Category Archive for: Srbija

Posle pola godine radova jutros su u saobraćaj puštene tri velike saobraćajnice – Trg Slavija, Bulevar oslobođenja i Ruzveltova ulica. Gradski čelnici izvinjavaju se građanima na višemesečnim gužvama.

 

 

Posle višemesečne rekonstrukcije jutros u četiri sata za vozila su otvoreni Ulica Mije Kovačevića i Ruzveltova, Trg Slavija i Bulevar oslobođenja. Rekonstrukcija Ulice Mije Kovačevića je počela u maju, zatim i Ruzveltove, Bulevara oslobođenja u junu, a obnova Trga Slavija u avgustu. U svim tim saobraćajnicama kolovoz je proširen uvođenjem novih traka za motorna vozila, a pod ulicama su zamenjene dotrajale instalacije. Iako građevinci još rade na nekoliko mesta, mahom na trotoarima, gradonačeknik Beograda Siniša Mali rekao je za RTS da su radovi završeni i to “u rekordnom roku”.
“Slavija je završena za manje od tri meseca. Veliki radovi su za nama. Želim da zahvalim građanima za strpljenje”, kazao je on. Rekonstrukcija ovih saobraćajnica izazvala je višemesečne gužve.

“Kada je pre 180 dana počela rekonstrukcija tih velikih saobraćajnica, znalo se da će to izazvati određene promene u saobraćaju, jer je Beograd grad u kome rekonstrukcija bilo koje velike saobraćajnice menja uobičajen način života ljudi”, rekao je gradski menadžer Goran Vesić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, ove saobraćajnice puštene su u saobraćaj posle 180 dana od početka radova, kako je i bilo predviđeno ugovorom.

“Trudili smo se da ovaj posao uradimo u najkraćem mogućem roku. Rekonstrukcija je urađena temeljno i ozbiljno, promenjene su sve instalacije, dodate nove trake – u Bulevaru oslobođenja imamo novu traku. Slavija je urađena tako da je prohodnija za saobraćaj i pešački prelazi više se ne nalaze na samoj Slaviji, a izmeštene su i autobuske stanice”, pojasnio je Vesić.

U Ruzveltovoj ulici i Bulevaru oslobođenja napravljene su biciklističke staze, naveo je gradski menadžer i ocenio da je posao urađen dobro i po svim najvišim standardima.

“Još jednom se izvinjavam građanima zbog gužvi koje su bile svih ovih šest meseci, ali Beograd je grad koji decenijama niko nije sređivao i vapi za tim da se uređuje”, rekao je Vesić.

Navodeći da će se uređivanje Beograda nastaviti i narednih godina, on je naveo da će se raditi rekonstrukcija Trga Republike, izgradnja četiri podzemne garaže, te rekonstrukcija ulice Kneza Miloša koja će se raditi već sledeće godine.

“Verujem da ćemo, ako svi zajedno budemo učestvovali u ovome, jednog dana uživati u lepšem gradu nego što je danas. Naš grad zaslužuje da se uredi. Konačno imamo i vlast i novca da uređujemo grad, da sređujemo fasade, ulice i zaslužili smo da Beograd bude prava moderna evropska prestonica u kojoj će život građana biti bolji, a ovo što je danas urađeno samo je još jedan korak u tom pravcu”, zaključio je gradski menadžer.

 

Izvor: MONDO.rs

Navikli smo da slušamo priče o tome kako su naši ljudi povoljno kupili razne proizvode u Mađarskoj ili Bugarskoj, ali i kod ostalih suseda. Iznenadiće vas da isti ti Mađari, Rumuni i Bugari dolaze kod nas zbog iste stvari. Pa ko je onda ovde “lud”, ili ko je u pravu?

 

 

MAĐARSKA

Srbi u Mađarskoj po tehniku i hranu, a Mađari u Srbiji po garderobu i slatkiše

Svaki drugi kupac na subotičkom buvljaku je iz Mađarske, ali ovu pijacu u poslednje vreme posećuje i sve više ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U četiri natkrivene hale, sa ponudom većom od 50.000 artikala na više od 1.700 tezgi vikendom je na subotičkom buvljaku kao u košnici sa najmanje 10.000 kupaca.

“Mađari kupuju med po ceni od 250 dinara, čokolade proizvedene u Srbiji, vegetu i crvenu papriku, čokolade sa rižom i čokoladne bananice u paketu od 32 komada po ceni od 120 ili 140 dinara. Najviše kupuju garderobu, “markirane” trenerke, dukseve i drugi tekstil”, kaže jedan prodavac na buvljaku.

