako bi se se javnost podsetila na značaj očuvanja prirode Srbije, a za datum je odabran baš 11. april zato što je tog dana1949. prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja.

 

Izvor: Novosti