Organizovane ture autobusom kao Srbi nekada

Za komad odeće, recimo, donji ili gornji deo trenerke, plaćaju od 1.000 do 1.300 dinara. Kupuju i donji veš, čak i povrće. Prodavci kažu da vikendom Mađari dolaze i organizovano autobusima, a osim za lične potrebe garderobom sa ove pijace snabdevaju i svoje butike.

Nije redak slučaj da upravo kupac iz Mađarske kupi robu na buvljaku koja je stigla iz njegove domovine, jer je kod nas cena niža ili ista zbog pogodnosti povratka poreza na kupovinu, takozvane “Afe”. A upravo je to glavni razlog zbog čega i naši građani odlaze u šoping u Mađarsku.

Nije redak slučaj da upravo kupac iz Mađarske kupi robu na buvljaku koja je stigla iz njegove domovine, jer je kod nas cena niža ili ista zbog pogodnosti povratka poreza na kupovinu, takozvane “Afe”. A upravo je to glavni razlog zbog čega i naši građani odlaze u šoping u Mađarsku. “Mesečno jednom sa prijateljima odlazimo u Segedin i u marketima se snabdevamo hranom. Nisu svi proizvodi jeftiniji, ali je izbor mnogo veći, a za kupovinu namirnica, veću od 180 evra, vraća nam se 18 odsto “Afe” ili PDV-a. Na tehniku je povrat novca čak 27 odsto i pouzdano znam da ljudi iz cele Srbije čak i telefonom naruče televizor u Mađarskoj od „Extreme Digital“ i oni po dogovoru uređaj isporuče u svojoj radnji u gradu koji je nama najbliži. Računica je prosta, ako je kod nas televizor 600 evra, isti i bolji u Mađarskoj je 500 evra i još vam vrate 135 evra. Čuo sam da je isplativo kupovati kod njih i bebi opremu”, kaže Marko Ž. iz Subotice.

BOSNA I HERCEGOVINA

Tamo jefitnije gume i benzin, a u Srbiju se ide po meso i ribu

Od Užica do graničnog prelaza Uvac, preko Priboja, i nazad je oko 200 kilometara, a Užičani, opet imaju dobru računicu da pređu taj put ako žele da kupe automobilske gume. Uvac je granica između Priboja i Rudog na međi Srbije i Bosne i Hercegovine, a nedaleko od rampe, sa bosanskohercegovačke strane, nalazi se par prodavnica pneumatika.

Cena jedne gume zavisno od promera, ovde je od 10 do 30 evra jeftinija nego u Srbiji. Pod uslovom da Užičanin na Uvac krene automobilom koji troši osam litara na sto kilometara, i za gorivo točeno u Srbiji po prosečnoj ceni od 145 dinara u dva smera potroši 2.320, odosno oko 20 evra, na kupovini četiri gume može da uštedi i do 100 evra. Računica je još unosnija ako se sa Uvca vrati dobro natankovan banzinom koji je tamo jeftiniji i do 20 feninga.

Od pazara na Uvcu mnogo više mogu da ućare Pribojci kojima je Uvac na dva, tri kilometra od grada, a nešto manje od njih i Prijepoljci i Novovarošani kojima do Uvca i nazad treba 50 odnosno 60 kilometara.

U BiH i po PVC stolariju

Pored guma i goriva, treći razlog prelaska preko Uvca je PVC stolarija, za 10 do 20 odsto jeftinija nego u Srbiji. Jeftinije automobilske gume su i primarni razlog zbog kojih Bajinobaštani prelaze u par kilometara udaljene Skelane.
– Kupio sam tamo nedavno četiri gume koje su me koštale 8.000 dinara. Za te pare u Srbiji ne bih mogao da kupim ni dve. Natočio sam i 40 litara goriva i na tome uštedeo 800 dinara jer je benzin kod njih jeftiniji 20-25 dinara – priča jedan Bajinobaštanin.

Povraćaj PDV

“Caka” isplativosti trgovine u BiH leži u činjenici da se na izlasku iz ove zemlje vrši povraćaj PDV-a koji je u Bosni 17 odsto, a opet Srbija ne naplaćuje carinu za robu ispod 100 evra. I građani Loznice, Banje Koviljače i Malog Zvornika uglavnom prelaze preko Drine u BiH takođe zbog jeftinijih pneumatika, goriva, ali i akumulatora za automobile.

“Ne pamtim kada sam u Srbiji sipao gas jer je u Zvorniku jeftiniji za oko 30 dinara, a do tamo mi treba samo da pređem most preko reke”, kaže meštanin Malog Zvonika.

Od nameštaja i garderobe do mesa za sušenje

Skelani su malo mesta u BiH sa svega nekoliko prodavnica, pa Skelanci dolaze u Bajinu Baštu po belu tehniku, nameštaj i garderobu. Građani BiH u srpsko Podrinje dolaze po sirovo meso koje koriste za sušenje, i ribu naročito pred Nikoljdan.

HRVATSKA

Hrvatima u Srbiji jeftinija hrana njihove proizvodnje

Naše komšije iz Hrvatske najčešće dolaze u pogranična mesta u Bačkoj gde pazare piće i hranu, a mi im se revanširamo odlaskom u Slavoniju u kupovinu električnih uređaja. Vojvođansko naselje Bogojevo uz hrvatsku granicu poslednjih godina doživelo je pravi preporod “mravljeg šverca”, a njihove male prodavnice pretvorile su se u velike šoping centre.

U jednom takvom od skoro 2.000 kvadrata gužve su od jutra do mraka, dok automobilske tablice na parkingu većinom imaju šahovnicu.

“Dolazimo iz Osijeka obično porodično, dva do tri puta mesečno u Bogojevo u nabavku. Ovde je kilogram začina (poznati takozvai žuti dodatak jelima popularnog hrvatskog brenda) 400 dinara, a kod nas preračunato, skoro 800, iako se proizvodi u Hrvatskoj. Ljudi kupuju većinom hranu, mesne prerađevine, kao i sokove i alkoholna pića”, kaže nam Sven Marić kog smo zatekli sa punim plastičnim kesama u Bogojevu.

U Srbiju po cigarete, alkohol i sokove

Tu kilogram svinjskog mesa dođe oko 400 dinara, a u Hrvatskoj je skoro duplo skuplje, kao i sokovi i alkoholna pića. Litar soka u Srbiji je oko 100 dinara, preračunato na našu valutu u Hrvatskoj je minimalno 150. Pri kupovini cigareta primeti se najveća razlika, paklica u proseku kod nas košta 250 dinara, a u Hrvatskoj je oko 400 dinara.

Idu i kod stomatologa i optičara

Sličnu navalu šoping turista iz Hrvatske imaju i druga pogranična mesta – Bačka Palanka, Šid i Odžaci, a komšije dolaze čak da popravljaju zube, te na preglede kod optičara koji su ovde i tri puta jeftiniji.

U poslednje vreme dosta ljudi dolazi da pazari zlato, naročito burme koje kod nas koštaju od 10.000 pa nadalje, a u Hrvatskoj ispod 20.000 dinara ne mogu da se nađu.

Jeftinija elektronika i naravno povraćaj PDV-a

Sa druge strane mi u Slavoniji najčešće pazarimo elektroniku, pre svega računare i televizore.   “Cene elektronike su jeftinije u Hrvatskoj za 10 do 20 odsto, još kad vam odbiju 25 odsto PDV-a isplati se da odete do Iloka ili Vukovara u šoping. Tamo sam pazario dobar laptop za 150 evra i smart TV za 200 evra”, kaže Momir Antić iz Novog Sada.

RUMUNIJA

Biciklom u Srbiju po hleb i mleko

Otkako je u Nakovu kod Kikinde, pre tri godine otvoren granični prelaz između Srbije i Rumunije, sve veći broj građana te zemlje dolazi u prodavnice u Nakovu da pazare robu široke potrošnje. Budući da su Nakovo i susedno rumunsko selo Lunga udaljeni svega nekoliko kilometara, ima Rumuna koji skoro svakodnevno u Nakovo dolaze radi kupovine osnovnih životnih namirnica, hleba, mleka, ulja i ostale hrane.

“Rumuni kod nas najviše pazare prehrambene artikle, zatim cigarete i alkohol, i to sve vrste rakije i piva. Kupuju i začin, ulje, brašno, sredstva za higijenu, kao i sve drugo za svakodnevne kućne potrebe jedne porodice, jer im je sve jeftinije. Ima i onih koji dolaze po hleb i mleko, a granicu prelaze biciklom”, kaže Velimir Jarić, vlasnik prodavnice mešovite robe u Nakovu.

Rumuni dolaze i u Kikindu radi kupovine, ali najčešće, vikendom, jer radnim danima oni koji su zaposleni ne mogu da stignu pošto prelaz kod Nakova radi samo do 19 sati. Vikendom, ipak, nije primetan veliki broj kupaca iz  Rumunije u kikindskim prodavnicama.  Sa druge strane, Kikinđani ne odlaze u Rumuniju radi velike kupovine. Uglavnom odlaze na jednodnevni izlet u Temišvar da obiđu taj grad, pa posetu iskoriste i za šoping u velikom tržnom centru. Međutim, takvih centara ima i u Novom Sadu, tako da Temišvar nije meka za tu vrstu kupovine.

BUGARSKA

Bugari dolaze u Pirot i zbog večernjeg provoda

Stanovnici našeg istočnog suseda Bugarske subotom i nedeljom masovno dolaze u Pirot u šoping, ali i u provod u pirotskim kafanama i hotelima.U Pirotu bugarski državljani najviše kupuju meso i mesne prerađevine, roštilj, sir, kačkavalj, ceđeno mleko sa paprikom, kore za pitu, čak i voće i povrće na zelenoj pijaci.

Kupuju i kažu da takve kvalitetne proizvode i domaće meso nema kod njih. Piroćanci u susednoj Bugarskoj najviše pazare garderobu, obuću i belu tehniku, ali i nameštaj u sofijskoj “Ikei” koji su znatno jeftiniji nego kod nas.
Piroćanka Milena Jovanović često putuje u susednu Bugarsku u šoping i u velikim trgovačkim centrima pazari uglavnom garderobu za sebe i porodicu.

“Garderoba u Bugarskoj, posebno na pijaci “Ilinci” jeftinija je i za viš od 50 posto. Zimska jakna kod nas košta 220 evra, a u Bugarskoj može da se kupi za 100″, kaže ona.

“Kupila sam sebi i deci obuću u jednom šoping molu koja je jeftinija od 30 -50 posto nego kod nas. Isplati se putovati od Pirota do Sofije i preći 70 kilometara i kupiti jeftiniju obuću ili odeću. Čujem da mnogi u Sofiju odlaze i na lečenje”, kaže Piroćanka Snežana Petrovic.

Prodavačica u jednoj od prodavnica mlečnih proizvoda pored zelene pijace u Pirotu Danijela Petković kaže da Rumuni kod njih kupuju sir, kačkavalj, maslo, vurdu, jogurt, kore za pitu…

“Ne pitaju za cenu. Vikendom dnevno prođe oko 300 bugarskih državljana. Kupuju ne samo za sebe već i za prijatelje. Zadovoljni su kvalitetom proizvoda koje ne mogu da kupe u Bugarskoj”, kaže Petkovićeva.

To potvrđuje Rosica Vasileva iz Sofije: “Obavezno kupim sir, kačkavalj, kore za pitu, gotove pite.Ovako kvalitetnih proizvoda nema kod nas”.

“Vikendom najviše gostiju imamo iz susedne Bugarske. Dolaze jer im se dopada naš roštilj koji obavezno ponesu kući. Dnevno ugostimo i pedesetak gostiju iz Bugarske”, priča nam vlasnik poznate pirotske krčme Boban Tančić koja se nalazi u kompleksu Muzeja Ponišavlja.

Srpska roba bolja, ali je bugarska jeftinija

Omiljena šoping odredišta žitelja naših siromašnih i nerazvijenih opštine su bugarski gradovi Sofija, Ćustendil i Blagojevgrad. Ivan Nikolov kaže da Bosilegašani bezmalo svakog dana odlaze u Bugarsku da bi kupovali garderobu, suhomesnate proizvode i drugu robu, koja je manje kvaltetna od srpske, ali jeftinija. Neki idu i po automobile. U trgovinu Bosilegrađani odlaze zbog većeg izbora robe. Pojedini proizvodi su za 10 do 20 odsto jeftiniji od srpskih.

Pomama za korama za gibanicu

Prema rečima Mitka Korzanova, Bugari u Bosilegradu najviše kupuju kore za gibanicu i pite, prerađevine od mesa i popularan univerzalni začin za jela.  Državljani Bugarski najviše organizuju šoping ture u Pirotu, Nišu i Dimitrovgradu gde uglavnom pazare prašak za pranje veša i druga sredstva za higijenu,ali i kačkavalj, sir, salame, kobasice i druge mesne prerađevine, koje su nešto jeftinije od bugarskih. Bugari u Bosilegad najviše dolaze petkom na gradsku pijacu, gde kupuju kvaltetan sir i druge mlečne proizovde.

MAKEDONIJA

Na ulicama i u dućanima u Vranju u dane vikenda sve se više čuje makedonski jezik, jer u kupovinu dođe peko 200 džavljana iz susedne zemlje. Makedoci u Vranju najviše pazare suhomesnateprozvode, sir, kajmak, garderobu, obuću zbog čega vranjski trgovci u brojnim buticima zadovoljno trljaju ruke, jer svaki kupac u proseku ostavi u proseku najmanje 5.000 dinara.

Mitko Debarlijev svake subote sa suprugom Violetom od Skoplja o Vaja prevaljuje 90 kilometara da bi napuio gepek “opela” kvalitetnijom i za 20 do 30 osto jevtinijom srpskom robom. Najviše kupaca Je Iz Kumanova, u kojem živi zata broj Srba. Najviše pazare donji veš, dukserice, farmerke, majice, posteljinu, a omljeno odredište su im i dve gradske pijace. U Makedoniju odlaze i kupci sa juga Srbije.Uglavnom kupuju suhomesnate proizvode, sir fetu, kafu, cigarete i garderobu.Do pre nekoliko godina mogo više Vranjanaca, Bujanovčana i Preševljana odlazilo je da trguje u Makedoniji. Obavezi kupci uglavom su vlasnici vranjskih butika.

CRNA GORA

Ponude i cene su uglavnom iste sa obe strane granice, izuzev benzina koji je desetak centi jeftiniji u Crnoj Gori. Ali niko ni iz pravca Srbije ka Crnoj Gori ni obrnuto ne ide da bi kupovao.

 

Izvor: KURIR,rs

U toku današnjeg dana, a najkasnije sutra, biti prijavljena epidemija morbila u Beogradu

 

 

U toku današnjeg dana u Beogradu će biti prijavljena epidemija malih boginja, jer je kod četiri osobe, koji nisu povezane, laboratorijski utvrđen virus. Procedura za prijavu epidemije je taj da lokalni zavod za javno zdravlje prijavi epidemiju na svojoj teritoriji Institutu za javno zdravlje “Batut”, koji nakon dobijene dokumentacije registruje tu lokalnu epidemiju. Upravo na ovaj način će u toku današnjeg dana, a najkasnije sutra, biti prijavljena epidemija morbila u Beogradu

 

Izvor: BLIC.rs

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čijem je čelu Zorana Mihajlović, podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 14 odgovornih lica na čelu sa bivšim ministrom Milutinom Mrkonjićem, zbog deonice puta Ub – Lajkovac na Koridoru 11, koja nikada nije puštena u saobraćaj, pišu današnje “Večernje novosti”.

 

 

Kako se navodi, na toj trasi, asfaltirano je 4,5 od ukupno 12,5 kilometara, ali će morati iz početka da se radi, jer su uočena brojna oštećenja, a utvrđeno je i da su majstori ugradili glinu u osnovu auto puta. Za te radove biće potrebno oko milijardu dinara, odnosno više od osam miliona evra.

“Novosti” pišu da su krivične prijave podnete i protiv direktora građevinskih preduzeća PzP “Beograd” Bore Jelića, AS “Putevi Užice” Milana Bojovića i Ratomira Todorovića, direktora AD “Planum”, koje su bile izvođači radova.

Na spisku osumnjičenih su i inženjeri iz Instituta za puteve, “Koridora Srbije” i Saobraćajnog instituta “CIP”, koji su bili angažovani kao nadzorni organ i trebalo je da ukažu na propuste i korišćenje neadekvatnog materijala.

“Novosti” pišu i da su u Ministarstvu, posle izveštaja Saobraćajnog instituta “CIP” i “Puteva Srbije” o stanju ove saobraćajnice, odlučili da nadležni pravosudni organi utvrde da li postoji i kolika je odgovornost ljudi koji su radili na ovom projektu, jer će sanacija već urađenog auto-puta morati da se plati iz budžeta.

Izgradnja ove deonice započela je 2010, a završena 2014. godine, a radovi su koštali 75 miliona evra iz republičkog budžeta, što znači da je direktnu kontrolu nad plaćanjem imalo resorno Ministarstvo, čiji je ministar u to vreme bio Milutin Mrkonjić, dodaju “Novosti”.

 

Izvor: BLIC.rs

Građevinske dozvole i efikasnija procedura osnivanja firmi ponovo su pomogli Srbiji da napreduje na Doing business listi i ostvari najbolji plasman u 12 godina koliko je uvrštena u rangiranje Svetske banke o lakoći poslovanja – 43. mesto među 190 zemalja, stoji u saopštenju NALED-a.

 

 

U kategoriji izdavanja dozvola Srbija je ušla u Top 10 zemalja sveta skokom sa 36. pozicije, zahvaljujući dodatnom skraćenju procedure, uz gotovo dvostruko smanjenje troškova. Vreme potrebno za osnivanje firme u našoj zemlji sada je 5,5 dana umesto sedam, uz tri puta manji trošak što nas je u kategoriji pokretanja biznisa poguralo sa 47. na 32. mesto.

Za dalji napredak ključni će biti razvoj e-uprave i elektronskih servisa za privredu, ocenjeno je na II godišnjoj konferenciji „Doing business 2018: Jačanje konkurentnosti Srbije“ koju je u hotelu Hyatt organizovao NALED uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i ambasade Kraljevine Holandije i uz prisustvo premijerke Ane Brnabić i potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović.

– Od 2014. godine, kada je Vlada Srbije počela sistemski da se bavi unapređenjem poslovne klime i kreiranjem uslova za nove investicije, konstantno napredujemo na Doing Business listi i pokazujemo koliko ozbiljno i posvećeno radimo na stvaranju uslova za kreiranje novih investicija koje su osnovni pokretač ekonomije. Sada kada se nalazimo pri vrhu liste u jednom broju kategorija, dalje napredovanje je svojevrstan izazov jer što smo bolje rangirani, to je napredovanje teže. Zbog toga odmah nastavljamo sa reformama, kako bismo poboljšali pozicije i u drugim kategorijama – izjavila je predsednica Vlade Ana Brnabić.

Premijerka je najavila unapređenje propisa koji će doneti brže dobijanje priključka za struju, reformu katastra i zaštitu manjinskih akcionara, usvajanje izmena Zakona o stečaju koji je u skupštinskoj proceduri, kao i razvoj e-uprave. „Podaci govore da je ključ unapređenja poslovnog okruženja e-uprava, čime postižemo veću transparentnost i efikasnost», zaključila je Brnabić.

– Značaj e-uprave najbolje vidimo na primeru građevinskih dozvola gde smo za tri godine preskočili čak 176 zemalja i sa 186. stigli na 10. mesto što je neverovatan uspeh. S pravom očekujemo da ćemo se i u kategoriji pokretanja biznisa firmi naći u 10 najboljih zemalja sveta uvođenjem osnivanja firme elektronskim putem i da ćemo biti novi hit u kategoriji upisa imovine kada bude omogućeno da preko e-šaltera za samo 3 dana jednim odlaskom kod notara registrujemo imovinu, na čemu radimo s Ministarstvom građevinarstva – izjavio je član UO NALED-a Vladimir Novaković.

Prema njegovim rečima, na osnovu analize NALED-a aktivno se radi na konačnoj eliminaciji pečata iz više od 70 propisa, a uspeh očekujemo i u kategoriji plaćanja poreza s obzirom na to da s Ministarstvom finansija sarađujemo na uvođenju elektronske prijave poreza na imovinu i prenos apsolutnih prava za pravna lica. Sa primenom e-faktura i unapređenjem sistema povraćaja PDV-a, na čemu insistira NALED, i u ovoj oblasti možemo do samog vrha Doing business liste.

Zamenik direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dušan Vasiljević napomenuo je da je ostalo samo šest meseci da dokažemo da su nove reforme sprovedene i da se primenjuju kako bismo napredovali na DB 2019 listi, „važnom proizvodu koji pokreće reforme širom sveta“.

– Tim USAID BEP projekta je ponosan na doprinos unapređenju uslova za poslovanje u Srbiji kroz učešće u reformama izdavanja građevinskih dozvola i inspekcijskog nadzora, ukidanje 138 parafiskalna nameta, izmene Zakona o radu, uvođenje programskog budžeta i kreiranje profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. Drago mi je da mogu da najavim da će USAID nastaviti i u narednom periodu da podržava reformske procese – rekao je Vasiljević.

Na skupu je istaknuto i da u nekoliko oblasti resorne institucije nisu učinile dovoljno. Najlošiji plasman ostvaren je u kategoriji dobijanja priključka za struju gde je Srbija pala na 96. mesto Gotovo ništa nije unapređeno ni u kategorijama dobijanja kredita i zaštite manjinskih akcionara, a posebno opominje činjenica da smo pali na listi u kategoriji rešavanja stečaja iako već godinu dana na usvajanje čeka gotov nacrt zakona. U ovim oblastima Srbija je u gornjoj polovini tabele, ali ocene Svetske banke ipak otkrivaju da smo još daleko od lidera liste Novog Zelanda.

 

Zemlje ispred Srbije na Doing business listi
Srbija je jedna od najbolje plasiranih zemalja na Doing business listi u jugoistočnoj Evropi. Ispred nas su Makedonija (11), Slovenija (37), Kosovo* (40) i Crna Gora (42) dok smo bolji učinak imali od Rumunije (45), Mađarske (48), Bugarske (50), Hrvatske (51), Albanije (65), Grčke (67) i BiH (86).

 

Izvor: DANAS.rs

Ne postoje pouzdani podaci o broju naših građana koji se u potrazi za poslom iseljavaju iz zemlje. Srbija je na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto. Čak dve trećine mladih želi da se iseli iz zemlje. Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje. Ako se pita statistika, koja svoje podatke bazira na popisu, prema poslednjem izveštaju iz 2011. vani se nalazi 313.411 naših građana.

 

 

Međutim, domaćoj statistici izmiču druga i treća generacija iseljenika, jer ne postoji metodologija koja bi obuhvatila i te grupe. Podaci OECD-a, rađeni uglavnom prema evidencijama zemalja koje primaju ekonomske migrante, govori da je broj znatno viši – čak 598.200 iseljenika i to samo u te zemlje i starosne dobi 15 i više godina. Redovni član Akademije ekonomskih nauka, profesor Vladimir Grečić, koji se inače bavi problemom migracija, potvrđuje paradoks da u eri digitalizacije ne postoje pouzdani podaci čak ni kada se istraživači oslanjaju na statistike glavnih imigracionih država. Kada je o Srbiji reč, dodatni problem je to što se evidencije vode prema zemlji rođenja ili prema državljanstvu, a naša zemlja je u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila svoj državni status, od SR Jugoslavije, preko SCG do RS. Ali i tako dobijeni podaci morali bi da budu razlog za brigu.

– Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, emigracija iz Srbije je poprimila galopirajući rast. Naime, prosečan godišnji broj emigranata iz naše zemlje samo u države članice OECD, u periodu od 2005. do 2014. iznosio je 31.000. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000. Time je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto. Koliko se migranata vratilo u Srbiju nije poznato. Takav podatak u ovoj publikaciji nije dostupan – kaže za Danas profesor Grečić.

On ukazuje i na skorašnja istraživanja koja pokazuju da su emigracione namere mladih kod nas dosta izražene – čak dve trećine ispitanika iz te kategorije želi da se iseli iz zemlje. Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslovi za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje destinacije za emigraciju su zemlje EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih SAD i Kanada.

– Ništa to nije nelogično. Srbija u ekonomskom pogledu mnogo zaostaje za zemljama Evropske unije. Izveštaj EK o napretku Srbije u 2015. pokazuje da se BDP po stanovniku u Srbiji nalazi na nivou od samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU zajedno uzetih. Inače, rizik od siromaštva – definisan kao deo stanovništva koji živi od prihoda koji su ispod 60 odsto proseka prihoda u zemlji, procenjuje se na 25,6 odsto. Pri tom, u stanovništvu Srbije vlada percepcija veoma ozbiljnog pesimizma u pogledu kapaciteta naše države za zadržavanje i kapaciteta za privlačenje talenata. To potvrđuje i najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2017-2018), prema kome je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134. mestu a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja – ističe naš sagovornik i dodaje da je u inostranstvo otišlo oko 90.000 visokoobrazovanih kadrova dok je broj studenata rođenih u Srbiji koji se obrazuju u inostranstvu 2012. godine iznosio 9.712.

“Oni su u najvećoj meri potencijalni iseljenici, budući da za vreme studija nauče dobro jezik i prilagođavaju se zahtevima tržišta rada zemlje u kojoj studiraju”, objašnjava on. Ukazuje i da tako promenjena struktura migranata u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada su odlazili uglavnom ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, ima i svoje ekonomske posledice.

– Emigracija generiše i mogućnosti i izazove za zemlje porekla. Kod manje razvijenih i zemalja u razvoju, izražava se najčešće zabrinutost zbog gubitka visoko kvalifikovanih i stručnih radnika, takozvanog “odliva mozgova”, koji može da ometa razvoj. Uz to, neke zemlje vide emigraciju kao strategiju za podsticaj privrede, ne samo od deviznih doznaka ili smanjenja pritisaka na tržište rada, već i pokazateljima da njihove dijaspore mogu doprineti razvoju kroz finansijska ulaganja u matičnim državama, kao i kroz transfer znanja i veština – kaže Grečić.

Ipak, upozorava on, iseljavanje talenata iz Srbije je sve veće. To će imati dalekosežne negativne implikacije, jer su zemlji potrebni visokostručni kadrovi. Najvažniji činilac povećanja konkurentnosti privrede su znanje i inovacije, a talenti su nosioci inovacija, u uslovima razvoja društva i ekonomije zasnovane na znanju. Inače, strane kompanije kod nas traže najbolje stručnjake, kada procenjuju buduće efekte prilikom ulaganja kapitala, kaže naš sagovornik. On tvrdi i da se odlazak mladih u inostranstvo ne može i ne treba zaustavljati.

– Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u matičnu državu. Nijedna zemlja nije uspela da zaustavi emigraciju, ali više njih, sličnih našoj, uspele su da stvore povoljan ambijent za povratak mladih, promovišući „cirkularnu migraciju“. Svi su ljudi vredni pažnje, ali odlazak talenata, koji su nosioci znanja i inovacija koje su bitni činioci razvoja, prosperiteta i povećanja konkurentnosti privrede Srbije, predstavlja najveći izazov za nosioce političkih funcija – zaključuje profesor Grečić.

Najviše obrazovanih odlazi u Kanadu

Od ukupno 598.200 iseljenika iz Srbije, koliko ih je evidentirao OEBS, 307.500 su žene. Od tog broja, u Nemačkoj je 27,4 odsto, slede Austrija sa 16,1 odsto, Švajcarska sa 10,4 procenta, Francuska 10, Italija 6,2 odsto, Kanada 4,9 a Australija 3,2 procenta. Za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu dati podaci. Prema stepenu obrazovanja, u Nemačkoj je udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju iseljenika bio je 9,3 odsto, Austriji 5,5 procenata, Švajcarskoj 12,9 odsto, Francuskoj 13,5 odsto, Italiji 10 , Kanadi 52 i Australiji 22,8 odsto.

U pečalbu najmanje preko NZS

Kanali kojima naši građani traže i dobijaju posao u inostranstvu su različiti, a u ukupnom broju migranata gotovo je simbolično koliko njih odlčazi posredstvom državnih institucija, poput Nacionalne službe zapošljavanja. Tako se 2012. godine15 medicinskih sestara i tehničara zaposlilo u Nemačkoj, a u Ugandi je zaposlena jedna medicinske sestre u operacionoj sali. Naredne godine lista se malo proširila, pa je u Japanu preko NSZ-a posao našao jedan profesor engleskog jezika, u Ugandu je otišao jedan specijalista ginekologije i akušerstva, u SR Nemačku četiri doktora medicine a u Libiju dva lekara specijalista -urgentne medicine i pulmologije i tri medicinske sestre. U 2014. osam osoba sa liste nezaposlenih angažovano je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u SR Nemačkoj, Japanu i Mađarskoj, dok je 2015. zaposleno 55 naših državljana – 37 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 18 lica u Sloveniji i Japanu.

Prošle godine posao u inostranstvu preko NSZ našlo je 27 državljana Srbije – 15 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 12 lica u Sloveniji. Prema posebnoj evidenciji NSZ koja se vodi nakon potpisanog sporazuma sa nemačkim institucijama, u tu zemlju je od 2013. otišlo ukupno 1.479 osoba, od kojih su neki samostalno pronašli posao. I domaće agencije za posredovanje u zapošljavanju šalju radnike u inostranstvo, ali ukoliko nisu za taj posao registrovane, što se dešava, to može da bude i veliki rizik. Uz to, najveći broj mladih koji odlaze, samostalno nalaze poslodavce a većina fakulteta nema evidenciju o profesionalnoj karijeri svršenih studenata.

 

Izvor: DANAS.rs

 

Najveća, najteža i najluksuznija knjiga ovogodišnjeg Sajma “Muzej umetnosti”. TEŠKA oko 10 kilograma, visoka 42, a široka 32,5 santimetara, na gotovo 1.000 strana, sa više od 2.700 reprezentativnih umetničkih dela iz 650 zemalja, knjiga “Muzej umetnosti”, sigurno je jedan od najluksuznijih naslova ovogodišnjeg Sajma. Prvo izdanje na srpskom jeziku, jednog od najambicioznijih svetskih izdavačkih projekata iz istorije umetnosti, izloženo je na štandu “Data presa”, gde se čitaoci mogu prošetati kroz ovaj svojevrsni virtuelni muzej.

 

 

Tačnije, prelistati delo u koga je tim od 100 kustosa, profesora, istraživača i urednika, uložio 10 godina rada, a prvobitno ga je 2011. godine objavio “Fejdon pres”. U njemu je obuhvaćeno ljudsko stvaralaštvo, od nastanka čovečanstva do prve decenije 21. veka. Iz Srbije u Muzeju umetnosti izložena su dva dela – skulptura “Praroditeljka” iz Lepenskog vira i fotografski zapis performansa “Ritam 5” Marine Abramović.

Ovaj “muzej među koricama”, podeljen je na 25 odeljenja, sa 452 galerije.

 

Sajam knjiga

Atmosfera sa treceg dana Sajma knjiga u Beogradu. Snimila M.Andjela

 

 

 

Sajam knjiga otvaranje

Otvaranje sajma knjiga. Snimio: N. Skenderija

 

Izvor: NOVOSTI.rs